Višnja Radosav razbija sve stereotipe o operskim umetnicima, kao previše ozbiljnim ljudima, koji se bave isključivo ozbiljnom muzikom. Ona je uvek vesela i nasmejana, a uvek je spremna i da napravi dobru atmosferu u zrenjaninskim klubovima. Verovatno ste bar nekad prisustvovali karaokama ili nekom pop – rok koncertu, kada je spontano preuzela mikrofon ili se pridružila izvođačima.
– Muzika je način mog življenja, a publika koja emituje pozitivnu energiju su hrana kojom muziku negujem. Kada se ta divna energija stvori na jednom mestu, bilo da je ona scena pozorista ili kluba, jedino što je bitno je upravo muzika. Ljudima je generalno čudno, kada čuju čime se bavim. Zatim ih ja dodatno iznenadim kada uzmem mikrofon u ruke, jer znamo svi da i za opersku profesiju postoje određeni stereotipi – uz osmeh odgovara Višnja.
Da pređemo na „ozbiljne“ teme. Protekla godina je donela veliku prekretnicu u tvojoj profesionalnoj karijeri?
– Debitovala sam u našem Nacionalnom teatru i mislim da ću taj dan pamtiti ceo život. Završila sam i specijalističke studije i radila sa velikim brojem profesionalaca iz sveta muzike. Krajem godine sam održala i svoj solistički koncert u Zrenjaninu. Na privatnom planu, ovo je bila godina u kojoj sam se trudila da budem samo uz ljude do kojih mi je stalo i koji mi prijaju i tako načinila dobar balans, koji je neophodan kada se bavite ovom vrstom posla.
Koja uloga ti je najdraža?
– Trenutno sam u Operskom studiju u Narodnom pozoristu u Beogradu, gde sam na nekoj vrsti stažiranja. Zahvaljujući čelnim ljudima, dobila sam priliku da pokažem šta znam i umem i tako sam debitovala, pre skoro godinu dana na velikoj sceni, sa ulogom Fenene u operi „Nabucco“ (Giuseppe Verdi). Postoji dosta uloga koje su mi drage, upravo je Verdi napisao veliki broj prelepih mezzosopranskih uloga koje polako osvajam. Uloga u kojoj bih volela da se ostavarim je svakako i Princess de Bouillon iz opere Adriana Lecouvreur (Francesco Cilea) .
Kada si zakoračila u svet muzke?
– U svet muzike sam zakoračila još u ranom periodu detinjstva. U porodici se niko do sada nije profesionalno bavio muzikom, ali je ona bila uvek prisutna u mom domu. Baka mi je jako često pevala, a mama uvek puštala kvalitetnu muziku . Posle niže muzičke škole sam postala sasvim sigurna da je to moj životni put i moj budući poziv.
Šta je najteže u tvojoj profesiji?
– Najteže u ovoj profesiji jesu kompromisi, koje morate da ostvarite sami sa sobom i to da morate sebe pobediti i upoznati u potpunosti. To je jedan put koji se nikada ne završava, sa svakom novom ulogom čovek otkriva nešto novo vezano za sebe. Sa druge strane, upravo je to i ono sto je najlepše u ovoj profesiji.
Koju vrstu muzike najradije slušaš privatno?
– Mislim da ćete retko sresti muzičara, koji će znati da vam odgovori na ovo pitanje tačno i precizno. Tako i kod mene, ne postoji određeni muzički žanr, već je sve pitanje trenutka i svakako kvaliteta muzike. Ipak, pored umetničke muzike, koju slušam dosta često iz profesionalnih razloga, tu je i jazz, koji mi jako prija i uz koji mogu da se opustim.
Kakav je tvoj stil oblačenja privatno?
– Nemam određen stil oblačenja, dosta se vodim trenutnim raspoloženjem. Ipak, najbolje se osećam u haljinama. Bilo da je leto ili zima, može se reći da su mi one omiljeni deo garderobe. Volim kapute, mantile i obuću u svakoj varijanti, tako da ovi detalji čine moje najčešće odevne kombinacije.
