 (1).gif)
Saobraćaj, ta neophodna ljudska delatnost, razvijao se u našoj varoši i postepeno i burno, i naglo i plansli, već u zavisnosti od vremena u kojima se živelo.
Potreba za što bržim i lakšim prelaskom s jednog mesta na drugo, stara je, verovatno, koliko i ljudski rod. Ipak, danas poznata i uobičajena kopnena mehanička transportna sredstva pojavila su se tek krajem XIX veka.
Prvi je u Bečkerek stigao voz, 1883. godine kada je izgrađena železnička pruga do Kikinde. Četiri godine kasnije, naš sugrađanin Ludvig Hanke, doneo je iz Engleske prvi bicikl marke „Kangaro“. Na samom kraju veka, 1898. godine, Bečkerek i Temišvar spojila je pruga uskog koloseka, kojom je kroz grad krivudao „Ćira“, sve do 1932. godine.
Prvih godina prošlog veka, planirano je i uvođenje tramvajskog saobraćaja, ali to nikada nije realizovano. Godine 1911. na Trgu slobode viđen je prvi autobus. Te godine u gradu je registrovano tri automobila i pet motocikala. Dvadesetak godina kasnije, 1933., broj automobila penje se na 93.
Nije tada bilo potrebe za terminima poput „nedostatak parkinga“, „semafor“, „saobraćajni špicevi“, „pauk“ ili „nestašica goriva“. Ulicama su lagano krstarila zaprežna kola i fijakeri, a sve ostalo ničim nije nagoveštavalo probleme kojima smo danas okruženi.
Neumitnost promena, merena skokom od nekoliko decenija, mnoge obične, jednostavne životne detalje učini drugačijim, važnijim. Treba se radovati sitnicama-to je pravi put da jednog dana na svoje dođu i velike stvari…
Iz knjige “Varoške vinjete” autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
