I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Kultura

Književno veče posvećeno akademiku Pavlu Ugrinovu

U prostorijama Mesnih zajednica na Bagljašu večeras, 9. novembra, u 19 časova, biće održano  književno veče posvećeno akademiku Pavlu Ugrinovu. Organizatori večeri su Udruženje “Bagljaškult” i MZ “Veljko Vlahović”.

O stvaralaštvu Pavla Ugrinova govoriće književnik i književni kritičar, Zoran Slavić, književnik Vučina Ščekić i urednik izdavačke kuće “Agora”, Nenad Šaponja.

Tekstove čita glumac, Jovica Jašin.

PerSu marketi

Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović; rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. godine u Beogradu) bio je srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik. Osnovnu školu pohađao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju školu je završio u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Spada u najznačajnije savremene srpske prozne pisce. Radnja desetak njegovih romana vezuje se za Zrenjanin. U Zrenjaninu je sazreo kao ličnost, tu je doživeo prvu ljubav, iz našeg grada otišao u Partizane, dok je diplomsku predstavu završio gradu na Begeju. (Zato je pred kraj svog života tražio da ga Zrenjaninci prihvate kao zavičajca.)

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Na Akademiji za pozorište i film u Beogradu, diplomirao je 1952. godine na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd.

Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život, Carstvo zemaljsko(1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972). Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika.

Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove.

Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990). Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh