(FOTO) Opera na Uranku 4. novembra u Zrenjaninu: Jedinstven projekat kod nas i u svetu

Stanka: Aleksandra Petrović – sopran

Anđa: Aleksandra Ristić – mezzosopran

Rade: Damjan Mišić – tenor

Redžep: Marko Milisavljević – bariton

Kompozitor: Stanislav Binički, Marko Pejčić

Libreto: Branislav Nušić

Koreografija i scenski pokret: Malgoržata Osipinska

Video dizajn: Igor Jovanović

Muzička produkcija: Marko Pejčić

Idejno rešenje i koncept scenografije i kostima: Jovana Solunović-Mitrović

Hor pripremila: Ivana Mirović

Reditelj i dramaturg: Jovana Solunović-Mitrović

Hor: Jelena G. Todorović, Jelena J. Todorović, Ivana Milošević, Marija Aksić, Nikola Đorđević, Mihajlo Janaćković, Miloš Đorđević, Miloš Borić, Marko Kandić

(VIDEO) Jedna od najpoznatijih i prva domaća opera „Na uranku“ u Zrenjaninu

Kompozitor i muzički producent Marko Pejčić o ovom zahtevnom projektu rekao je sledeće:

– „Negde krajem 2019. godine me je moja dugogodišnja prijateljica i koleginica Jovana Solunović nazvala i iznela svoju ideju za doktorski rad. Ni sam nisam znao koliko je obiman “posao” u pitanju, ali je toliko bilo izazovno da nisam mogao da je odbijem. Zapravo ideja je bila da pevači odigraju operu bez orkestra i dirigenta, a moj posao je bio da deonice orkestra snimim i stilski i zvučno prilagodim današnjim slušaocima. Sećam se da mi je rekla: “Hoću da bude moderno i napucano”, što me je inspirisalo da budem kreativan i produktivan svakako. Na projektu sam intenzivno radio do juna 2020. kada je bilo definitivno nemoguće izvesti premijeru i odbraniti doktorski, jer nije bilo okupljanja, koncerata itd. Stopirali smo nažalost ceo projekat do kraja 2022. kada me je Jovana ponovo nazvala i rekla da ćemo imati premijeru juna u Narodnom pozorištu u Nišu. Dao sam pun gas i završio delo do kraja.“

Kako kaže, gotovo celu operu je komponovao ispočetka, dizajnirao zvukove i  dodao deonice instrumenata:

– „Zbog čega je meni bilo toliko izazovno da snimim i gotovo komponujem celu operu ispočetka, (Stanislav Binički jeste kompozitor, ali sam ja dizajnirao sve zvukove i dodao deonice instrumenata odnosno aranžirao) jeste to što sam prvo morao da osmislim sam zvuk i atmosferu koja treba da prenese originalno delo i emociju, bez živog orkestra, a da zvuči moderno. A druga stvar, da prilagodim tempa, tj brzinu delova, usporavanja i ubrzavanja i prilagodim sve to dahu pevača, koji emotivno i iskreno pristupaju delu i ne mogu ga “plastično” i veštački izvesti, a sa druge strane imamo matricu koja je “veštačka”. Dakle svu dinamiku, tempa, izraz i emociju koji prenosi orkestar je trebalo predviditi i kreirati, da bi kompozicija zvučala “živo” kao sa pravim orkestrom. Ogroman projekat ali i izazov koji me je sve vreme gurao u limit svojih mogućnosti i ideja, koji sam svakodnevno probijao i učinio ovo delo živim. Ukratko, sve deonice koje sviraju recimo violine, klarineti, flaute itd, u ovom delu sviraju sintevi i loop-ovi. Ima i delova koji nas teraju da đuskamo. Znači nema orkestra i pevači nastupaju uz matricu. Oni naravno pevaju uživo, a samo su instrumenti nasnimljeni. Dakle jedinstven projekat kod nas i u svetu.  Premijera i odbrana u Nišu su sjajno prošli. Publika i komisija oduševljeni i zadovoljni, nama srca ko kuća. A moram da pomenem i zahvalim se svojoj koleginici Steli Velemir Marković na inicijativi da se ova opera izvede i kod nas u Zrenjaninu.

Projekat digitalizacije malih operskih formi je deo istraživanja u okviru doktorske disertacije. Cilj projekta je da se omogući digitalna distribucija manjih opera u cilju širenja kulturnog nasleđa i dostupnosti ovih umetničkih dela publici širom sveta.

Za uspešnu digitalizaciju malih opera, istraživanje obuhvata proces digitalizacije audio i video zapisa, digitalizaciju libreta i muzičke partiture, kao i izradu digitalnih scenskih elemenata.
U današnjem digitalnom dobu, tehnološki napredak igra ključnu ulogu u oblikovanju našeg iskustva i pristupa umetnosti.