Najava – Predavanje „Spomen-park na Baglјašu – mesto tragične prošlosti i kontradiktorne stvarnosti“

U petak, 26. aprila 2024. godine, sa početkom u 19 časova u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin Dejan Vorgić, kustos istoričar umetnosti zrenjaninskog muzeja, održaće predavanje pod naslovom „Spomen-park na Baglјašu – mesto tragične prošlosti i kontradiktorne stvarnosti“.

Predavanje prati hronološku nit od početka razvoja lokaliteta, pa sve do uobličavanja današnjeg Spomen-parka na Baglјašu. Tokom vremena toponim je postao sinonim za brojne kontradiktornosti i apsurdnosti koje će dovesti do njegove autentičnosti. U godini kada Zrenjanin obeležava 80 godina od oslobođenja, postavlјa se pitanje da li na adekvatan način čuvamo sećanje na nevine žrtve pale u vihoru Drugog svetskog rata. Cilј predavanja je između ostalog da mapira i percipira sve probleme i nelogičnosti, kako bi se smanjile eventualne greške u budućnosti.

Na prostoru nekadašnje pustare (pašnjaka) kraj starog puta za Aradac, koji je tokom XIX veka izdavan u zakup, u prvim decenijama XX veka formirano je Gradsko groblјe namenjeno osobama siromašnog imovnog stanja. U to vreme niko nije ni slutio da će tokom Drugog svetskog rata ovaj prostor postati najveće stratište u tadašnjem Petrovgradu i okolini. Na ovom mestu fašistički okupator sa saradnicima je u četiri maha izvršio masovna strelјanja u kojima je stradalo više od 160 Banaćana.

Nakon rata, u znak sećanja na nevine žrtve terora dolazi do formiranja jedinstvenog kompleksa sa tri spomen-obeležja. Prvi spomenik podignut je kao privatna inicijativa neposredno posle rata. Drugi je podignut 1954. godine i posvećen je stradanju devedeset rodolјuba 31. jula 1941. godine, dok je treći spomen-kosturnica sa borcima Crvene armije iz 1962. godine. U narednom periodu kompleks je oplemenjen parkom i dečjim igralištem, čime je dobio današnju formu.

Predavanje će biti održano u ambijentu aktuelne izložbe u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin „Mostovi svetlosti. Izbor radova iz zbirke umetničkih dela Muzeja žrtava genocida”. Beležeći jednu hronološku, tematsku i likovnu raznorodnost, izložba otvara dijalog o vremenu i mestu borbe srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, kao i fenomenu stradanja i pojma genocida u vizuelnim umetnostima.