Sa kojim poznatim muzičarima iz sveta pop – roka bi volela da sarađuješ?
– Do sada nisam saradjivala sa muzičarima, koji nisu u svetu umetničke muzike, ali imam veliki broj poznanika i kolega, koji se bave raznim žanrovima. Nisam do sada razmišljala o tome. To nisu moji prioriteti, bar ne o ovom trenutku. Postoji par umetnika sa kojima bih volela da nastupam u pozorištu. Jedan od njih je i moj sugrađanin Željko Lučić.
HOBI – PRAVLJENJE NAKITA
– Pravljenje nakita je od nedavno postao moj hobi. Naime, jednom prilikom nisam nikako mogla da nađem adekvatne detalje za jedan koncert i tako sam sama počela da istražujem taj svet. Ubrzo sam uvidela da mi to ide od ruke. Nastavila sam da radim na izradi nakita i za sebe i za druge. Ulažem puno ljubavi u svaki proces pravljenja, a ujedno se na taj način odmaram između proba u pozorištu – otkriva Višnja.
Šta bi poželela Zrenjanincima u 2015. godini?
– Možda će zvučati pretenciozno, ali ono što bih želela našim sugrađanima je da se vrati Zrenjanin u svom starom ruhu, koje ja pamtim kao vrlo mala. Da se konačno reši pitanje pijaće vode, zaposlenosti i nemaštine koja vlada. Da se ljudi okrenu manje sebi, a više drugima. Ja trenutno živim u Beogradu, ali Zrenjanin je grad u koji se često vraćam zbog svoje porodice i prijatelja. Zrenjanin je moja oaza, kada želim da se odmorim i napunim baterije za predstojeće obaveze. Ponosna sam što sam iz Zrenjanina, ovo je grad mojih prošlih i budućih uspomena i uvek će biti deo mene – rekla je Višnja Radosav na kraju razgovora.
BIOGRAFIJA
Višnja Radosav je rođena 4. decembra, 1986 godine u Zrenjaninu. Godine 2005. završila je srednju Muzičku školu u Zrenjaninu, teoretski odsek i odsek za solo pevanje. Diplomirala je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, u klasi mr Vesne Opsenice. Vokalnu tehniku usavršavala kod prof. Anke Soomer iz Berlina i prof. Marie Jonas. Položila je prijemni ispit na Konzervatorijumu »Santa Cecilia« u Rimu, septembra 2011, sa maksimumom bodova.
2012. godine upisala specijalističke studije Solo pevanja, na Fakultetu muzičke umetnosti –FMU, u Beogradu u klasi prof.Nikole Mijailovića. Trenutno se usavršava u Operskom studiju „Borislav Popović“ u Beogradu, dve sezone (počev od septembra 2013.). Septembra 2014. godine završila je specijalisticke akademske studije na odseku solo pevanja u klasi red. prof. Nikole Mijailovića sa ulogom „La Principessa di Bouillon“, opera „Adriana Lecouvreur“, kompozitor F.Cilea.
OPERSKA PRODUKCIJA
Položila je audiciju za operske uloge, Opera – Narodno pozorište u Beogradu, 26.novembra 2013. Položila audiciju za (dvogodišnji) Operski studio, -Narodno pozorište u Beogradu, 2. decembra 2013. Uloge na repertoaru Višnje Radosav su sledeće:
1. Giuseppe Verdi, “Rigoletto”, (Maddalena) 2. Giacomo Puccini, „Madamme Butterfly“, (Suzuki) 3. P.I.Tchaikovsky, “The Queen of Spades”, (Polina) 4. Giuseppe Verdi, “Un Ballo in Maschera“, (Ulrica or Ulrika) 5. Giuseppe Verdi, Nabucco , (Fenena) 6. Francesco Cilea, Adriana Lecouvreur , (Princess de Bouillon)
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
