I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Kultura

Premijera na lutkarskoj sceni Zahtevna, ali i dobrodošla predstava

“ VELIKI DOBROĆUDNI DŽIN”, Roalda Dala, u režiji Dragoslava Todorovića
Lutkarska scena Narodnog pozorišta “ Toša Jovanović”
Deca  Zrenjanina, zapravo njihovi skoro slučajni predstavnici, i roditelji te dece,  pozorišno i obrazovno odgovorni, imali su priliku da premijerno vide  priču o  velikom dobroćudnom džinu, koja ih je provela kroz svet ranih strahova, crnohumornog  smeha i vratila u dobrotu bajkovitog…
Zahtevnog je u ovom izvođenju bilo dosta. Prvo je to nametnuo pisac, Roald Dal, Norvežanin u engleskom ruhu. U anglosaksonskom svetu i literatura za decu jeste surovija i direktnija nego što smo mi navikli. Otuda se i džinovi zovu Krvosrk, Decožvak i Mesogriz.  Jednostavno, Roald Dal smatra da decu valja izložiti realnosti, i da će im humor i poigravanje  sa iskonskim strahovima biti dovoljni da se sami izbore sa surovostima koji stanuju i u bajkama. Takva percepcija umetnosti i vaspitanja jeste drugi izazov ovog komada. Jer, jedan od uslova opstanka dečijeg pozorišta, u uslovima medijske pomame, leži u njegovoj spremnosti da  prihvati drastičnu transformaciju  dečije percepcije. Jer ta ista deca prebrzo postanu nedovršeni ljudi.
poz1
Dragoslavu Todoroviću, reditelju ove igre za decu, ali i za njihove roditelje, pozorište “ Toša Jovanović”, zapravo njegova scena za decu, znatno je olakšalo posao. Naime, prethodne dve premijere, “ Crvenkapa” , a pogotovo “ Ružno pače “ istančanim balansom pozorišnog i vaspitnog, uspešno je trasiralo put za igrokaze koji zahtevaju emotivno-misaoni napon. Tako da se ova predstava o džinu koji je “vegetarijanac”, sa obličjem netipične bajke,  odlično uklapa u ovaj repertoarski iskorak, koji ovo pozorište svakako uvodi u red onih koja pokazuju sposobnost socijalno-psihološke odgovornosti prema najmlađima. Zato je  “Veliki dobroćudni džin” je, pre svega, potrebna priča o neobičnom prijateljstvu, koja sadrži i višestruke poruke namenjene deci. Ona govori o dečijim strahovima i načinima za njihovo preva zilaženje, o hrabrosti, snovima i rastancima. Ova predstava pomaže sigurnijem odrastanju. Ide u susret onome što crtani filmovi ne mogi i ne žele – komunikaciji i odgovornosti.
poz2
Sa druge strane, u čisto pozorišnom smislu, Todorovićeva postavka, pomalo kompilacija lutkarskih tehnika, živog izvođenja i tehnoloških izleta, dečijem ukusu nudi zanimljiv i nekonvencionalan pozorišni izraz. Predstava kombinuje živu glumu i lutkarsku animaciju, tako da uspeva da deluje multimedijalno. Koristi se više lutkarskih tehnika kao ona sa senkama, trodimenzionalnim  lutkama i onim  plošnim, što jedino glumcima i animatorima usložnjava posao, dok publici otvara mnogoznačnost doživljaja.
Takva raznovrsnost upotrebe lutkarskih veština, u kojoj su neki akteri, naročito Nataša Milišić, naprosto svoj habitus sasvim preneli u ulogu-lik, u dovoljnoj je  bila da spreči latemtnu pojavu dosade koja proizilazi iz ovog prevashodno pripovednog teksta. U predstavi se smenjuju “živi” glumci i lutke koje predstavljaju ljude, dok se, kao deo scenografije, koriste i video projekcije koje doprinose kompletnom doživljaju. I premda bi „klasični“ lutkari verovatno imali zamerke na ovakvo prožimanje tehnika i medija, Todorović je bio u pravu jer je i budućnost pozorišta za decu u nekom sinkretizmu klasičnog lutkarskog pozorišta i savremene tehnološke podrške.
poz3
Predstava  “ Veliki dobroćudni džin”, tečno je realizovana. Na momente pomalo usporena ali gledljiva, i precizno artistički i pedagoški definisana. Kada je reč o akterima već sam istakao nesvakidašnju spemnost Nataše Milišić da naprosto potone u lik devojčice Sofi.  Andrija Poša joj je, “uživo” bio dobar i dostojan partner ,  dok je Tatjana Barać  nenametljivo ali precizno oživela Kraljicu. Likovni radovi, scenografija i kostimi, Jelene Milić Zlatković –  dobro uklopljeni u  humorno-poetični stil predstave. Ovo izvođenje predstave za decu je iziskivalo napor od najmlađih jer je crni humor na početku bio mali šok. Roditeljima će pak pomoći da smelije otvore neke teme sa svojom decom, dok pozorištu može da posluži kao podsticaj da nastavi sa angažovanim i nekovencionalnim pristupom dečijoj publici.
Zoran Slavić, književnik i publicista
Foto : Narodno pozorište „Toša Jovanović“

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh