U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, u petak 22. decembra 2023. godine, u 18 časova, biće održana promocija knjige Mirjane Hrnjak – „Bauk kruži Rimom…”. Na promociji će pored autorke govoriti Marija Filipović, urednik romana, lektor i novinar i Miljan Vuković, zrenjaninski glumac.
Mirjana Hrnjak je rođena 1977. godine u Zrenjaninu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 2001. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Građevinskom odseku. Magistrirala je u oblasti geotehnike, 2008. godine, na Građevinskom fakultetu u Sarajevu. Ovo je njen prvi roman.
Odlomci o romanu preuzeti iz teksta autorke Marije Filipović – „Bauk“ i dalje kruži…:
„Radnja romana „Bauk kruži Rimom…“ dešava se u antičkom Rimu. Vraćajući nas daleko u prošlost, pruža nam jedinstvenu priliku da zavirimo u tu davnu civilizaciju iz jednog drugog ugla – kroz vizuru uglavnom mladih ljudi koju su stvarali ne samo istoriju rimskog doba već, u krajnjoj liniji, i sveukupnu istoriju, i od kojih su većina istorijske ličnosti: Cezar, Marko Antonije, Fulvija, Aulo Gabinije, Publije Klaudije Pulher…
Knjiga „Bauk kruži Rimom…“ vraća nas zaboravljenim vrednostima i u tom smislu što je čitava radnja, čak i na ljubavnom planu, prožeta borbom za ideale, koja je u današnje vreme, kada vladaju gotovo isključivo interesi – sve teže zamisliva. Veza između Antonija i Fulvije je daleko od obične i površne – to je ona bezuslovna i vanvremenska ljubav dvoje mladih ljudi koji su i sami posebni, jer se bore za više ideje. Opisana je tako da čitaoca duboko pogađa, ali – što nije tako lako – bez imalo patetike.
I na kraju, ovo je roman koji svakako pobuđuje na razmišljanje, i stavlja pred nas mnoga pitanja, bazirana na autorkinom viđenju nedovoljno istraženih istorijskih činjenica: gde počinje mit, fikcija, gde se završava istorija, ko je zapravo Cezar, ko su svi ti mladi ljudi koji se pojavljuju u romanu? Da li se neki junaci preklapaju ili poklapaju sa drugim značajnim ličnostima iz ovog nerazjašnjenog, mutnog doba? Kao večno i univerzalno, pitanje religije ili verovanja u „nešto više“ provlači se kroz čitav roman. Nudeći nam različita razmatranja, koja zajedno vode ka postojanju jedne „strašne sile“ iznad svega – ljudske savesti i snažnog osećaja odgovornosti prema drugim ljudima – knjiga nas ipak prepušta sopstvenom razmišljanju o velikim i večito intrigantnim pitanjima.“