Doprinos graditelja Jakoba i Ištvana Barta (oca i sina) u razvoju stilske arhitekture Zrenjanina u periodu koji je obuhvatao sam kraj 19. i prvu deceniju 20. veka valorizovan je tek nakon višegodišnjeg istraživanja stručnjaka ovog zavoda. Iako je još mnogo toga nepoznato o ovim autorima, njihova najznačajnija ostvarenja jesu poznata i obrađena u radovima objavljenim u stručnim časopisima (Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine) i knjigama (Secesija u arhitekturi Zrenjanina, Odabrana zbirka građevinskih planovi iz fonda: Veliki Bečkerek grad sa uređenim senatom (1769-1918)).
Jakob Bart (Barth Jacobus) bio je lokalni zidarski majstor rođen 1849. godine u Velikom Bečkereku u mnogočlanoj zemljoradničkoj porodici. Imao je četvoro dece od kojih je sin Ištvan nastavio njegovim putem. Projektovao je nekoliko vrednih ostvarenja u stilu secesije, a najzačajnija su mu: foto atelјe Ištvana Oldala (1895), kuća Vudi Đerđa (1905), kuća Imrea Konkolјa (1910) i rekonstrukcija dvorišnog krila Velikobečkerečke štedionice (1910).
.jpg)
https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/gimnazijska-ulica-kulturno-dobro-od-velikog-znacaja-za-srbiju/
Ištvan Bart (Barth Stephanus István) je rođen u Velikom Bečkereku 1875. godine. Bart je završio studije arhitekture, a svoj radni vek proveo je u Temišvaru. U rodnom gradu je na kratko boravio tokom 1909. godine, na poziv Rimokatoličke crkvene opštine da bi izradio planove za upravnu zgradu. Nakon završetka izgradnje, jevrejski zlatar, Peter Jakob, videvši lepotu i modernost nove crkvene zgrade, angažovao je Barta da mu uradi projekat rekonstrukcije njegove stambeno – poslovne zgrade u glavnoj ulici koju je Bart ovaj put projektovao zajedno sa ocem. Pretpostavlja se da je on projektovao i zgradu Karla Helmbolda (Šeherezadu), ali za to još uvek nema pouzdanih dokaza. To bi značilo da je odmah nakon završenih studija projektovao ovo originalno arhitektonsko delo.
Zlatar Karl Helmbold i njegova kuća iz „Hiljadu i jedne noći“
Karijera u Temišvaru
Godine 1909. Ištvan Bart se vratio u Temišvar. Prema istraživanjima Dejana Vorgića, istoričara umetnosti iz Zrenjanina, Bart je u Temišvaru zajedno sa poslovnim partnerom Hinterserom osnovao fabriku za izradu elektronske opreme (Hinterseer és Barth villamossági gépgyára). Fabrika je bila aktivna i u međuratnom periodu. Interesantno je istaći da se, sudeći prema bečkerečkim projektima, talentovan arhitekta nije bavio svojim osnovnim pozivom, već se preorijentisao na proizvodnju elektro motora.
Projekti Ištvana Barta u Velikom Bečkereku:
UPRAVNA ZGRADA RIMOKATOLIČKA CRKVENE OPŠTINE (DANAS BISKUPSKI ORDINARIJAT)
REKONSTRUKCIJA ZGRADE TRGOVCA PETRA JAKOBA (LIPOTA GOLDBERGA)
Bojan Kojičioć, istoričar umetnosti
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin / Bojan Kojičioć, istoričar umetnosti
.gif)
.gif)
