Gradske (urbane) vile su slobodnostojeći objekti reprezentativnog izgleda podignuti u okruženju prostranih, parkovski uređenih zelenih površina. Posledica su ekonomskog snaženja građanske klase. Podižu ih zemljoposednici, industrijalci, trgovci, zanatlije i državni činovnici. Prvobitno građene su kao letnjikovci, izvan urbanih naselja, ili na obodima gradova.
Nastaju u drugoj polovini 19. veka, a građene su u različitim stilskim pravcima – od klasicizma do stila moderne, u zavisnosti od perioda nastanka. U Velikom Bečkereku vile se grade uglavnom na periferiji, a posebno u delu grada koji se danas zove ,,Mala Amerika”. Najstarije građevine ovog tipa u Velikom Bečkereku nastaju sedamdesetih godina 19. veka.
VILE GRAĐENE U STILU ISTORIZMA, druga polovina 19. i prva polovina 20. veka
KELEROVA VILA
Adresa: Kej 2. oktobra 21
Prvi vlasnik: Engel Keler (pretpostavka)
Vreme gradnje: 1880. godine (pretpostavka)
Projektant: nepoznat
Ovu raskošnu građansku vilu je verovatno podigao Elek Keler početkom osamdesetih godina 19. veka prema projektu nepoznatog autora. Na mapi grada iz 1881. godine ucrtani su njeni današnji gabariti. Početkom 20. veka u njoj je živeo Bela Poroškai, županijski glavni tužilac, a od 1935. je u vlasništvu trgovačke porodice Terzin. Od 1961. u njoj se nalazi zabavište.
Slоbоdnоstојеćа јеdnоsprаtnа vilа izgrađena je na sredini prostranog placa u okruženju zelenila. Razuđene je strukture i ima toranj sa limenim krovom i lanternom. Fаsаdе su bоgаtо dеkоrisаnе еlеmеntimа iz renesansne arhitekture (imitacija tesanika, trougaoni timpanoni, konzole, rozete, balusteri, girlande, maskaroni, erker i lanterna). Vila nije sačuvana u izvornom obliku, pretrpela je nekoliko adaptacija do današnjih dana.
Jednoporodična vila je pretvorena u javnu ustanovu, čime je njena arhitektura u manjoj meri dеgrаdirаnа, te je zbog ove prenamene u izvеsnој mеri izgubila prvobitna rеprеzеntаtivnа svојstvа. Nаrоčitо је nеzgrаpnа аdаptаciја tеrаsе (kоја је izvеdеnа tаnkim mеtаlnim šipkаmа, krоvоm оd tаlаsаstоg sаlоnitа sa nеuglеdnom drvеnom оgrаdom оd hоrizоntаlnih dаsаkа). Таkоđе su pојеdini оtvоri zаzidani ili smanjeni, а nоvi prоbiјаni, čimе је nаrušеnа prvоbitnа kompoziciona rаvnоtеžа. Građevini je moguće vratiti prvobitan izgled samo u određenoj meri.
Prema Uslovima Zavoda, 2007. godine je obnovljen toranj i istočna fasada.
VILA DR EDENA MIHAJLOVIĆA
Adresa: Kej 2. oktobra 23
Prvi vlasnik: dr Eden Mihajlović
Vreme gradnje: 1891. godine
Projektant: nepoznat
Stil: eklektika
Ovu vilu interesantnog izgleda podigao je velikobečkerečki advokat dr Eden Muhajlović. Slоbоdnоstојеćа vilа vеоmа rаzviјеnе оsnоvе, pоstаvlјеnа је nеštо bližе rеgulаciоnој liniјi Kеја оd susedne vilе Keler. Kućа је prizеmnа, pоstаvlјеnа iznаd visоkоg pоdrumа. Nа pristupnој fаsаdi је vеоmа dеkоrаtivnо оbrаđеn trеm koji je dubоk i nаtkrivеn dvоvоdnim krоvоm.
Nа sаmоm uglu zgrаdе је еrkеr kvаdrаtnе оsnоvе, pоstаvljеn pоd uglоm оd 45 stеpеni u оdnоsu nа sučеlјеnе fаsаdе. Еrkеr u visini krоvа prеlаzi u kulu kvаdrаtnе оsnоvе, а zаvršаvа sе kаpоm u vidu prеlоmlјеnе čеtvоrоstrаnе pirаmidе. Nа bоčnој fаsаdi vilе, u cеntrаlnој оsоvini, izdižе sе vеrtikаlni zаbаt sа vеlikim krоvnim prоzоrоm i dvоvоdnim krоvоm iznаd zаbаtа.
Vilа imа dvа vlаsnikа, štо sе i uоčаvа pо rаzličitоm trеtirаnju fаsаdа. Dvоrišni dео vilе је prеtrpео vеćе izmеnе i аdаptаciје, zbog kojih je nеmоgućе vrаtiti građevini izvorni izgled, te je vila u velikoj meri izgubila spomenička svojstva.
PINOVA VILA
Adresa: Kej 2. oktobra 21
Prvi vlasnik: Leon Štagelvald
Vreme gradnje: 1894. godine
Projektant: arh. Laslo Đaluš
Stil: romantizam
Pinova vila, koja se zahvaljujući gruboj urbanističkoj intervenciji danas nalazi tik uz magistralu, sagađena je 1894. godine u vreme najživlje i najznačajnije graditeljske aktivnosti u Velikom Bečkereku. Podigao ju je Leon Štegervald a dve godine potom kupio Ferenc Danijel u čijem je vlasništvu bila do 1919. godine. Paja Pin, geometar po struci, postao je 1928. godine njen šesti po redu vlasnik. Iako je vila od 1943. kada su Nemci iselili Pinove promenila još sijaset stanara, ostala je upamćena kao njihovo vlasništvo.
Planove za izgradnju Pinove vile potpisao je ugledni peštanski arhitekta Laslo Đaluš (14. april 1865 – 23. februar 1941) koji je bio učenik Friđeša Šuleka, potom predavač na budimpeštanskoj Mađarskoj kraljevskoj školi primenjenih umetnosti. Zapamćen je kao plodan graditelj monumentalnih javnih objekata, ali i građevina sakralne arhitekture. Od 1887. godine učestvuje u gradnji Matijine crkve i Ribarske kule u Budimu. Samostalno se, kao član Zemaljske komisije za kulturne spomenike, bavio i restauracijom (crkva u Jaku, dvorac Andrašijevih u Trebišovu, franjevačka crkva u Bratislavi). Đaluš je projektovao nekoliko javnih zgrada i stambenih objekata u Budimpešti, prvenstveno u stilu akademizma. Pinova vila je, koliko nam je danas poznato, njegovo jedino graditeljsko ostvarenje u Velikom Bečkereku.
Vila je danas napuštena i nalazi se u kritičnom stanju. Zamišljena je kao stambeni objekat sa jasnom podelom na veći, rezidencijalni deo, i prostor za poslugu, koji se jasno razaznaju kako u spoljnjem izgledu tako i u unutrašnjosti. Enterijer koji je upotrebljenim materijalima i načinom obrade detalja nekad govorio o visokom društvenom statusu vlasnika, danas je potpuno ruiniran. Raskošno drveno stepenište koje je iz prostranog ulaznog hola vodio na spratni deo objekta više ne postoji. Parket je uništen kao i ostali detalji enterijera, među kojima su izvesni primerci predstavljali spomenike ondašnjem zanatstvu.
VILA ZA REHABILITACIJU SIROMAŠNIH ŠKOLSKIH SESTARA
Adresa: Ive Lole Ribara 13
Prvi vlasnik: Rimokatolička crkva
Vreme gradnje: prva decenija 20. veka
Projektant: nepoznat
Stil: eklektika
Stil: eklektika
VILA DR ZOLTANA PERIŠIĆA
Adresa: Stevice Jovanovića 46
(srušena šezdesetih godina 20. veka)
Prvi vlasnik: dr Zoltan Perišić
Vreme gradnje: 1926. godine
Projektant: arh. Dragiša Brašovan
Stil: romantizam
Vila je projektovana za tada već bivšeg gradonačelnika Velikog Bečkereka dr Zoltana Perišića i njegovu suprugu. Perišić je bio poslednji gradonačelnik u Austrougarskom periodu, ujedno i gradonačelnik koji je najduže vremena proveo na toj funkciji (1902-1918).
Vila je izgrađena je 1926. godine na obali reke Begej, u blizini centra grada, na prostoru koji je tokom 20. veka, od neuređenog priobalja sa magacinskim i industrijskim objektima, postepeno dobijao rezidencijalnu stambenu namenu.
Projektovana je na principima akademskog eklekticizma u kojem dominira romantičarski duh. On se ogleda u primeni elemenata neosrednjevekovnih stilova koji su takođe bili predmet izučavanja na fakultetu, odnosno katedri njegovog profesora Friđeš Šuleka (Frigyes Schulek)
Zbog skraćenja toka reke Begej, koji je meandrirao kroz centar grada, 1969. godine je probijen novi tok baš na mestu gde se nalazila Perišićeva vila. S obzirom na arhitektonski, ali i istorijski značaj ove građevine, postavlja se pitanje da li je bilo neophodno njeno rušenje ili se ona ipak mogla sačuvati, a tok pomeriti za nekoliko metara. Da je u to vreme postojala svest o značaju ovog vrednog arhitektonskog ostvarenja, imperativ bi bio njeno očuvanje, te bi danas, kao deo bogatog graditeljskog nasleđa Zrenjanina, bila još jedan spomenik kulture u spomeničkom korpusu Srbije.
VILA DR JOSIFA KENCELA
Adresa: Žarka Zrenjanina 20
Prvi vlasnik: dr Josif Kencel
Vreme gradnje: 1928. godina
Projektant: Josif Baktai, zidarski majstor
Stil: romantizam
Porodična vila razuđene pravougaone osnove povučena je od ulične regulacije i smeštena na uskoj parceli. Izgrađena je krajem treće decenije 20. veka, ali ima karakteristike istoricističkih zdanja iz 19. veka. Ugao je naznačen kvadratnim tornjem izražene strehe sa oštrim krovom pokrivenim crepom i plitkim rizalitom sa strmim trougaonim zabatom. Fasada ima svedenu dekoraciju sa plitkom malterskom plastikom oko prozorskih otvora i uglova objekta. Prozori su dvokrilni, osim jednog na zabatu koji je trokrilni.
Vila skladnih proporcija je ostvarenje lokalnog projektanta, građena po uzoru na letnjikovce Austrougarskih banja sa kraja 19. veka.
VILA TEREZIJE ŠUBERT
Adresa: Istarska 1
(srušena 2010. godine)
Prvi vlasnik: Terezija Šteger Šubert
Vreme gradnje: 1928. godina
Projektant: Branko Otranović, zidarski majstor
VILA JAKOBA VAJTERŠANA
Adresa: 7 jula 20
Prvi vlasnik: Josif Vajteršan
Vreme gradnje: 1930. godina
Projektant: jakob Vajteršan, zidarski majstor
Stil: eklektika
U ovoj ulici udaljenoj od centra grada, u kojoj se nalaze kuće podignute uglavnom u međuratnom periodu, posebno se izdvaja vila Jakova Vajteršana zbog svoje zanimljive arhitekture. Porodična vila je izgrađena početkom četvrte decenije, ali je za njen izgled graditelj očito inspiriaciju crpeo u letnjikovcima iz perioda istorizma devetnaestog veka. Iako retrogradnog stilskog izraza za vreme kad je nastala, ona ima skladne proporcije prilagođene malim dimenzijama. Povučena je od ulične regulacije, ima razuđenu kvadratnu osnovu sa portikom i stepenišnim pristupom sa stubovima iznad kojih se nalazi krovna terasica sa ogradom od balustera. Na terasicu se može pristupiti preko tavanskog otvora koji je izidan na način da podseća na atiku. Fasadno platno je obogaćeno lezenama sa kanelurama. Jedini trag secesijske arhitekture je trodelni prozor na rizalitu. Ima četvorovodan krov, a iznad rizalita piramidalni krov. Vila je očuvana u originalnom izgledu. Na uličnoj regulaciji se nalazi ograda sa zidanim parapetom i svedenom metalnom rešetkom sa pešačkom kapijom.
Vilu je podigao kao svoj porodični dom zidar Jakob Vajteršan, iz ugledne bečkerečke porodice. Njegov brat Josif, bio je jedan od najznačajnijih projektanata moderbnog stilskog pravca u Bečkereku.
VILE GRAĐENE U STILU SECESIJE
VILA SLIKARA JOZEFA VARKONJA
Adresa: Kej 2. oktobra 27
Prvi vlasnik: slikar Jozef Varkonj
Vreme gradnje: 1911. godina
Projektant: Matias Štifel, zidarski majstor
Stil: secesija
Vila slikara Jožefa Varkonja u Zrenjaninu utvrđena je za spomenik kulture 2019. godine.
Vila Varkonj је јеdnа оd nајznаčајniјih grаđеvinа vаn nајužе zоnе stаrоg јеzgrа Zrеnjаninа, pоdignuta zа pоznаtоg slikаrа – imprеsiоnistu, Јоžеfа Vаrkоnja iz Vеlikоg Bеčkеrеkа. Slikаr Јоžеf Vаrkоnj је kоristiо svојu vilu zа stаnоvаnjе, аli је u lеtnjim mеsеcimа njеnе prоstоriје prеtvаrао u slikаrski atelje, оkuplјајući оkо sеbе umеtnikе iz cеlе Vојvоdinе. Sаgrаđеnа је nа prоstrаnој, pаrkоvski urеđеnој pаrcеli, dubоkо uvučеnа оd ulicе, nedaleko od reke Begej.
Hаrmоničnо zdаnjе, sklаdnih prоpоrciја, uspеlо је оstvаrеnjе talentovanog lokalnog projektanta, građevinskog majstora – Matiasa Štifela.
Prizеmnа grаđеvinа sа mаnsаrdоm u kоjој је biо umеtnikоv аtеlје, sаgrаđеnа је u stilu sеcеsiје. Fаsаdа је kоmpоnоvаnа simеtričnо, a оbrаđеnа јеdnоstаvnо, sа prostranim lučnim оtvоrimа u prizеmlјu i mansardi. Оnо štо оvu vilu čini prеpоznаtlјivоm i što joj daje posebnu likovnost је zаvršеtаk njеnе glаvnе fаsаdе u оbliku trаpеzаstе visоkе аtikе obložene drvetom u kојој је tаvаnski prоzоr u formi prеlоmlјеnе, šеstоdеlnе liniје.
U prednjem delu smеštеnе su rеprеzеntаtivnе prоstоriје vlаsnikа vilе, odnosno trpеzаriја i dnеvnа sоbа koja je mаnjim hоdnikоm pоvеzаnа sа оstаlim prоstоriја оkrеnutim kа dvоrištu – kuhinjоm, sоbоm zа pоslugu i оstаvоm. Vilа slikаrа Јоžеfа Vаrkоnja је i u еntеriјеru zаdržаlа svој аutеntičаn izglеd iz vrеmеnа izgrаdnjе. Sаčuvаnа је drvеnа stоlаriја sa bravarijom, nameštaj i kaljave peći.
ELEKOVA VILA
Adresa: Petra Drapšina 15
Prvi vlasnik: fabrika šećera
Vreme gradnje: 1911. godine
Projektant: arh. Viktor Beneš
Stil: secesija
Elekova vila, kako je vremenom zapamćena po njenom dugogodišnjem stanaru, direktoru Fabrike šećera, Viktoru Eleku, deo je industrijskog kompleksa Šećerane i nesumnjivo predstavlja vredan objekat graditeljske baštine Zrenjanina. Vila je jedan od najreprezentativnijih primera ove vrste arhitekture u gradu, kako po svojim istorijsko-arhitektonskim odlikama tako i po istorijskim vrednostima jer svedoči o načinu na koji su živeli imućni Bečkerečani u prvoj polovini prošlog veka. Na sačuvanim planovima ostao je zabeležen i potpis tvorca projekta, praškog arhitekte i preduzimača Viktora Beneša.
Najreprezentativniji stambeni objekat bio je namenjen za porodični smeštaj porodice direktora fabrike. Jevrejin češkog porekla Viktor Elek, upravljao je fabrikom tridesetak godina.
Vila je izgrađena 1911. godine u stilu secesije bez pravih analogija u okviru sačuvanog arhitektonskog fonda grada i njegove okoline. Zamišljena je kao objekat razuđene osnove, skulptoralno, sa erkerima i elegantnim balkonima okrenutim ambijentu parka. Utisak razigranosti pojačan je, za ovo područje nekarakterističnim, rešenjem krovnih masa koje koje su blago povijene na krajevima (asocirajući na krovne pokrivače kineskih pagoda). Na fasadama je veliki broj prozorskih otvora različitih dimenzija, završenih arhitravno ili polukružno. I inače, koncipovanje vila i zamkova arhitektama je tokom XIX i početka XIX veka davalo veće slobode u oblikovnom pogledu u odnosu na zdanja javnog karaktera. Zanimljivo je da je u epohi akademizma za ovu vrstu građevina preporučivan egzotični istočnjački ili romantični pseudomedievalni stil.
Iako se izvesnim fasadnim ukrasima uklapa u milje industrijske arhitekture u čijem je sklopu nastala, prave arhitektonske analogije Elekove vile treba tražiti u objektima iz istog perioda koji su nastajali na području Češke. Gipke zidne površine i brojni otvori velikih dimenzija jesu odlika vremena u kom je nastala, ali govore i o načinu razmišljanja arhitekte koji je ovim elementima osigurao da se građevina saobrazi sa okolinom, u ovom slučaju prostranim parkom. Pokrenute i razigrane krovne površine omogućavaju igru svetla i senki, a vijugave linije zabata i bogata primena drveta kao plemenitog materijala govore da je arhitekta itekako razmišljao o toplini i intimnosti objekta. Celokupan utisak koji odaje objekat zajedno sa obradom detalja (upečatljiv motiv srca na zabatu, na primer) u potpunosti odražava vreme u kom je nastala nedvosmisleno ukazujući na secesiju kao likovno stilsko uporište sa elementima industrijske arhitekture toga doba. Ovaj zahtev je bio svakako opravdan pošto je reč o vili u okviru industrijskog kompleksa. U kulturi stanovanja, u tamošnjoj Evropi, gubi se podela na gradska stambena područja i letnjikovce u okolini. Stvara se novi građanski ideal: stalne rezidencije u vrtu lepote odvojene od gradskog poslovnog središta. I u ovom pogledu Elekova vila je reprezent svog vremena.
Unutrašnjost vile takođe je brižljivo planirana i izvedena. Pri projektovanju enterijera se vodilo računa kako o intimnim odajama namenjenim stanovanju, tako i reprezentativnim sedištima društvenog života. Upotreba drveta je i ovde obezbedila osećaj topline, a izuzetni vitraži Ivana Marinkovića iz Zagreba (autor je svoje ime i poreklo zabeležio na jednom od njih) obezbedili su dodatno dostojanstvo prostoru. Ivan Marinković (Budimpešta 1885 – Zagreb 1947) je staklorezački zanat izučio u Budimpešti, a učenje nastavio u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. U Zagrebu je 1909. godine otvorio atelje – radionicu za izradu oslikanih stakala i umetničkog mozaika koja je postojala do 1962. godine. Osim po vlastitim predlošcima, Marinković je radio i po nacrtima poznatih slikara i athitekata. Ova radionica je vitražima opremila mnoge reprezentativne objekte kao što su Sveučilišna biblioteka i dvorana Sabora Hrvatske u Zagrebu, prozori zgrade Skupštine Jugoslavije u Beogradu, te niz stambenih zgrada i crkava u Zagrebu i drugim gradovima.
Tokom 2007. godine izvedeni su radovi na sanaciji i restauraciji Elekove vile prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, a 2013. postavljen je novi biber crep.
VILE GRAĐENE U STILU MEĐURATNE MODERNE
VILA SIJANKE ĐERMEKOV
Adresa: Kej 2. oktobra 15
Prvi vlasnik: Sijanka Đermekov
Vreme gradnje: 1930. godina
Projektant: Mihalj Matern, zidarski majstor
Stil: moderna (srimlajn modern)
Pre tačno devedeset godina u Velikom Bečkereku je započeta izgradnja prve kuće podignute u stilu moderne arhitekture u Vojvodini.
Prema dosadašnjim tumačenjima, smatra se da je prva stambena kuća izvedena u stilu moderne arhitekture u Vojvodini podignuta u Novom Sadu (vila Mirić), ondašnjoj prestonici Dunavske Banovine 1931. godine. Međutim, najnovija istraživanjia bacaju drugačije svetlo na ovu problematiku i centar avangardnih dešavanja pomeraju u Veliki Bečkerek, administrativno-upravni centar nekadašnje Torontalske županije. Naime, u leto 1929. godine advokat iz Velikog Bečkereka, dr Dušana Đermekov i njegova supruga Sijanka, prema planovima lokalnog građevinara Mihajla Materna, započeli su gradnju svoje porodične vile opredelivši se za arhitektonski stil koji do tada nije bio viđen na ovim prostorima. Kubična forma i bezornamentalne fasade sa plitkim skrivenim krovom činili su ovu vilu jedinstvenom, ne samo u Bečkereku, nego na mnogo širim prostorima. Mladi bračni par Đermekov bili su tipični predstavnici osnaženog građanskog staleža srpskih intelektualaca koji su svoje poglede usmeravali ka državama Zapadne Evrope i tako postali prenosioci modernih ideja u svojim sredinama.
Raspored prostorija i organizacija prostora je konvencionalna, tipična za buržoaske rezidencije prethodnih decenija. Koncipirana je kao bogata porodična vila sa razuđenim unutrašnjim prostorom. Prostorije su postavlјene oko centralnog salona, odnosno dnevnog boravka – trpezarije. Vila ima četiri sobe, moderno kupatilo, kuhinju, antre i zimsku terasu. Antre, salon i zimska terasa čine jednu reprezentativnu celinu povezanu otvorima koji su flankirani kaneliranim stupcima sa svedenim kapitelima. Vila je bila tehnički dobro i moderno opremljena.
Pre tačno devedeset godina u Velikom Bečkereku je započeta izgradnja prve kuće podignute u stilu moderne arhitekture u Vojvodini.
Prema dosadašnjim tumačenjima, smatra se da je prva stambena kuća izvedena u stilu moderne arhitekture u Vojvodini podignuta u Novom Sadu (vila Mirić), ondašnjoj prestonici Dunavske Banovine 1931. godine. Međutim, najnovija istraživanjia bacaju drugačije svetlo na ovu problematiku i centar avangardnih dešavanja pomeraju u Veliki Bečkerek, administrativno-upravni centar nekadašnje Torontalske županije. Naime, u leto 1929. godine advokat iz Velikog Bečkereka, dr Dušana Đermekov i njegova supruga Sijanka, prema planovima lokalnog građevinara Mihajla Materna, započeli su gradnju svoje porodične vile opredelivši se za arhitektonski stil koji do tada nije bio viđen na ovim prostorima. Kubična forma i bezornamentalne fasade sa plitkim skrivenim krovom činili su ovu vilu jedinstvenom, ne samo u Bečkereku, nego na mnogo širim prostorima. Mladi bračni par Đermekov bili su tipični predstavnici osnaženog građanskog staleža srpskih intelektualaca koji su svoje poglede usmeravali ka državama Zapadne Evrope i tako postali prenosioci modernih ideja u svojim sredinama.
