Najava: Predavanje „Atentat u Marselјu“

U sredu, 9. oktobra u 19 časova u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin biće održano predavanje „Atentat u Marselјu“ organizovano povodom 90 godina od atentata na kralјa Aleksandra I Karađorđevića u organizaciji udruženja „Svetosavlјe“. Predavač je Rako Tomović, profesor istorije u penziji.

Atentat u Marselju na kralja Aleksandra I Karađorđevića  odigrao se u utorak, 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanične posete Francuskoj. Toga dana Kralj Ujedinitelj, posle puta preko Cetinja i jadranskog primorja, konačno je stigao u Marselj. U 16 časova napustio je palubu jugoslovenskog broda kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil, iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu. Oko 16 i 20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski ubio je jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luja Bartua, koji je kasnije preminuo od rana. U gužvi koja je usledila, francuski policajac mačem je oborio Černozemskog, a zatim su ga, pogođenog sa više metaka u telo, na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro.

Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem išao je sporo do policijske stanice. Tamo mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević izdahnuo je ne dolazeći svesti. Černozemski je bio član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Umesto toga, organizacija je kasnije postala instrument bugarske politike na Balkanu. Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali “tamnicom naroda” koji žive pod srpskom dominacijom. Zbog ovoga je verovatno nastala i legenda po kojoj je kralj Aleksandar, pre nego što je umro, rekao čuvenu rečenicu: “Čuvajte mi Jugoslaviju”.