 (1).gif)
Kao selektorka ovogodišnjega Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, Aleksandra Glovacki Velikić, navodi da je videla svih 18 prijavljenih predstava u pozorištima za odrasle, i pet predstava pozorišta za decu, a da se subotičko Narodno pozorište izuzelo iz ovogodišnje selekcije.
„Preovlađujući utisak posle obilaska vojvođanskih pozorišta je zabrinjavajuća materijalna nemaština. Rezultat je mali broj premijera, pribegavanje revijalnim naslovima i nižem kvalitetu produkcije, što je tužna slika u nekoliko teatara. Kakvi god uslovi bili, oni budžetskom pozorištu ne mogu biti alibi za nedostatak ambicije da izrodi bar jednu relevantnu predstavu u sezoni. Na umetničkim akademijama ima dovoljno talentovanih mladih ljudi željnih da se iskažu i sposobnih da pruže daleko veći doprinos od onog kojem sam svedočila u nekoliko predstava.
Dva pozorišta na mađarskom jeziku, Novosadsko pozorište i subotičko Deže Kostolanji, ističu se trudom da na scenu postave savremeno dramsko pismo. Ako ne računamo Srpsko narodno pozorište, kao instituciju od nacionalnog značaja i na republičkom budžetu, u ostalim teatrima se rađe postavljaju provereni naslovi. Za utehu, godišnja produkcija nastala posle prethodne selekcije ponudila je nekoliko vrhunskih, savremenosti saobraznih dramaturško-rediteljskih čitanja klasike.
Pozorište za decu je dalo nekoliko odličnih, u sadržajnom i estetskom smislu promišljenih i zaokruženih predstava. Raduje da su se u ovom izboru sa pravom našla četiri naslova.“
Selekcija 72. izdanja Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine:
1. Mefisto, po romanu Klausa Mana, u dramatizaciji i režiji Harisa Pašovića. Produkcija Srpsko narodno pozorište i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Pojava fašizma u Evropi treće decenije 20. veka, Manova opsesivna tema, naivnoj većini je delovala kao ružna, ali pokopana prošlost. Na žalost, avet se vidljivo budi, i na globalnom i na lokalnom nivou. Proučavaoci fenomena znaju da se ova civilizacijska rak-rana hrani i buja upravo zahvaljujući mirnom, građanskom svetu nečinjenja. Svi smo prozvani, a u ovom slučaju adresat je i samo pozorište. Aktuelna, jasna posebno zahvaljujući vrhunskom dramaturškom postupku reditelja, estetski uravnotežena, predstava se bukvalno gledaocu izručuje u krilo, šaljući nedvosmislenu poruku o njegovoj ulozi u problemu. Bilo bi važno da predstava – iako zbog tehničkih uslova vezana za matičnu scenu – otvori ovogodišnji festival.
2. Što na podu spavaš Darka Cvijetića, u režiji Kokana Mladenovića. Produkcija Srpsko narodno pozorište, Dramsko kazalište Gavella, Narodno pozorište Sarajevo i Festival MESS.
Ratne strahote i dalje su neupokojena prošlost na ovim prostorima. Tekst Darka Cvejića i žrtvama i počiniteljima tih strahota daje poznata ljudska lica, smeštajući ih u multinacionalnu sredinu, gde su najbolji prijatelji i najbliži članovi porodice nekom strašnom silom naterani da budu na suprotnim stranama, da se gledaju preko nišana. Sav apsurd rata i sva njegova besmislena surovost progovaraju iz predstave koja u svetlu savremenog svetskog sukoba dodatno dobija na aktuelnosti.
3. Nevidljiva deca Ane Terek, režija Robert Lenard. Produkcija Novosadsko pozorište / Ujvideki szinhaz.
Trilerski vođena, u stilu road movie, naoko bezazlena tinejdžerska priča, na samom se kraju otkriva kao potresna društvena tragedija, skrivena od javnosti u podzemnim kanalima kriminala. Rediteljski vešto, lakom rukom, otvara temu o kojoj se prvi put progovara. Šire gledano, razotkriva atrofiju društvenog morala, isprepletanu sa pojedinačnom neodgovornošću i licemerjem, kao mrežu koja najsurovije ugrožava tinejdžere, tu najosetljiviju društvenu grupu.