Raspored prostorija i organizacija prostora je konvencionalna, tipična za buržoaske rezidencije prethodnih decenija. Koncipirana je kao bogata porodična vila sa razuđenim unutrašnjim prostorom. Prostorije su postavlјene oko centralnog salona, odnosno dnevnog boravka – trpezarije. Vila ima četiri sobe, moderno kupatilo, kuhinju, antre i zimsku terasu. Antre, salon i zimska terasa čine jednu reprezentativnu celinu povezanu otvorima koji su flankirani kaneliranim stupcima sa svedenim kapitelima. Vila je bila tehnički dobro i moderno opremljena.
Vila Đermekov je bila izuzetan primer umerenog evropskog moderniza u svojoj ar deko varijanti bez sekundarnog ukrasa. Međutim, pedesetih godina 20. veka je nadograđen sprat čime je zauvek izgublјena njena stilska celovitost, a samim tim i arhitektonska vrednost, a o njenom originalnom izgledu jedino svedoči sačuvan plan u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu i nekoliko starih fotografija.
VILA LAJOŠA BRININGA
Adresa: Carice Milice 23
Prvi vlasnik: Eržebet (Panji) Brining
Vreme gradnje: 1938. godine
Projektant: Josif Vajteršan
Stil: moderna
Stil: romantizam
Vila predstavlja očuvan i veoma skladan primer slobodnostojećeg stambenog objekta projektovanog u duhu arhitekture moderne. Karakteriše je kubičnost koja je postignuta ravnim krovovima, jednostavnim bezornamentalnim fasadama i terasastim volumenima, sa arhitektonskim detaljima poput okulusa i terasa. Zbog pada terena prema nekadašnjem koritu Begeja, sa ulične strane je jednospratna, dok sa begejske strane ima dva sprata. Prokopavanjem novog rečnog toka, našla se na samoj obali, te svojom pozicijom, koja je sada saglediva sa svih strana, predstavlja vizuelni reper ovog dela grada.
Vilu je projektovao zidarski majstor – Josif Vajteršan, član bogate i ugledne bečkerečke familije. Bio je jedan od najkreativnijih lokalnih projektanata tridesetih godina 20. veka, po čijim planovima je izgrađeno još nekoliko objekata koji su do danas sačuvani u izvornom obliku i predstavljaju vredan deo arhitektonskog nasleđa međuratnog perioda.
Vilu je podigla Rozalija Panji, ćerka poznatog vlasnika ciglane, projektanta i građevinskog majstora Panji Janoša. Rozalija se udala za Janoša Brining koji je, zajedno sa njom, nastavio da upravlja ciglanom nakon očeve smrti. Danas se redovno održava i dalje je u vlasništvu porodice.
VILA ROBERTA HOJDEKA
Adresa: Kej 2. oktobra 31
Prvi vlasnik: Robert Hojdek
Vreme gradnje: 1938. godina
Projektant: Josif Vajteršan
Stil: moderna
Ova jednospratna vila skladnih proporcija uvučena od ulične regulacije projektovana je u stilu moderne. Vila poseduje sve karakteristike savremene arhitekture za to vreme – kubična forma, ravan krov i bezornamentalna fasada. Projektovao ju je Bečkerečanin, Josif Vajteršan, zidarski majstor i građevinski preduzimač, koji je bio jedan od najplodnijih lokalnih projektanata tridesetih godinama 20. veka u Velikom Bečkereku. Hojdekova vila je jedna u nizu njegovih mnogobrojnih jednoporodičnih vila projektivanih u stilu moderne.
Vila je očuvana u izvornom obliku.
Njen vlasnik, Robert Hojdek je u glavnoj gradskoj ulici držao radnju za prodaju radioaparata.
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
Autor: Bojan Kojičić ,istoričar umetnosti
.gif)
.gif)
