Svečano otvaranje izložbe skulptura „NAŠE PRIČE“, dr vajarstva Miloša Šarića u Galeriji asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) zakazano je u petak 31. marta u 19 časova.
Izložba će trajati do 14. aprila, a radno vreme galerije je od 16 do 19 časova.
Miloš Šarić je osnovne akademske studije vajarstva završio na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu 2014. godine. Master akademske studije Primenjenog vajarstva završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2015. godine, a na istom Fakultetu i doktorirao, na studijskom programu Primenjene umetnosti i dizajn 2019. godine, uža umetnička oblast vajarstvo. Dobitnik Treće nagrade žirija i Nagrade publike na konkursu za skulpturu „Beogradski čitač“ 2015. godine. Druga skulptura realizovana u okviru istog konkursa od 2016. godine se nalazi u Parku skulptura „Lake Concord Park“ u Orlandu (Kaselberi) na Floridi (SAD). Dobitnik nagrade – Plakete 52. Majske izložbe ULUPUDS-a „Umetnički prevrat“ 2020. godine, nagrade ULUS-ove Prolećne izložbe „Nevidljivi portret“ 2021. godine i Druge nagrade na izložbi radova malog formata „Minijatura 6“, ULUPUDS-a, 2021. godine. Izlagao na deset samostalnih i na više od sto žiriranih kolektivnih i međunarodnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik nekoliko likovnih kolonija, a neki njegovi radovi deo su javnih prostora i privatnih i javnih kolekcija. Član ULUS-a, ULUPUDS-a i ULUKiM-a od 2016. godine. Od 2020. godine u statusu samostalnog umetnika.
Kontakt: +381621166123
E-adresa: milosaric@gmail.com
Instagram: saric_milos
Miloševa traganja
dr Jelena Pavličić Šarić
Izložba prikazuje deo istraživačkog procesa u skulpturi koji autor sprovodi od 2014. godine do danas. Ona povezuje radove iz nekoliko, do sada, ostvarenih tematskih celina. Radovi su vezani istim umetničkim nagonom i likovnim pristupom – sekire i motike, jezik su kojim autor saopštava svoje poimanje stvarnosti, ljudskih odnosa i vrednosti kojima teži. Stari upotrebni predmeti, oruđe, koriste se kao simbolički elementi za komponovanje skulptura, svojevrsnih narativnih celina. Bilo da su radovi apstraktni ili često čovekoliki, kakvi su i odabrani za ovu izložbu, uz date nazive, ukazuju na dva umetnikova stava. Jedan je kritički i odnosi se na otuđenost savremenog društva koja je uslovljena novim načinima rada, najčešće posredstvom novih tehnologija (npr. skulpture Tren 1 i Usamljenost). Drugi stav je onaj koji ukazuje na vrednosti koje treba afirmisati, a koje su vezane za čovekovu intimu, svet ličnog ali i univerzalnog (skulpture Susret, Radost, Hajde da plešemo). Traženje pojedinca istraživanjem svoje prošlosti, kao i potreba za podrškom i jasnim osloncem u porodici i tradicionalnim delanjima iskazani su kroz radove kao što su Otac, Pogled i Sedenka. Oni zaokružuju lični stav i osećaj da je tek povratkom u prošlost, a to se kroz radove manifestuje i povratkom starim predmetima, moguće razumeti sadašnjost i osvestiti neke vrednosti za budućnost.
.gif)
.gif)
