Umesto moderne osnovne škole arhitekte Velislava Nikolića koja je sagrađena tridesetih godina 20. veka, Gradnulica je desetak godina ranije mogla da dobije školu po planovima kralјevog milјenika, ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova u stilu akademskog istorizma po kom je bio poznat u celoj državi.
Državna škola „Viteški kralј Aleksandar I Ujedinitelј“ (danas OŠ „Đura Jakšić“) na Gradnulici, Ulica cara Dušana 80a, sagrađena je u stilu Moderne i predata na upotrebu đacima 1938. godine. Manje je poznato da je ovde i ranije postojala potreba za zidanjem nove osnovne škole, da je tokom 1924. godine sačinjen i projekat, ali se iz nekih razloga on nikada nije realizovao. Projekat se danas čuva u Arhivu Jugoslavije a potpisao ga je čuveni Nikolaj Petrovič Krasnov ( Никола́й Петро́вич Красно́в , Moskva, 23. oktobar 1864 — Beograd, 8. decembar 1939) ruski arhitekta koji je, zajedno sa mnogim svojim kolegama sunarodnicima, stigao u Beograd nakon Oktobarske revolucije. Krasnov je završio Akademiju likovnih umetnosti u Moskvi. U Rusiji je 1913. dobio titulu „akademik arhitekture“, nakon što je postao arhitekta Ruskog carskog dvora. Radio je i kao gradski arhitekt u Jalti na Krimu, u kojoj je izveo i rekonstruisao više dvoraca i istorijskih građevina. U Beograd je došao 1922. godine, kao priznat i iskusan arhitekta, zaposlio se u Ministarstvu građevina i rukovodio projektantskom grupom za monumentalne građevine. Rus je slovio za milјenika kralјa Aleksandra I Karađorđevića što mu je svakako pomoglo da postane idejni tvorac Ministarstva za polјoprivredu, šumarstvo i vode (koja je isprva dodelјena Dragiši Brašovanu da bi potom ukazom Ministarstva građevine ovaj bio uklonjen sa projekta), Ministarstva finansija (današnja Vlada RS), Narodnog arhiva (danas Arhiv Srbije) i mnogih drugih beogradskih zdanja. Radio je i brojne čuvene enterijere, Kralјev dvor na Dedinju ili oplenačku crkvu, na primer. Odgovor na pitanje zašto njegov projekat nije izveden u Zrenjaninu, verujemo leži u činjenici da je grad iz finansijskih razloga odustao od izgradnje škole, a kada su se nakon desetak godina stekli povolјni uslovi za gradnju – projekat tada već ostarelog Rusa je bio zaboravlјen. Smrću kralјa Aleksandra I Karađorđevića u Marselјu 1934. Krasnov je izgubio svog velikog zaštitnika, a time i uticaj u arhitektonskim krugovima jugoslovenske prestonice.
Od velikog broja škola koje su projektovane u Ministrastvu građevina u međuratnom periodu, ova bečkerečka Nikolaja Krasnova je jedna od najraskošnijih. Po svemu je trebala da bude dostojan pratilac njegovih monumentalnih beogradskih objekata. Skladna arhitektonska i plastična obrada, tročlana obrada glavne fasade, polukružno i arhitravno završeni otvori, prstenasti pilastri i skulpture u nišama čine je likovno bliskom zgradi Državnog arhiva u Beogradu koji je Rus projektovao u isto vreme. Zgrada namenjena učitelјskim stanovima ne zaostaje po svojoj reprezentativnosti u odnosu na glavnu zgradu, što je takođe neuobičajen manir pri projektovanju ovakvih celina.
Krasnov je, na isti način kao i Nikolić deceniju kasnije, postavio objekat škole dužom stranom ka Manastirskoj ulici, gde je projektovan i monumentalni ulaz u zgradu. Iako i njegova škola ima posebnu salu, ona je smeštena na prvom spratu centralnog rizalita glavne fasade. Ova sala je najverovatnije trebalo da služi za školske priredbe i sednice, a ne i kao vežbaonica. Na mestu na kom je Nikolić projektovao fiskulturnu i svečanu salu, Krasnov je bio predvideo zaseban objekat sa stanovima učitelјa. Međutim, iznad svih asocijacija ostaje način na koji su rešene fasade: svečano, raskošno, monumentalno, u dosledno sprovedenom akademskom istorizmu – pravcu u kom je Krasnov ostavio svoja najbolјa dela. Sve to je odavalo utisak preterane raskoši za osnovnu školu izvan prestonice u ambijentu koji svakako nije imao kapaciteta da se saživi sa ovom vrstom arhitekture.
Autor teksta: Vesna Karavida, istoričar umetnosti
Uredio: Bojan Kojičić, istoričar umetnosti
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
.gif)
.gif)
