Negovanje i ulepšavanje lica i tela danas su nezaobilazni u životu svakoga. Skloni smo da mislimo da je to tekovina savremenog načina života, ali lepota je uvek bila na ceni. Ljudi su se oduvek bavili svojim izgledom iako su standardi bili drugačiji. I u najtežim vremenima negovanje kose bilo je nešto što se podrazumeva.
Nekoliko decenija unazad ženskom svetu je poznata čuvena električna sprava za pravljenje lokni, ili makar talasa na kosi. Mi je zovemo Figaro, po čuvenom frizeru i protagonisti Mocartove opere Figarova ženidba. Ali i dok nije bilo struje u našim krajevima, do prve polovine XX stoleća bečkerečke dame koristile su spravu koja neodoljivo podseća na savremeni figaro. Ono jest, zagrevana je ne na struju, već, kao i negdašnje pegle, na žaru, ali svrha je bila ista. Pravljenje frizure.
Na prvoj fotografiji se nalaze predmeti koji su deo zbirke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin i predstavljaju češaljeve za brenovanje kose. Češalj je zagrevan na žaru a potom su njim hvatani pramenovi kose. Na taj način kosa je dobijala valovit izgled. Na drugoj fotografiji, nastaloj oko 1930. godine, je Ana Lončar iz Velikog Bečkereka koji nosi frizuru nastalu brenovanjem kose.
-Revolucija u ženskoj frizuri javlja se posle Prvog svetskog rata. Era u kojoj je duga kosa bila neophodni deo ženstvenosti je završena. Žene su počele da nose kraću kosu, dužine do ušnih školjki, što je predstavljalo pravu inovaciju. Ukoliko žena nije želela da skrati svoju kosu, pravila je niske punđe sa nekoliko kovrdža koje su ostavljale sličan utisak kao i kratka, kovrdžama specifično oblikovana kosa, navode iz zrenjaninskog Narodnog muzeja.
A da su naši građani brinuli o svojoj lepoti i u doba Drugog svetskog rata, dokazuje dokument iz 1943. godine. Tu je i cenovnik za usluge friziranja, masažu lica, manikir, pedikir. Zanimljivo je da je spektar usluga za negovanje lepote lica jednako širok i za dame i za gospodu. S obzirom na činjenicu da je naš grad u to vreme bio pod nemačkom okupacijom, ne čudi da je cenovnik štampan prvo na nemačkom, a potom i na srpskom jeziku. Nemamo podatke o kom salonu lepote je reč i gde se on nalazio, koje su to tri kategorije koje se pojavljuju na cenovniku, ali je svakako vredno samo saznanje da je i u tim teškim godinama bilo važno biti čist, uredan i negovan.