Rad na predstavi „Telefon mrtvog čoveka” ovih dana ulazi u svoju završnicu. Dramska scena zrenjaninskog Pozorišta odvažno se upustila u poduhvat inscenacije savremenog američkog komada autorke Sare Rul, na predlog svog umetničkog savetnika, glumca i pedagoga Bojana Žirovića, ne bi li svojoj publici ponudila jedno pozorišno osveženje posle velikog uspeha Nušićevog klasika „Gospođe ministarke”, i tako nagovestila repertoarsko pomeranje ka modernijim dramaturgijama, mlađim rediteljima i drugim pozorišnim stvaraocima kompatibilnijeg senzibiliteta.
Intervju: Reditelj Rastislav Ćopić i premijera „Telefon mrtvog čoveka”
„Telefon mrtvog čoveka”, Dramska scena NP „Toša Jovanović“
PRETPREMIJERA: sreda, 20. mart, u 20 časova
PREMIJERA: četvrtak, 21. mart, u 20 časova
PRVA REPRIZA: sreda, 27. mart, u 20 časova
Prevod sa engleskog: Nikola Jovanović i Višnja Sretenović
Režija: Rastislav Ćopić
Kostimografija: Ivana Ristić
Scenografija: Dunja Kostić
Kompozitor: Vladimir Pejković
Saradnik za scenske borbe: Dejan Karlečik (po metodi D. S.)
Idejno rešenje i dizajn plakata: Filip Nemet
Igraju:
DžIN – Nataša Ilin
GOSPOĐA GOTLIB – Jelena Šneblić Živković
DVAJT – Miljan Vuković
HERMIJA – Nataša Luković
GORDON – Danilo Milovanović (k. g.)
DRUGA ŽENA / STRANKINjA – Sanja Radišić
KONOBAR – Aleksandar Došen
Inspicijentkinja: Sonja Ristoski
Suflerka: Ivana Titin
Scenska tehnika:
Šef scene: Srđan Vekecki
Dekorateri: Filip Aleksić, Daniel Kašlik, Aleksandar Došen, Siniša Markov
Rekvizita: Dragana Grubački
Svetlo: Aleksandar Brustul i Bojan Kapriš
Ton: Jelena Pantelić
Garderoba: Vesna Došen, Danijela Selaković
Šminka: Draginja Puškarić
Krojački radovi: Aranka Aleksić
Stolarski radovi: Goran Janačković
Slikarsko-farbarski radovi: Viorel Flora, Dunja Kostić
Pod rukovodstvom Vilmoša Kašlika
ZRENjANIN CALLING
Koliko zapravo poznajemo svoje bližnje? Da li je smrt konačni kraj naše povezanosti sa nekim? Zašto se osećamo tako usamljeno i otuđeno u ovozemaljskom životu i pored nikad većih mogućnosti da budemo povezani? Kako je moguće da smo uspeli da razvijemo komunikacione tehnologije i veštačke inteligencije do ove mere, a ne uspevamo da ostvarimo suštinski odnos sa drugim čovekom?
Čini mi se da čovek ima nasušnu potrebu za takvim odnosom, koji počiva na saosećajnosti, bliskosti, intimi.
Sara Rul nam ovim komadom, između ostalog, upućuje jedan „poziv na buđenje“; na jednu poetsku, nežnu, ljubavnu pobunu protiv materijalističkih, trivijalnih i sve površnijih međuljudskih odnosa. Mislim da bi bilo dobro da se javimo na taj poziv.
R. Ć.