I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Kultura

Prva samostalna izložba skulptura Svetomira Arsića Basare u Zrenjaninu

U petak, 11. oktobra sa početkom u 19 časova, u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, biće svečano otvorena izložba skulptura akademika Svetomira Arsića Basare, jednog od najznačajnijih autora u istoriji srpske savremene skulpture. 

Publici će biti predstavljeni radovi iz nekoliko ciklusa na kojima je autor radio u periodu od 1998. do 2018. godine. Izložba je premijerno prikazana tokom 2019. godine u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, povodom devedeset godina od umetnikovog rođenja. Ovo je prva samostalna izložba akademika Basare u Zrenjaninu, u njegovoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija. Na izložbi će biti predstavljeno 28 skulptura, izrađenih u drvetu, metalu i tehnici bronze. Izbor radova priredila je Žaklina Marković, kustos Galerije SANU. Nadležni kustos u NMZ je Ivana Arađan, istoričar umetnosti.

Na izložbi Svetomir Arsić Basara  – Radovi (1998–2018) u Salonu NMZ, biće izdvojeni primeri pojedinačnih skulptura, kao i radovi iz nekoliko ciklusa na kojima je Basara radio u periodu od 1998. do 2018. godine. Ističu se Sveti ratnici (bronza), skulptura Mač u Hristovoj ruci (drvo i metal), skulpture iz ciklusa (Ne)milosrdni anđeo (metal), Oklopnik cara Lazara (više skulptura, drvo i metal), Car Lazar (drvo i metal), Putir Nemanjića (drvo i metal), skulpture iz ciklusa Simfonija (drvo i metal), Egzodus ruralni (drvo i metal), i Egzodus urbani (drvo i metal).

Fordomanija

Kako sam umetnik navodi, najviši stvaralački uzlet bio je uslovljen njegovim rođenjem i boravkom na Kosovu i Metohiji. Bio je okružen bogatom duhovnom baštinom tog podneblja, koja je inspirisala njegovo umetničko biće i rezultirala jednim stvaralačkim žarom i silovitim impulsom. Svoj stvaralački nagon, inspirisan zavičajem, opisuje kao buktinju rasplamsalih oblika koji se prenose i pretaču u epske junake naše slavne prošlosti. To su upravo teme iz kojih Basara crpi stvaralačku energiju – besmrtnost kosovskog mita, slava naših vitezova, lepote srpskih manastira poput Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške i dr., nekadašnja slavna srednjovekovna Srbija i dinastija Nemanjića. Stradanje srpskog naroda, kao podsticaj za stvaralačku moć, ogleda se u ciklusu (Ne)milosrdni anđeo, koji se odnosi na bombardovanje naše zemlje od strane NATO agresora, 1999. godine.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Izložba će biti otvorena do 20. novembra.

O UMETNIKU I DELIMA

Vajar, likovni pedagog, teoretičar i akademik Svetomir Arsić Basara, rođen je 1928. godine u selu Sevce, na  Kosovu i Metohiji. Osnovnu školu pohađao je u Sevcu, nižu gimnaziju u Uroševcu, a 1948. godine upisao je Školu za primenjenu umetnost u Nišu. Godine 1950. nastaje njegovo prvo samostalno vajarsko delo – skulptura u glini Glava devojčice. Tri godine kasnije (1953) primljen je na Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Svoju prvu samostalnu izložbu imao je 1956. godine u Aleksincu. Diplomirao je 1958. godine na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Iste godine, osnovao je likovnu koloniju u Dečanima, inicirao osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije, organizovao izložbe, pisao likovne kritike i drugo. Godine 1960, otišao je na studijsko putovanje po Italiji, gde između ostalih italijanskih gradova posećuje i Rim i Quadriennale Nazionale d’arte – Nacionalno umetničko kvadrijenale, koje je imalo presudan uticaj na osavremenjivanje njegovog izraza u skulpturi.

U svojoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija, bavio se pedagoškim radom (predavao je vajanje i metodiku likovnog vaspitanja na Višoj pedagoškoj školi u Prištini; bio je dekan Akademije umetnosti u Prištini), izlagao je samostalno u gradovima tadašnje Jugoslavije, ali i u inostranstvu; učestvovao na mnogobrojnim kolektivnim umetničkim izložbama u zemlji i inostrantvu (izlagao je na Firentinskom bijenalu 1971, mnogim domaćim likovnim izložbama, Oktobarskom salonu i dr). Retrospektivne izložbe imao je 1984. godine u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu i 1998. godine u Galeriji SANU. Autor je mnogih javnih spomenika u našoj zemlji (Sv. Simeon, bista ispred zgrade Instituta za srpsku kulturu u Prištini, Bista vožda Karađorđa, postavljena ispred Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, Bista Vuka Karadžića, postavljena ispred Instituta za slavistiku u Beču, i mnoge druge). Izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1994. godine. Dobitnik je mnogobrijih priznanja i nagrada za svoj umetnički rad – Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru (1998), Velika nagrada Društva srpskih umetnika LADA (2017) i Zlatna medalja za zasluge u kulturnim delatnostima (2018). Od 1999. godine, živi i radi u Beogradu.

Foto: Uglješa Dapčević

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh