Nakon objavljivanja Izabranih dela Vojislava Despotova, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” nastavlja s objavljivanjem dela jednog od najvažnijih autora takozvane Vojvođanske avangarde.
Književni kuvar ili jestiva književnost je knjiga koju je Vojislav Despotov pripremao objavljujući kuvarske odlomke iz svojih mnogobrojnih lektira. Nešto od tih recepata izašlo je u Nezavisnim tokom 1997. godine, a deo se sada prvi put objavljuje zahvaljujući porodici Despotov. U knjizi se, tako, mogu naći i recepti iz dela Kurta Vonegata, Šarla Bodlera, Biblije, Milorada Pavića i mnogih drugih. Premda deluju neverovatno, recepti su praktični, duhoviti, praćeni odgovarajućim citatom iz književnog dela. Ne treba napominjati da bi ih valjalo i isprobati. Ovaj neobični kuvar ilustrovala je dizajnerka Nela Tatalović, a recenziju je maestralno i u svom duhu ispisao Dušan Pop Đurđev.
Recenzija Dušana Pop Đurđeva
.jpg)
U predgovoru kuhinjskih dela „Kod srpskog pisca”, priređivač Miodrag Raičević kaže: „U kuhinju se, kao i u brak, ulazi s ozbiljnim namerama”.Biće da se tako ulazi i u literaturu, svejedno da li ste pisac ili čitalac, tek za njom morate osećati – glad. To što siti svega gladnom ne veruju, nije nikakvo čudo, jer ne veruju ni gladni sitom – dok ne probaju. Da li je sva literatura jestiva, teško je reći. Postoje knjige koje prosto gutate, ali i one koje teško možete da svarite, jer za tako nešto morate imati dobar stomak. Dakle, to je stvar ukusa. Kažu da se o tome ne raspravlja. Koješta. O čemu drugom bi se i raspravljalo, ako ne o ukusima.
Ipak, u literarni gurmanluk Vojislava Despotova ne bih sumnjao. I ne samo literarni. Pekarev sin, a pri tom Banaćanin, kod kojih postoji izreka: „Izem ti čoveka kome ne vidiš obraze s leđa”, objedinio je te dve strasti. Ovoga puta na njegovom meniju, smeštenom među ove korice, našle su se đakonije dvadesetčetvoro autora i autorki, koji su vlastita i tuđa kulinarska umeća ugradili u svoja dela i tako nam ih servirali. A biti gost za trpezom jednog Getea, Bodlera, Grasa, Singera, Vulfa, Andrića, Pavića…nije mala stvar. Dobro, da ne preterujemo sa tom nama svojstvenom usiljenom prisnošću, sve ovo možete posmatrati i kao mali švedski sto u holu Aleksandrijske biblioteke. Pa ko voli, i čije su namere ozbiljne –nek izvoli i uvrsti to u obaveznu lektiru. Prijatno!
Pop D. Đurđev
Vojislav Despotov
Vojislav Despotov rođen je 3. novembra 1950. godine u Zrenjaninu.
Studirao je opštu književnost i teoriju književnosti, kao i nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Pisao je pesme, priče, romane, eseje, kritike, TV i radio drame, prevodio sa slovenačkog, nemačkog i engleskog (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc).
Dela Vojsilava Despotova:
Prvo tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1977), Perač sapuna (1979), Vruć pas (1985), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1989), Mrtvo mišljenje (1989), Veseli pakao evropoezije (1990), Petrovgradska prašina (1990), Neočekivan čovek (1992), Deset deka duše (1994), Veseli pakao poezije (1996), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj dva (1998), Drvodelja iz Nabisala (1999).
Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin), Neuroart (Beograd-Zrenjanin), Pesmos (Zrenjanin), Hey Joe (Novi Sad), Transkatalog (Novi Sad). Radio je kao dramaturg u Dramskom programu Radio Novog Sada. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost Hey Joe. Pokrenuo je izdavačku kuću Četvrti talas.
Umro je u Beogradu, 19. januara 2000. godine.
.gif)
.gif)
