Jakob i Ištvan Bart, graditelji Velikog Bečkereka

Doprinos graditelja Jakoba i Ištvana Barta (oca i sina) u razvoju stilske arhitekture Zrenjanina u periodu koji je obuhvatao sam kraj 19. i prvu deceniju 20. veka valorizovan je tek nakon višegodišnjeg istraživanja stručnjaka ovog zavoda. Iako je još mnogo toga nepoznato o ovim autorima, njihova najznačajnija ostvarenja jesu poznata i obrađena u radovima objavljenim u stručnim časopisima (Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine) i knjigama (Secesija u arhitekturi Zrenjanina, Odabrana zbirka građevinskih planovi iz fonda: Veliki Bečkerek grad sa uređenim senatom (1769-1918)).

Jakob Bart (Barth Jacobus) bio je lokalni zidarski majstor rođen 1849. godine u Velikom Bečkereku u mnogočlanoj zemljoradničkoj porodici. Imao je četvoro dece od kojih je sin Ištvan nastavio njegovim putem. Projektovao je nekoliko vrednih ostvarenja u stilu secesije, a najzačajnija su mu: foto atelјe Ištvana Oldala (1895), kuća Vudi Đerđa (1905), kuća Imrea Konkolјa (1910) i rekonstrukcija dvorišnog krila Velikobečkerečke štedionice (1910).

Fotografski atelje Ištvana Oldala

https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/gimnazijska-ulica-kulturno-dobro-od-velikog-znacaja-za-srbiju/

Ulica Jovana Cvijića – Građanska kuća i kuća Imrea Konkolja

Ištvan Bart (Barth Stephanus István) je rođen u Velikom Bečkereku 1875. godine. Bart je završio studije arhitekture, a svoj radni vek proveo je u Temišvaru. U rodnom gradu je na kratko boravio tokom 1909. godine, na poziv Rimokatoličke crkvene opštine da bi izradio planove za upravnu zgradu. Nakon završetka izgradnje, jevrejski zlatar, Peter Jakob, videvši lepotu i modernost nove crkvene zgrade, angažovao je Barta da mu uradi projekat rekonstrukcije njegove stambeno – poslovne zgrade u glavnoj ulici koju je Bart ovaj put projektovao zajedno sa ocem. Pretpostavlja se da je on projektovao i zgradu Karla Helmbolda (Šeherezadu), ali za to još uvek nema pouzdanih dokaza. To bi značilo da je odmah nakon završenih studija projektovao ovo originalno arhitektonsko delo.

Zgrada zlatara Karla Helmbolda (Šeherezada)

Zlatar Karl Helmbold i njegova kuća iz „Hiljadu i jedne noći“

Karijera u Temišvaru

Godine 1909. Ištvan Bart se vratio u Temišvar. Prema istraživanjima Dejana Vorgića, istoričara umetnosti iz Zrenjanina, Bart je u Temišvaru zajedno sa poslovnim partnerom Hinterserom osnovao fabriku za izradu elektronske opreme (Hinterseer és Barth villamossági gépgyára). Fabrika je bila aktivna i u međuratnom periodu. Interesantno je istaći da se, sudeći prema bečkerečkim projektima, talentovan arhitekta nije bavio svojim osnovnim pozivom, već se preorijentisao na proizvodnju elektro motora.

Projekti Ištvana Barta u Velikom Bečkereku:

UPRAVNA ZGRADA RIMOKATOLIČKA CRKVENE OPŠTINE (DANAS BISKUPSKI ORDINARIJAT)