Svečano otvaranje izložbe crteža i slika „Dnevnik odrastanja“, likovne umetnice Lejle Slezović Nikšić, u Galeriji asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ), će biti upriličeno u ponedeljak 5. maja, u 19 časova.
Izložba će trajati do 18. maja, a radno vreme galerije je radnim danima od 17 do 19 časova.
Lejla (r.Slezović) Nikšić, rođena 28.5. 1989.godine u Novom Pazaru, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju. Studirala uporedo engleski jezik i književnost i likovnu umetnost, smer slikarstvo na Univerzitetu u Novom Pazaru. Oba studijska programa okončala u roku sa plaketom studenta generacije 2008/9 godine za postignuti uspeh na osnovnim akademskim studijama departmana likovnih umetnosti.
.jpg)
Diplomirala engleski jezik i književnost i stekla naziv diplomirani filolog za engleski jezik i književnost iz oblasti filoloških nauka 12.07.2012.godine. Tema diplomskog rada: ,,Uticaj islamskog misticizma na književno delo Ralfa Emersona”.
Diplomirala likovnu umetnost, smer slikarstvo i stekla naziv diplomirani likovni umetnik- slikar iz oblasti likovnih umetnosti 30.06.2012.godine. Tema diplomskog rada: ,,Britanska figurativna škola u savremenom slikarstvu“.
Master akademske studije drugog stepena u jednogodišnjem trajanju iz oblasti filoloških nauka na studijskom programu Engleski jezik i književnost završila je 14.09.2013.godine na Filološko- umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i stekla diplomu i akademski naziv master filolog (anglista) iz oblasti filoloških nauka (anglistika). Tema master rada: ,,Motiv srca u poeziji Džona Dona“.
Master akademske studije drugog stepena u jednogodišnjem trajanju iz oblasti likovnih umetnosti na studijskom programu Likovna umetnost, smer slikarstvo završila je 26.03. 2016.godine i stekla diplomu i akademski naziv master likovni umetnik iz oblasti slikarstva. Tema master rada: ,,Postmoderni oblici obnove figurativne umetnosti i realizma u savremenom slikarstvu“.
Doktorske akademske studije upisala 2016. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dana 18.11.2019.godine, prijavila temu doktorske disertacije pod nazivom: ,,Trauma rasizma i kulturološki konteksti u savremenoj američkoj književnosti i vizuelnim umetnostima na odabranim primerima autorki Toni Morison, Beti Sar, Kare Voker i Lorne Simpson“. Uspešno odbranila doktorski rad i stekla titulu doktora filoloških nauka.
Radi kao docent na Univerzitetu u Novom Pazaru, departman umetnosti na predmetu Likovna forma. Članica sandžačkog udruženja likovnih umetnika (SULU) i udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Objavljeni radovi:
Distopijska vizija sveta u fikciji “Sluškinjina priča” Margaret Atvud. Cultura Balkanica, rad prihvaćen 18. 3. 2019
Erotska dimenzija i pitanje morala u romanu “Lolita” Vladimira Nabokova. SENT,br. 44-46, pp.235-249,Novi Pazar 2017. ISSN 1452-970X
Black Lives Matter ili rasne politike u Sjedinjenim Državama Amerike. Dnevni list Danas, 13.06.2020. https://www.danas.rs/nedelja/i-sada-se-ne-pretresa-na-volstritu/
Ka razumevanju likovnog dela: predavanja iz predmeta Likovna forma 1, 2017. ISBN 978-86-918497-1-9 COBISS.SR-ID 228228364
SULU Monografija 2021. ISBN 978-86-88599-32-0 COBISS.SR-ID 53507849
Umetnica je realizovala veliki broj kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
U centru umetničkog projekta – Dnevnik odrastanja- nalazi se motiv deteta i detinjstva. Ovi svojevrsni portreti kroz vreme, uspostavljaju paralelu sa sopstvenim sećanjima i iskustvima sa jedne strane dok sa druge beleže i dokumentuju savremeno odrastanje i detinjstvo novih generacija. Kroz umetnički dijalog prošlosti i sadašnjosti beleži se svedočenje tom neuhvatljivom prostoru preobražaja, rasta, formiranja. Prizori detinjstva su uvek propušteni kroz prizmu nečijeg sećanja, što dodatno stvara otklon od faktografskog podatka, stvarajući irealni prostor u kome se stapaju nostalgija, fantazija, snoviđenje i idealizam. Kroz vrtove sećanja oblikuju se opšta mesta zajedničkog pamćenja i iskustvo arhetipskog nesvesnog. Istraživanje je obuhvatilo produbljivanje ove osnovne ideje u prostor savremenog trenutka, odrastanja sopstvene dece iz ugla roditelja koji mu neposredno svedoči. Maskiranje, preuzimanje različitih uloga i identiteta otvara prostor za mogućnost više u izmaštanom svetu detinjih igrarija. Popularna kultura se javlja kao bitan agent modulacije dečijih stremljenja od super heroja do zlikovaca, magičnih moći ali i konzumerizma koje nam nameće globalistička politika savremenih medija.
Istraživanje je značilo svakodnevno praćenje, analizu, prikupljanje foto podataka koji su se koristili kao predložak u oblikovanju metodologije umetničkog istraživanja. Kroz pomno praćenje rituala svakodnevnog življenja i raznolike situacije, cilj analize je podrazumevao hvatanje trenutka transformacije i sazrevanja. Ovi procesi u vremenu i kroz vreme, zahtevali su produbljivanje sopstvenih stavova i autoedukaciju o psihologiji deteta i etapama kroz koje se prolazi u metamorfozi od deteta do individue. Ovi procesi uključuju momenat igre, identifikacije i relaksacije putem kojih se dolazi do individuacije. Raslojavanje ovih iskustava je uključivalo mapiranje kroz fragmenat kao svojevrsni dokument određenog psihološkog podatka i zabelešku koja se kroz mozaičnu strukturu slaže u širi semiotički kontekst vremena. Upotrebom fragmentacije i citatnosti uspostavlja se intertekstualnost date tematike i upisivanje subjekta u diskurs savremenih društvenih tendencija identifikacije, izgrađivanja i dekonstrukcije identiteta. Slika zauzima status medijatora i funkcioniše u tri dimenzije ( subjekt- objekt- kontekst) kao set dijalogičkih, semioloških elemenata i ambivalentnih elemenata. Kroz susret individualnog i opšteg , pruža se mogućnost ostvarivanja autentičnosti u vremenu i prostoru i koegzistencije polisferičnosti identiteta koji se izgrađuju kroz procese sazrevanja.
Crteži i slike u ovom ciklusu, kreću se od primarnog magličastog traga ugljena na papiru kao nosioca tananog osećanja postojanja u svetu realnosti ali i različitih uobrazilja do irealnih prostora vrta i polja sećanja, preko jasne boje i snažnog gesta kao izjave. To su sve faze slikarskog mišljenja koje formiraju odnos prema protoku vremena i hvatanju trenutka transformacije.
Lejla Slezović Nikšić
.gif)
.gif)
