I love Zrenjanin

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Kultura

Književno veče posvećeno akademiku Pavlu Ugrinovu

ZrBizNet

U prostorijama Mesnih zajednica na Bagljašu večeras, 9. novembra, u 19 časova, biće održano  književno veče posvećeno akademiku Pavlu Ugrinovu. Organizatori večeri su Udruženje “Bagljaškult” i MZ “Veljko Vlahović”.

O stvaralaštvu Pavla Ugrinova govoriće književnik i književni kritičar, Zoran Slavić, književnik Vučina Ščekić i urednik izdavačke kuće “Agora”, Nenad Šaponja.

Tekstove čita glumac, Jovica Jašin.

I Taxi Zrenjanin

Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović; rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. godine u Beogradu) bio je srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik. Osnovnu školu pohađao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju školu je završio u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Spada u najznačajnije savremene srpske prozne pisce. Radnja desetak njegovih romana vezuje se za Zrenjanin. U Zrenjaninu je sazreo kao ličnost, tu je doživeo prvu ljubav, iz našeg grada otišao u Partizane, dok je diplomsku predstavu završio gradu na Begeju. (Zato je pred kraj svog života tražio da ga Zrenjaninci prihvate kao zavičajca.)

Na Akademiji za pozorište i film u Beogradu, diplomirao je 1952. godine na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd.

Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život, Carstvo zemaljsko(1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972). Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika.

Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove.

Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990). Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh