Kulturni centar Zrenjanina pripremio je bogat i sadržajan program u prvim danima 2019. godine.
Posle pauze od 60 godina sada je postao tradicionalan novogodišnji koncert Zrenjaninske filharmonije. Peto izdanje ove muzičke poslastice na programu je 4. januara u 20 časova, a nosi naslov „Velika filmska avantura“. Pored 60 članova filharmonije nastupiće i novosadski „Big bend“ te solisti – tri tenora: Dušan Svilar, Mattia Zanatta i Stevan Karanac. Dirigent je Fedor Vrtačnik.
Pokrovitelji koncerta su Grad Zrenjanin i Kulturni centar Zrenjanina.
Od četvrtka 17. do nedelje 20. januara prikazuje se film „Taksi bluz“ reditelja Miroslava Stamatova.
Projekcije su u Velikoj sali u terminima od 18 i 20 časova.
Taksi bluz je romantična komedija, a istovremeno i uzbudljivi „road movie“.
Glavni junak ove priče je Marko (Andrija Milošević), simpatični dramaturg koji godinama radi kao taksista i čije ćemo avanture pratiti tokom jedne noći. Gomila „suludih” i komičnih situacija smenjuju se zajedno sa mnoštvom putnika koji će prodefilovati kroz taksi kao mušterije.
Uloge: Andrija Milošević, Milena Predić, Todor Jovanović, Aleksandra Tomić, Nikola Đuričko, Sergej Trifunović, Boris Milivojević, Boris Komnenić, Nikola Pejaković…
Cena ulaznice je 250 dinara.
U petak, 18. januara u Maloj sali Kulturnog centra Zrenjanina u 18 časova biće održana tribina: „Prevencija srčanog i moždanog udara“. Na tribini govori Prim. mr sci dr Mirjana Babić Simić.
U teškoj borbi do zdravlja u Srbiji bolesti srca zauzimaju neslavno drugo mesto u Evropi, jer u Srbiji godišnje umire oko 60.000 ljudi od kardiovaskularnih problema, mnogo više nego od drugih bolesti a sve više mladih u Srbiji obolevaju od srca. Najmlađi registrovan beograđanin oboleo od srca 1995. god. je imao 33 godine a 2004. svega 21 godinu. Danas i deca u pubertetu imaju srčane tegobe. Prosek umiranja od infarkta je 47 godina.
Kako se navodi: Nauka 21 veka je dala izlaz – za 80% srčanih i moždanih udara moguće je prevencija.
Više informacija o tome dobićete na tribini na kojoj će se govoriti o zdravlju nas i naših porodica.
U petak, 18. janura u 18 časova u izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina biće otvorena izložba radova sa likovne kolonije UM – ING. Kolonija je osnovana 2014. godine, traje već pet godina a na njoj je do sada učestvovalo 25 slikara. Publici se predstavalja 40 radova dosadašnjih učesnika. Poslednjeg dana izlaganja – 25. januara, biće održana i aukcija slika u okviru koje će se slike naći na prodaji a dobijena sredstva iskoristiti u humanitarne svrhe. Aukcija počinje u 18 časova.
Likovna kolonija “UM-ING” osnovana je 2014. godine na inicijativu našeg slikara Slavka Konculova uz podršku Flore Viorela, Rudolfa Brkića, Marjana Baroša i Aleksandra Kačara. Ova grupa umetnika čini i okosnicu kolonije koja je ove godine održana peti put. Broj slikara učesnika kolonije po godinama je oko 10. Do sada je u koloniji učestvovalo oko 25 slikara. Motiv osnivača kolonije je skromni doprinos kulturnom životu našeg grada, a želja im je da se sredstva od prodaje slika iskoriste u humanitarne svrhe.
„Plivanje za časni krst“ – subota 19. januar
Tradicionalna manifestacija u organizaciji Grada Zrenjanina, Srpske pravoslavne crkvene opštine Zrenjanin i Kulturnog centra – „Plivanje za časni krst“ održaće se u subotu, 19. januara. Manifestacija se ove godine organizuje jedanaesti put za redom, kao deo obeležavanja hrišćanskog praznika – Bogojavljanja. Plivanje za časni krst počinje u 12 časova na Jezeru kod Kulturnog centra.
U subotu, 26. januara na velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina od 20 časova biće izvedena gostujuća predstava pozorišne trupe Metanoia Artopedia iz Segedina: „Ledene doktrine – varijacije na temu nacističke retorike“. Ulaz je besplatan. Obezbeđen je prevod na srpski jezik. Jevrejska opština Zrenjanin uz pomoć Saveza jevrejskih opština Srbiju i u saradnji sa Kulturnim centrom Zrenjanina u goste dovodi predstavu iz Segedina „Ledene doktrine“ povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, a u sklopu projekta „Korak napred“. Predstava je prvenstveno nastala sa ciljem da senzibiliše današnju omladinu na opasnosti nacističkog govora mržnje, pokazujući kako se mogu prepoznati njegovi elementi u današnjem svakodnevnom govoru.
Predstava bira neobično estetsko predstavljanje Holokausta. Umesto na perspektivu žrtava, fokusira se na počinioce, odnosno na njihov način razmišljanja i upotrebu jezika, na jezičku propagandu koju je Viktor Klemperer, književnik iz Drezdena koji je preživeo Drugi svetski rat, nazvao LTI (Lingua Tertii Imperii – Jezik Trećeg rajha), dovoljno snažnu da masovno zamuti razum prosečnog građanstva, da ih načini ubicama ili kolaborantima u ubistvima.
Tekst predstave je slobodna interpretacija različitih dokumenata iz tog perioda: predstavljeni su citati iz memoara preživelih (dr Mikloš Njisli, Viktor Klemperer, Perla Ovic), ali osnovu teksta čine govori i izjave nemačkih i mađarskih počinioca koji su odgovorni za genocid (Hitler, Himler, Ajhman, Laslo Endre, Mikloš Horti). Pored nacističkih tekstova 30-ih i 40-ih godina, u predstavi je prisutna i današnja manifestacija ekstremne desnice, koja dospeva u javnost preko neimenovanih komentara na blogovima i internetskim forumima, kao i kroz izjave pojedinih javnih ličnosti. Predstava Ledene doktrine je oblik specijalne otvorene dramaturgije: gledaoci popunjavaju sociološki upitnik, koji omogućava evaluaciju predstave iz perspektive publike.
Predstava „Ledene doktrine“ je upravo imala uspešan nastup na sve cenjenijem feestivalu Andraša Urbana „DESIRE“ u Subotici.
Saradnici: Andrea Erdelј Perovič, Agneš Krasnahorkai, Vera Varga, Silard Sokol, Kopanj Jerkuš, Dora Varga Sič, Mate Virag, Kostimi: Ana Čuri, Kartonske figure pripremio: Atila Kiš Etele, Sociološki upitnik: Đula Lenčeš
Montaža zvuka i živa naracija: Zoltan Lenđel, Saradnik reditelјa: Andrea Erdelј Perovič
U utorak, 29. januara u 19h u Kulturnom centru Zrenjanina biće otvorena izložba Mie Lukovac Arsenijević – RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE. Radovi u okviru postavke urađeni su u kombinovanoj tehnici (kombinacija veza, akvarela, akvarela u olovci i kolaža na slikarskim platnima) u periodu od 2017. do 2018. godine.
Mia Lukovac Arsenijević do sada je izlagala na oko 10 samostalnih i preko 26 kolektivnih izložbi.
O izložbi i njenom konceptu autorka navodi:
„Postavljanjem izložbe umetnik dobija mogućnost da javno govori, predstavi svoje ideje i razmišljanja, i kroz komunikaciju sa posmatračima kreira nov društveni prostor, odnosno konstruiše/dekonstruiše svoju svakodnevicu i savremenost uopšte. Izložbeni projekat RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE ima za cilj kreiranje društvenog ambijenta obojenog snagom međusobnog razumevanja.
Želja da se u nekim mikrorazmerama, koje bi proizvela jedna umetnička izložba, utiče na javno (društveno, političko) ponašanje pojedinca kroz njegovo privatno (sećanja, modeli ponašanja) jeste osnovna ideja izložbenog projekta RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE. Centralno mesto na slikama, odnosno crtežima nastalim u tehniici veza na platnu u kombinaciji sa kolažom, akvarelom i raznim drugim crtačkim tehnikama, zauzimaju deca. Lica širokog osmeha, detinji pogledi, svet koji je detetu tako nov, dominiraju radovima. Daje li detinji osmeh nadu?… nadu u to da je ono što nesigurno činimo svrsishodno? Nadu u budućnost potkrepljuje vera u prošlost: sećanja su ključni delovi slagalice na kojima se uči i ‘planira’ budućnost. Predstavljene scene kadriraju neke događaje iz mog vlastitog života, ali ne ograničavaju posmtrača u njegovim interpretacijama – priča na slici je put koji posmatrača vodi ka njegovim sećanjima, mestu na kojem se on oseća sigurno, ka mestu nade. “
Biografski podaci
Dr Mia Arsenijević rođena je 1985. godine u Kragujevcu.
Diplomirala je 2007. godine na likovnom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Master studije slikarstva završila je 2010. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi istog profesora. Doktorirala je 2015. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek Teorija umetnosti i medija, odbranivši disertaciju pod nazivom „Odnos privatnog i javnog u savremenoj umetnosti“. Mentor doktorske disertacije bila je prof. dr Jasmina Čubrilo.
Zaposlena je na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu od 2008. godine. U zvanje docenta za užu stručno-umetničku oblast Likovna umetnost sa metodikom nastave izabrana je 2016. godine. Angažovana je i kao predavač na predmetu Metodika likovnog obrazovanja na Fakultetu umetnosti u Nišu.
Član je ULUS-a od 2008. godine.
Aktivno se bavi umetničkim, kustoskim i naučnim radom.
Autor je i Interdisciplinarnog kulturnog projekta „Iluminacije“ održanog u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu 2013. godine. Do sada je objavila više stručnih i naučnih radova iz oblasti teorije kulture i umetnosti i likovne pedagogije.
Predstava „Boing Boing“ biće izvedena na Velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina u četvrtak, 31. januara. Predstavu je režirao Predrag Stojmenović. Igraju: Radovan Vujović, Jelena Gavrilović, Marina Vodeničar, Viktor Savić, Nada Macanković i Borka Tomović. Karte se prodaju na biletarnici Kulturnog centra Zrenjanina po ceni od 700 i 800 dinara. Dodatne informacije o prodaji karata na – 566-712.
Boing boing Marka Kamoletija je hit komedija 60-ih. Prve predstave u Londonu i Parizu igrale su se dvadeset godina. Komad je premijerno izveden više od 200 puta, a snimljena su i 4 filma od kojih je najpoznatiji sa Džeri Luisom i Toni Kertisom u glavnim ulogama. Interesantno je da je originalni tekst toliko često adaptiran i prilagođavan podneblju, pa su se predstave vrlo često udaljavale od onog što on suštinski jeste: vodvilj. Adaptacija koju je uradila Branislava Ilić zasniva se na komediji situacije i lišava se nepotrebnog humora za ono što je već očigledno smešno. Oživljavanje duha Pariza šezdesetih godina prošlog veka daje predstavi poseban stil jer ovaj komad najbolje funkcioniše u kontekstu vremena u kojem je i napisan a to je vreme velikih promena: pojava hipi pokreta, rušenja seksističkih i rasističkih tabua, razvitka televizije i popularne kulture. Matematički precizna, smeštena u Pariz tog vremena, predstava Boing boing je smešna, ali i poetična priča.
U januaru 2019., svake srede i četvrtka u Maloj sali Kulturnog centra od 20 časova prikazivaće se
ciklus filmova Bernarda Bertolučija. Ulaz na projekcije je besplatan.
U sredu, 9. i četvrtak, 10. januara na programu je film: „Pre revolucije“/Prima della rivoluzione (1964, 111’).
Kako se navodi: „Bertolučijev film je odraz svog vremena, u svakom pogledu. On precizno hvata sve važne momente, ne samo mladićevog života (protagoniste), već istorije Italije i šire, Evrope.”
