Povodom obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u sredu, 6. marta, u 18 časova biće održano predavanje o Milanskom ediktu i Konstantinu Velikom. Predavanje će održati profesor Dr Radivoj Radić, naučni savetnik Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i šef Katedre za istoriju Vizantije Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Profesor dr Radivoj Radić prevashodno se bavi poznovizantijskom istorijom i vezama između Vizantije i južnoslovenskih zemalja u poznom srednjem veku.
MILANSKI EDIKT
Milanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin Veliki, vladar zapadnog dela Rimskog carstva i Licinije, vladar istočnog dela Rimskog carstva 313. godine u Mediolanu, današnjem Milanu. Ediktom je prekinut trovekovni progon hrišćana, vraćena im je oteta imovina i dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice. Milanskim ediktom, kojim je omogućeno da „svako veruje kako mu srce hoće“, hrišćanstvo dobija stabilan oslonac i tačku iz koje može da nastavi razvoj, pa je samo nekoliko decenija kasnije, 380. godine, pod carem Teodosijem Prvim Velikim, postalo i državna religija.
.jpg)
Ulaz je slobodan.
.gif)
.gif)
