Na današnji dan pre 70 godina, 11. februara 1953, umro je Uroš Predić. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom mestu par dana kasnije.
Početkom 1949. godine desila se prepiska u kojoj su Orlovaćani uputili pismo ”mnogopoštovanom čika Urošu Prediću” sa molbom da bude sahranjen u rodnom Orlovatu.
Nakon nedelju dana stigao im je odgovor naslovljen “mojim dragim Orlovaćanima”: “Duboko tronut Vašom duševnom dobrotom, izjavlјujem ovde svoj pristanak na Vašu počasnu nameru, da svojedobno prenesete moje smrtne ostatke u Orlovat i tamo sahranite u porodičnu grobnicu mojih roditelјa, po pravoslavnom obredu, tiho i skromno, kako priliči mojoj nerazmetlјivoj ličnosti i celom mom životu i radu. Na taj način učinićete da se vratim na večni počinak u svoj mili zavičaj, gde sam ugledao sveta, proveo svoje srećno detinjstvo i docnije proživeo punih petnaest godina kod svoje predobre stare matere sve do njene smrti, radeći kao slikar u slavu Božju i na zadovolјstvo i pouku naroda svoga. Tada sam imao mogućnosti da izbliže upoznam i zavolim svoje drage Orlovaćane, kojima odajem ovom poslednjom zgodom svoju večitu zahvalnost. Svesrdno predani Uroš Predić“.
Samo godinu dana nakon njegove smrti, u Narodni muzej Zrenjanin je stigao gotovo kompletan inventar umetnikovog beogradskog ateljea. To je danas Legat Uroša Predića u kojem možete videti oba pisma koja se spominju u ovom tekstu, kao i fotografiju orlovatskog Odbora za sahranu Uroša Predića u njegovom ateljeu 1950. godine.
.gif)
.gif)
