Pozorišna kritika: Muzika ide dalje i od života

Srpsko narodno pozorište Novi Sad i OPENS

Tijana Grumić „Ko je ubio Dženis Džoplin?“

MUZIKA IDE DALjE I OD ŽIVOTA

Koncept i režija Sonja Petrović

Frenetičan aplauz zrenjaninske publike po završetku predstave „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, koji verovatno neće biti prevaziđen do kraja Festivala, uverljiv je dokaz da je ovaj scenski projekat, rađen po tekstu Tijane Grumić, u inscenaciji Sonje Petrović, uspeo da razgali, razdrma i protrese pozorišnu publiku. Čak i potrese. Ona u ovom slučaju nije bila ona klasična i uobičajena jer su je „potpomogli“ fanovi Dženis Džoplin i ostali pripadnici Vudstok ispisnika. Što ne umanjuje kvalitet i univerzalnost predstave koja se dobro uklapa u selektorov koncept prelivanja pozorišnog amalgama i na okolne artističke forme i sadržine. Muzika bluza i roka, dominanto je ispunila teatarsku kutiju, i u priči o pop heroini Džoplin, dokazala da muzika ide i dalje od pojedinačnog života. Ona ga nastavlja, produžava i ispunjava novim smislom i emocijama. Jer, unutrašnja biografija ove umetnice ne bili toliko složena i intrigantna bez njenih bluzer skih i rokerskih života.

Naravno, pozorišni artefakt nazvan „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, započinje scenarističkim predloškom Tijana Grumić, koji donosi naglašenu nameru da opiše i „odbrani“ pevačicu, koju skoro isključivo definiše duboko potresna i dirljiva muzika, a danas je ređe pamtimo po tome šta je sve započela/uradila za prava, borbu i emancipaciju žena. Grumićeva takođe u ovaj projekat/predsta vu/scensku fantaziju unosi niti koje svedoče kako je teško bilo među prvima koje reše da nose pantalone, pevaju rokenrol ili odluče da se ne udaju i imaju decu – što obeležava odrastanje i kratki privatni život tragično slavne Dženis. Bunt kojim njena Džoplinova pokazuje i životom obeležava, svojevremeno samo incident i retkost, u današnjem životu mogao bi se opisati kao feminizam bez pravog konteksta i podrške.

Na istoj liniji zalaganja za ženska prava i umetničku i ljudsku potrebu da se Dženis Džoplin objasni i istinito predstavi, Sonja Petrović se odlučuje da tragič no dirljivu i ekstatičnu karijeru pevačice, snažno produbi, potencira i „preve de“ obimnim korišćenjem songova koji su obeležile njen život. Na sceni je to urađeno direktno, uživo, bez matrice i simulacije, što su maestralno uradile glumice Bojana Milanović i Sonja Isailović. Glumile i pevale.
Zanimljivo je da baš količina učešća pesama Džoplinove u ovoj scenskoj storiji o pevačici iz „zlatnih vremena“ američkog bluza i roka, dovodi u pitanje ali i razrešava dilemu o tome da li reč o „istinskom“ pozorištu. Način, intenzitet, kvalitet i neverovatna energija koju Bojana Milanović i Sonja Isa ilović unose u glumačku interpretaciju hitova ove heroine skoro sasvim poniš tavaju mogući utisak da je ipak reč o (ne)običnom koncertu. Ovo što smo gledali bilo je, dakle, nesvakidašnje pozorište, premda bi izostavljanje ili skraćivanje pojedini muzičkih segmenata donelo veću teatarsku konzistentnost.

Džoplinovu, po konceptu Sonje Petrović simultano, paralelno, i u „duetu“ glume i pevaju Bojana Milanović, koja impresivno i uzbudljivo do kraja tone u ovaj lik, i Sonja Isailović, koja briljira u pevačkim delovima. One tom udvojenošću tumačeći, interpretirajući i „opravdavajući“, kompleksan i kontroverzan lik ame ričke pop umetnice, jesu suvi kvalitet ove predstave. Iz njihovog „muziciranja“ i događanja na sceni se uspostavlja i vrlo plastična generacijska subkulturna atmosfera.

U predstavi „ Ko je ubio Dženis Džoplin?“ kao glumci i muzičari, angažovano i koncentrisano učestvuju i Stefan Vukić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović, Petar Banjac, Filip Grubač i Igor Sakač. Uz „udvojenu“ Dženis Džoplin Bojane Milanović i Sonje Isailović, mimoilazeći se u „ilustrovanoj/strip“ scenografiji Željka Piškorića/Nade Božić i Ane Mihajlović Čupić, „upakovani u adekvatne kostime Senke Ranosavljević, svi oni sviraju, pevaju i glume fragmente zamišljenog i stvarnog života heroine koja je zauvek ostala kao ikona i paradigma bluz/rok muzike žive prošlosti u kojoj živimo.