 (1).gif)
Na današnji dan pre 70 godina, 23. marta 1953, umro je Đorđe Đoka Jovanović srpski vajar i akademik. Školovao se u Beču, Minhenu i Parizu gde je i diplomirao vajarstvo. Bio je jedan od osnivača beogradske Umetničko-zanatske škole, njen profesor i direktor. Uradio je veliki broj javnih spomenika, bista, medalja, plaketa. Najpoznatiji javni spomenici Đoke Jovanovića su: Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu, spomenici knezu Milošu u Požarevcu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima, Vuku Karadžiću u Beogradu…
Životni i stvaralački put Đorđa Jovanovića se u mnogo čemu ukrštao sa putem Uroša Predića. Obojica su bili akademici, učestvovali su u osnivanju društva „Lada”, a potom i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Obojica izlažu na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine, odakle se svaki vratio sa bronzanom medaljom. U više navrata su jedan drugog portretisali ili radili na zajedničkim poslovima. Umrli su iste godine, 1953. u razmaku od svega mesec dana. Koliko su u poslu bili kompatibilni, toliko su im ličnosti bile u suprotnosti. Za razliku od tihog, suzdržanog, pomalo introvertnog Predića sklonog povučenijem načinu života, bez saputnice, Jovanović je bio otvoren, slobodnijeg ophođenja i boemskog načina života. Ženio se dva puta; drugi put mladom Francuskinjom Margo.
No, ništa od ovih suprotnosti nije uticalo na njihovu bliskost. Zajedno su odlazili na odmore u banje Vrnjci i Vrućicu, šetali Beogradom, družili se u ateljima, u Uroševom u Svetogorskoj ili u Đokinom u Skerlićevoj ulici, redovno čestitali jedan drugom rođendane i slave. Na osnovu sačuvanih Uroševih pisama i dopisnica koje je dobijao, vidimo da mu se Jovanović, iako mlađi od njega svega par godina često obraćao sa „Dragi moj stariji”, a otpozdravljao sa „tvoj mlađi Đoka”.
.jpg)
Zbirku likovne umetnosti zrenjaninskog muzeja čini i bareljef u gipsu iz 1936. na kojem je Đoka Jovanović predstavio svog prijatelja Uroša Predića. Isti, ali četiri godine kasnije, uradio je i za Bogdana Dunđerskog. Oba su izlivena u bronzi i nalaze se u bečejskoj kapeli ovog veleposednika podsećajući na nameru Dunđerskog da sa prijateljem Urošem počiva na istom mestu. Međutim, izlazeći u susret svojim Orlovaćanima, Predić će odustati od te Bogdanove zamisli, a bronzani reljefi Đoke Jovanovića u pomenutoj kapeli kao i ovaj gipsani odlivak u zrenjaninskom muzeju svedočanstva su te inicijative ali i jednog prijateljstva. U ovoj muzejskoj ustanovi čuva se i omanja gipsana plaketa na kojoj je Đoka Jovanović nešto ranije, 1920. godine takođe predstavio Urošev lik u profilu.
Izvor: Narodni muzej Zrenjanin
.png)
.gif)
.gif)