„Prima della revoluzione, koji je premijerno prikazan na Kanskom festivalu, izazvao je veliku pažnju, s obzirom da je Bertoluči tada imao tek 22 godine, ali i zbog korištenja tehnika i stila francuskog Novog talasa, koji su u italijanskoj kinematografiji tog doba bili retkost. U samoj Italiji je film dočekan prilično hladno, ali je zato hvaljen kod stranih kritičara. Danas se često navodi kako je Bertoluči u filmu izuzetno vešto preneo sve veći generacijski jaz u tadašnjem italijanskom društvu, odnosno osjećaj da predstoje burne društvene promjene koje će eksplodirati ’68.“ U filmu igraju: Francesko Barilli, Adriana Ata, Cristina Pariset i dr…
U sredu, 16. i četvrtak, 17. januara u Maloj sali Kulturnog centra od 20 časova prikazuje se film: „Konformista“/Il Conformista (1970, 111’). Film je poznat kao jedan od najuspešnijih ostvarenja u Bertolučijevoj kinematografiji i kao film sa velikim uticajem na sedmu umetnosti.
Film je snimljen na osnovu adaptacije istoimenog romana Alberta Moravije. Za film se navodi: “Protagonist, čiji lik tumači Jean-Louis Trintignant, je službenik rodom iz dekadentne rimske aristokratske porodice koji 1930-ih radi za fašistički režim te pristaje pod okriljem medenog meseca sa svojom suprugom (čiji lik tumači Stefania Sandrelli) otići u Pariz kako bi pomogao pri likvidaciji svog bivšeg univerzitetskog profesora, a sada istaknutog vođe antifašističke emigracije. Radnja prikazuje kako u Parizu upoznaje profesorovu lepu suprugu (čiji lik tumači Dominique Sanda), ali se takođe suočava sa sećanjima na traumatične događaje iz djetinjstva koji u pitanje dovode njegovu seksualnost. Bertolučijev film je napravljen pod snažnim dojmom burnih studentskih demonstracija, ali i dubokog razočaranja što taj pokret nije proizveo nikakvu opipljivu političku promjenu. Bertolucci, koji je bio radikalni levičar i marksista je zbog toga bio fasciniran fenomenomn konformizma, odnosno nastojao objasniti zbog čega se čak i oni, koji, poput protagonista, intimno nisu fašisti sa takvim režimima pristaju sarađivati. Konformist je, pak, kritičare oduševio prije svega izvrsnom fotografijom i scenografijom temeljenom na Art Decou, čime su čak i naizgled banalne scene učinjene fascinantnim. Francis Ford Coppola je kasnije tvrdio da je Konformist značajno uticao na njegov opus, te da Kum svoju atmosferu i izgled velikim dijelom duguje upravo Bertolučijevom dela.”
U sredu, 23. i četvrtak, 24. januara u Maloj sali Kulturnog centra od 20 časova, prikazuje se italijansko – francuski igrani film Poslednji tango u Parizu/Ultimo tango a Parigi (1972, 129’).
Glavna junakinja je mlada Parižanka (čiji lik tumači Marija Šnajder) koja usprkos tome što se uskoro udaje, započinje strastvenu seksalnu vezu sa sredovečnim američkim udovcem (čiji lik tumači Marlon Brando). Za film se još navodi da je napravljen u jeku seksualne revolucije te je izazvao brojne kontroverze zbog za dotadašnje standarde neuobičajeno naturalističkog prikaza ljudske seksualnosti, uključujući i scene seksa. Dok je s jedne strane među liberalnim kritičarima izazvao oduševljenje, među konzervativnima je proglašen pornografijom te je bio izložen cenzuri i zabranama u nizu zemalja…
U sredu, 30. i četvrtak, 31. januara u Maloj sali Kulturnog centra Zrenjanina od 20 časova se prikazuje film „Mesec“ /La Luna (1979, 144’).
Kontraverzni film o operskoj divi – udovici, tinejdžeru koji usled zanemarenosti i okolnosti postaje ovisnik o heroinu, očajna majka koja je na granici incestne veze. Na kraju filma, glavni junak – dečak upoznaje pravog oca, koji ga spašava životne degradacije. U filmu igraju: Jil Clayburgh, Matthew Barry, Laura Betti i dr…
Dobro došli!
Organizator zadržava pravo izmene programa.
Pratite nas putem FB stranica i sajta Kulturnog centra Zrenjanina
www.kczr.org
Prijatelj Kulturnog centra Zrenjanina
Trgovački lanac PerSu
.gif)
.gif)
