Glumica Timea Filep konačno pred publikom u svom gradu: „Igrali smo energično, slobodno i to se videlo“

Izvođenjem predstave „Vitezovi Lake male“ u okviru 71. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine koji se danas završava, mlada i perspektivna glumica Pozorišta „Kostolanji Deže“ iz Subotice, Timea Filep, priredila je sa svojim kolegama-glumcima nezaboravno veče za zrenjaninsku publiku. Rođena Zrenjaninka osvojila je gledalište svojim scenskim nastupom, glasom i umetničkom slobodom, rame uz rame sa glumcima Andreom Verebeš, Dinom Dedović Tomić, Blankom Horvat, Borisom Kučovim i Davidom Bubošem.

Dvočasovni spektakl koji su priredili, publika je u korak pratila smehom a na kraju dugim aplauzima nagradila još jedno delo reditelja Andraša Urbana. Filepova nije krila euforiju nakon predstave – štaviše, bilo je ovo za nju posebno izvođenje.

– Ja sam se veoma dobro provela. Rekla sam to mojim kolegama kada smo dolazili na Festival – da jedva čekam da nas vide, da malo „prodrmamo“ zrenjaninsku publiku. Bilo mi je nepunih petnaest godina kada sam otišla iz ovog grada u srednju školu u Suboticu. Ovde su mi ostali roditelji, prijatelji, prijatelji mojih roditelja, moji školski drugari. Mnogo poznatih lica sam videla u publici i jako mi je drago zbog toga. Ne znam da li su došli zato što su čuli da baš mi igramo ili iz navike da odlaze u pozorište, ali ja sam lično imala osećaj da sam kod kuće. Mislim da su i druge kolege imale sličan osećaj jer su svi igrali energično, slobodno i to se videlo.

Da li ima razlike između igranja „kod kuće“ i kada nastupate na festivalima?

– Ima, naravno, uvek ima razlike. Publika koja dolazi na festivale je ljubitelj, obožavalac pozorišta i svakako očekuje da vidi nešto na šta je s već krenuta pozornost. Međutim, večeras uopšte nisam osećala tenziju u smislu da li nas gledaju žiri ili kritičari, nego sam stvarno u jednom trenutku osetila da smo se toliko opustili, da uživamo u izvođenju i da svi imamo istu želju – da priredimo jedno lepo veče ali i da u publici probudimo razmišljanje na teme koje smo predstavom zadali.

U ovoj predstavi potpisujete i koreografiju. Svako ko je bio u publici večeras je mogao da doživi i oseti  dinamičnost i energičnost koju ste utkali u pokret svakog glumca na sceni. Koliko je vremena bilo potrebno za realizaciju, scenski i dijaloški zahtevnog projekta nazvanog „Vitezovi Lake male“?

– To je sve krenulo dosta ranije, pre nego smo Andrea Verebeš koja takođe glumi u ovoj predstavi i ja došle u pozorište „Kostolanji Deže“. Oni su već počeli probe sa dve mlade glumice koje su još tada bile na akademiji. To je trajalo i onda je došla pandemija, sve se poremetilo. Kada smo nas dve došle, reditelj je odlučio da se ova predstava privede kraju i postavi pred publiku. Puno su pričali o ovoj predstavi, to je sve krenulo od heštega #meetoo i zajedno smo sagledavali kako da damo glas, ne na neki parodističan način, ali ipak tako da se publika malo prodrma u smislu „da li je istina ono što glumci u predstavi govore“.

Kritike tokom prvog dela predstave idu na račun reditelja Andraša Urbana, koji je tim prihvatanjem dao doprinos želji da se ukaže na brojne probleme koji tište ovo društvo. Ovo je redak primer predstave u kojoj glumci igraju sami sebe, oštro krtikujući reditelja za svoj neravnopravan, na momente prekarni položaj. Kako je Vama bilo da tumačite ovu ulogu?

– Ja sam rekla da je Andraš Urban heroj jer mi 45 minuta stojimo na sceni, i govorimo sve najgore o njemu, takve stvari koje on uopšte nije uradio. Svačija priča je u ovome i zato volim da radim sa njim jer uvek imamo duge razgovore pre nego što bilo šta započnemo, bilo koji projekat. Ti dugi razgovori nam pomažu u tome da shvatimo kako se uopšte postavljamo na sceni, šta je to što nas zaista dotiče i šta je to što želimo da kažemo publici.

Timea Filep na kraju dodaje da se u pozorištu „Kostolanji Deže“ pronašla.

– To sam želela i to je umetnička sloboda koja mi odgovara. Volim da kažem da smo pozorište koje dotiče, prožima, ubada u srž. Zato što je sve istinito i ogoljeno, poručila je Filepova.