Premijera predstave „Ljubinko i Desanka” zakazana je za subotu, 9. septembar, u 20 časova na Dramskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”.
Režija: Milan Nešković
Dramaturgija: Jelena Mijović
Kostimografija: Biljana Grgur
Scenografija: Marija Kalabić
Koreografija: Andreja Kulešević
Lektor: Saša Latinović
Dizajn plakata: Sara Kovačević
Igraju:
Sara Simović – DESANKA, SA PILENCETOM
Milan Kolak – LjUBINKO, SA AMRELOM
Ivan Đorđević – AVGUST, SA GITAROM
Jovan Torački – ŠPIJALTER, SA HOLENDEROM
Inspicijentkinja: Sonja Ristoski
Suflerka: Jelena Istrat
Ko su danas Ljubinko i Desanka, Avgust i Špijalter?
Da li su ti likovi ostali zarobljeni u vremenu rane druge polovine XX veka, još uvek „posleratnom“, jednom nogom u građanskom a drugom uveliko socijalističkom društvu?
Na kom planu možemo komunicirati sa glasovima iz, sada već, epohe?
Šta prepoznajemo kao svoje u njihovom osećanju sveta i da li postoji naša bol kojoj će njihov dodir biti list kupusa ili pileća supa?
Probijajući se kroz vrtoglavu scensku igru Aleksandra Popovića, razgrćući farsu i dešifrujući davno zaboravljene lokacije, zanate i izraze, iščekujući zajedno sa njima na jednoj klupi u parku, po kiši, otkrili smo usamljenost, veliku kao okean. Beskrajnu potrebu za drugim bićem, za bliskošću, ljubavlju i prijateljstvom. Egzistenciju, koja, da bi bila prepoznata, mora dobiti potvrdu drugog. Vapaj da neko potvrdi naše postojanje. I dok pokušavamo da popunimo vreme koje nam je na ovoj zemlji dato, mali, često i naizgled besmisleni razgovori, topao ljudski dodir, slušalac, sagovornik i saputnik učiniće da što bezbolnije proživimo i preživimo život. Jedina srećna izvesnost u iščekivanju neizvesnog za Ljubinka i Desanku jeste postojanje onog drugog i njihove čudne ljubavi i zajedničkih snova. Dobro bi bilo da znamo, baš kao što to znaju i Avgust i Špijalter, da ih i mi možemo naći na jednoj klupi u jednom parku.
Autorska ekipa predstave
U tekst predstave inkorporirani su neki motivi, scene i monolozi iz TV serije „Ceo život za godinu dana“, snimljenoj po scenariju Aleksandra Popovića, u režiji Vladana Slijepčevića i Mila Đukanovića i produkciji Televizije Beograd, 1971. godine.
Foto: Uroš Stepanov