4. Don Žuan, Molijer. Režija Andrej Cvetanovski, produkcija Narodno pozorište Sterija.
Šta se krije iza tog silnog osvajanja i neosetljivosti prema sopstvenim žrtvama, osnovna je sfera interesovanja reditelja, ujedno autora adaptacije. U visoko estetizovanoj postavci, sa podjednako dramskim i komičkim nabojem u glumačkom ansamblu, ovo čitanje otvara širok prostor propitivanja odnosa glavnog lika prema ocu, dajući mu tragičke razmere. Vršački Don Žuan ne donosi samo novo čitanje klasike, već uz minimalni dodatak tekstu, a bez razaranja originalnog tkiva, i jedan novi, složeniji dramski predložak.
5. Galeb, Čehov. Režija Milan Nešković, produkcija Narodno pozorište Sombor.
Postavlja li se, uopšte, pitanje – Zašto Čehov danas?
“… kroz sitnice svakodnevnog, možemo da nazremo velike elementarne sile što pokreću i uobličuju čovekov život… Uništenje koje vidimo u njegovim dramama gotovo da ide u red velikih kosmičkih sila koje su u grčkoj tragediji vladale ljudskim životima… glupo, bezrazložno, ali utoliko svirepije, ljudi uništavaju sve oko sebe, pa i jedni druge.” (Jovan Hristić)
Ima li sveobuhvatnijeg objašnjenja za ovo što svet muči (i) danas?
Somborska predstava radikalizuje odnose i pojačano markira karakterne osobine likova – vinovnike tog uništenja, izdvojivši svaki lik u fokus kao glavni. Štafetu budućnosti predaje u ruke Maši, pobunjenici, komentatorki i ceremonijal majstoru ove životne komedije. A šta ovakva pobuna očajnika može da učini – ostaje bez odgovora.
6. Ludi kamen, po jednočinkama Prosidba i Medved A.P.Čehova, režija Radoslav Milenković. Produkcija Narodno pozorište Toša Jovanović, kao predstava pozorišta domaćina Festivala.
Selekcija programa za decu:
1. Ne idi daleko, tekst i režija Tamara Kučinović. Produkcija Dečje pozorište Subotica, Scena na srpskom jeziku.
Još jedna ratna priča nastala na ličnom iskustvu, ovoga puta iz ugla deteta. Bavi se posledicama po porodicu posle očevog povratka sa ratišta. Ova potresna priča ipak je prilagođena dečjem poimanju sveta, ali jednakom snagom komunicira i sa odraslima. Pažnje vredan rediteljski postupak, kao i igra šestoro glumaca.
2. Pradevojčica, po tekstu Desanke Maksimović. Režija Sonja Petrović. Produkcija Lutkarska scena Narodnog pozorišta Toša Jovanović.
Lirski roman o detinjstvu čovečanstva, o uzbudljivim događajima dečaka i devojčice u praistoriji, kao i potrazi za rečima i rođenju jezika, dobio je ovom predstavom i raskošno vizuelno uprizorenje.
3. Ludas Matyi (Guskar Matija), po narodnoj priči, režija Đerđ Hernjak. Produkcija Dečje pozorište Subotica, Scena na mađarskom jeziku.
Ova vesela narodna priča, na živ i duhovit način, razigrano i vizuelno maštovito, govori o ljubavi siromašnog dečaka prema svojoj guski, i kako zajedno, pameću, uspeju da nadigraju zlog bogataša.
4. Pribeh z Krajini Nekrajini – Priče iz Nedođije, tekst i režija Katarina Mišikova Hicingerova. Produkcija Slovačko vojvođansko pozorište.
Ko je Petar Pan, a ko kapetan Kuka u današnje vreme i u savremenom svetu, i koje su istinske opasnosti odrastanja, u fokusu su ove vesele, animacijom obogaćene predstave, čiju posebnu vrednost predstavlja grupa dece koja u njoj učestvuje.
Aleksandra Glovacki Velikić
.gif)
.gif)
