I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Kultura

Gala Čaki: Emocija je suština mog slikarstva

Nedavno je u Novom Sadu održan jedinstveni umetnički skup, drugi po redu „Gala internacionalni simpozijum savremene umetnosti“. Reč je o jedinom simpozijumu savremene umetnosti u našoj zemlji, koji osim umetnika iz Srbije, povezuje i predstavlja umetnike savremene scene iz još osam zemalja. Idejni tvorac i organizatorka Simpozijuma je slikarka mlađe generacije Gala Čaki, čije je stvaralaštvo prepoznato, priznato i nagrađivano u celom svetu. Rođena Ečanka, živi i radi u Novom Sadu, domom smatra mesto gde najviše boli, a to je kako kaže, u Srbiji.

Kako ste odlučili da će umetnost – slikarstvo biti Vaš životni put?

Gala Čaki: Crtam od kako sam svesna svog bića. Slučajno sam upisala Akademiju. Jednog dana u Zrenjaninskoj gimnaziji prišla mi je profesorica hemije i rekla kako poznaje izuzetnog profesora crtanja. Bio je to početak četvrtog srednje, kada su svi znali šta hoće u životu. Sa roditeljima sam pričala da nije loše da upišem genetiku, zbog nekog ribnjaka koji je u našem posedstvu. No, izvučena sam iz te gluposti i posredstvom profesorice usmerena na profesora, koji me je spremio tako dobro, da sam iz prve upisala Akademiju. Ja sve mogu što zamislim. Takva postavka realnosti ume da bude problematična, jer Vi zapravo ne spoznajete ko Vi jeste, jer Vi sve možete ozbiljnim radom, koji meni nije izazov, već konstanta moje ličnosti. Na Akademiji sam radila ozbiljno, ali nisam znala zašto i kuda se krećem na tom putu. Kada mi je jedna od najbližih drugarica poginula, crtež me je spasio. Tada sam shvatila da je moj jedini način razgovora sa samom sobom upravo kroz crtež i sliku. Rođena sam za to i kao takva moram se prepustiti tom izazovu.

Fordomanija

Ko  je u toj odluci, a kasnije i realizaciji bio najveća podrška, vetar u leđa? 

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Gala Čaki: Ja i moja spoznaja svrhe bivstva na ovom svetu. Roditelji su me kroz razne igre vaspitanja, ispitivali godinama da li sam čvrsta u toj odluci. Zahvalna sam im na tome, izgradili su me u ličnost.

Koji su benefiti, a koja odricanja kada se bavite vrhunskom umetnošću?

Gala Čaki: Ja stvaram, igram se, spoznajem sebe kroz ovaj način delanja, a sve to vodi ka duhovnoj slobodi, kao ka krajnjoj odrednici mog bića. Odričem se svakodnevnog života, monotonog života, bezupitnog života, postavljenih sistema življenja, klasičnih odnosa sa ljudima, kvazi porodice, kvazi braka, kvazi prijatelja, kvazi uspeha. To čišćenje mora da vodi nečem kvalitetnom, čistom, nadam se, umetnosti.

Da li se nekad preispitujete zbog ove odluke, ako da, zbog čega?

Gala Čaki: Konstantno preispitujem sebe, sve moje odluke, ponašanja, celokupan rad, jer sam takva ličnost. Previše mislim u realnosti, dok se u slici samo igram. Lepota dualizma.

Koliko je energije, truda, upornosti, bilo potrebno da stignete do mesta jedne od najperspektivnijih i najtraženijih slikarki u svetu?

Gala Čaki: Ovakva postavka pitanja nije adekvatna, jer ja nisam najperspektivnija, niti najtraženija slikarka na svetu. Ja sam jedna devojka, koja je izuzetno predana sebi i svom stvaralaštvu. Slikarstvo je moj jedini način izražavanja biti, a kako ja težim potpunom dosezanju svoje biti, količina energije, truda i upornosti je enormna.

Šta je za vas najveća nagrada?

Gala Čaki: Onostrane nagrade, otvaranje slikarstva, prelazak nivoa, jesu nagrade koje mene interesuju, a one nisu date od drugih ljudi već od Boga. One su sreća i kao takve nagone me dublje u slikarstvo.

Da li su vaše slike put do spostvenih emocija (traganje) ili materijalizovana spoznaja tog traganja?

Gala Čaki: Emocija je suština moje biti, mog slikarstva. Kroz emocije ja dolazim do sebe, tako da su one sredstvo, jedino sredstvo za dosezanje slobode.

Kako je nastao “Gala internacionalni simpozijum umetnosti”?

Gala Čaki: Nastao je 2018. godine kao plod moje hrabrosti, ludosti, želje da stvorim simpozijum kakav ne postoji u Srbiji, simpozijum čiju vrednost će ljudi u Srbiji shvatiti tek za deset godina. On tiho pomera granice poštovanja umetnosti i umetnika. Ideja je razrađena i kao takva biće predata drugim ljudima da se bave tim, jer mene to više ne interesuje. Videla sam da mogu da organizujem, mogu da pozovem svetske umetnike da dodju u Srbiju, mogu da napravim nešto drugačije u Srbiji i to mi je dovoljno. Igra se sada preusmerava na ozbiljnije projekte, jer ja to mogu.

Imate li uzore ili omiljene slikare?

Gala Čaki: Nemam uzore, imam bliske ljude koje izuzetno poštujem, koji su stvorili mnogo. Takvi ljudi me interesuju, oni me hrane i hrabre da istrajem u svom putu. Ljudi koji imaju vizije. Heroji.

Vaš talenat i kvalitet te čine vas građankom sveta. Gde je zapravo vaš dom? Da li je to mesto gde ste rođeni, gde ste odrastali ili gde živite?

Gala Čaki: Dom je tamo gde boli, a najviše boli u Srbiji. Posejavanje mojih dela po celom svetu prija mojoj nomadskoj duši, koja nema mira. Konstantno kretanje me hrani i razvija. Mesta mi nisu važna, važni su mi ljudi i odnosi koje uspostavljam sa njima. Vrlo lako uspostavljam odnose sa nepoznatim ljudima, tako da mi je rad moguć gde god da sam.

Kako vidite Zrenjanin u likovnoj umetnosti? Možemo li se nadati izložbi u našem gradu?

Gala Čaki: Srbi su likovni ljudi i kao takvi imaju prednost nad drugim narodima. No, nemaju poštovanje prema kolegama, nisu zajednica, nemaju vizije, nisu vredni i sve to vodi jednoj lošoj postavci likovne scene danas u Srbiji. Trenutno spremam jedan veliki projekat, koji mi ne dozvoljava da se posvetim izložbama u Srbiji. Nadam se u toku sledećih pet godina da ću biti u prilici da se prikažem publici u Zrenjaninu.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh