 (1).gif)
Dragan Mirazović rođen je u Vlasenici, danas Republika Srpska, 1959. Odrastao je u Milićima, a srednju mašinsko-tehničku školu pohađao je u Tuzli. Tehnički fakultet završio je u Zrenjaninu. Dugogodišnji je radnik u zrenjaninskoj privredi, a radni vek proveo je na raznim rukovodećim pozicijama – inženjer tehničke pripreme, rukovodilac, direktor. Član je udruženja inženjera i tehničara Srbije. Oženjen je i ima dve ćerke. Hobi su mu pisanje, trčanje, vožnja bicikla… Nedavno je napisao svoj prvi roman pod nazivom „Život u ogledalu tranzicije“.
Kako ste došli na ideju da napišete knjigu?
Na osnovu dugogodišnjeg rada u privredi, čitanja brojnih knjiga i upoznavanja mnogo ljudi raznih profila širom sveta, skupilo se mnogo materijala koji se mogao pretočiti u pisani trag. Knjiga je nastala kao izraz mojih osećanja u određenim vremenskim etapama. Vreme sećanja na detinjstvo, vreme školovanja, služenje vojnog roka, dugi niz godina rada u privredi, sa dobrim i isto tako mnogo teškim ljudima, kao i preteškim ratnim godinama. To nije knjiga, to su moja sećanja.
.jpg)
Koliko Vam je bilo teško ili lako da se iz posla u privredi prebacite na književnost?
Bilo mi je i teško i lako. Teško zato što ulazim u jednu veliku nepoznanicu, bolje rečeno neizvesnost, kritiku i sve ono što se krije u književnoj sferi delovanja. Takođe, lako jer imam materijal, ambiciju, želju za izazov nastupa u književnoj sferi i podršku moga rođaka, koji mi je u određenim fazama pisanja sugerisao odabir i primenu tehnika pisanja. Svako teoretsko znanje mora i da se potkrepi zanatskim manirima.
Kako su Vaši prijatelji, porodica, poznanici reagovali kada ste rekli da ćete da napišete knjigu?
Kada sam pre dve godine odlučio da napišem knjigu, mišljenja su bila podeljena. Porodica je davala podršku sa određenom dozom rezerve. Jedan mali broj prijatelja je davao punu podršku, a drugi broj prijatelja koji su već pisali, slikali bili su veoma oprezni i uzdržani, tako da se nisu izjašnjavali. Posmatrali su proces mog pisanja sa strane, kao umereni skeptici.
Koliko Vam je bilo potrebno vremena da napišete knjigu?
Knjigu sam pisao oko devet meseci. To je moja prva knjiga. Klasična proza. Roman jednog vremena, roman prostora i autentičnih događaja…
Šta je bilo najteže, a šta najlakše?
Najteže je bilo kako napisati knjigu. Kako opisati jedno veoma teško vreme, vreme u kome se desilo sve što se može neljudsko i nemoralno desiti jednom narodu na jednoj i više teritorija: rat, ekonomske sankcije, ljudske pogibije, pljačkanje i uništavanje materijalnih dobara, gde su svi mogući sistemski kriterijumi, sve moralne vrednosti bukvalno potonule, pretvarajući se u jednu veliku, veoma brzu reku ponornicu. S druge strane, podvesti to u normalne zakonodavne okvire, ne poslati otrovne strele spoljnjem faktoru koji nam je nametnuo rat, teške ekonomske sankcije, takođe, unutrašnjem faktoru koji je pružio ruku spoljnjem, drugim nacionalnostima, političarima, privrednicima, lopovima i ratnim zločincima…
Najlakše je bilo kada su kompetentne ličnosti koje su pročitale knjigu pre štampe, dale pozitivnu kritiku i punu podršku za njen izlazak na svetlost dana.
O čemu se radi u ovoj knjizi?
Roman „Život u ogledalu tranzicije“ je obeležje jednog teškog i turbulentnog vremena. Radi se o vremenu koje obuhvata poslednju deceniju prošlog veka. Radnja se dešava na više teritorija. Obuhvaćena je teritorija Republike Srpske na kojoj bukti rat, gde se dešavaju nesagledive ljudske nesreće. Nesreće koje normalan ljudski um ne može ni da zamistli, niti da osmisli. Teritorija Srbije koja nema još ratnih razaranja, ali je potpala pod jaram teških ekonomskih sankcija, kao i teritorija Banata sa posrnulom zrenjaninskom privredom koju izjedaju međunarodne sankcije i vode je u tiho urušavanje, do potpunog propadanja.
Kome je knjiga namenjena?
Knjiga je namenjena prvenstveno mlađim naraštajima, koji treba da pokušaju da pisani trag pretvore u slike koje odslikavaju jedno mnogo teško vreme, da bi tako mogli da ga lakše razumeju. Vreme koje su preživeli njihovi roditelji, bake i deke.
Mladi treba da vredno uče i rade, da se bore, da razbijaju predrasude o autoritetima. Da svojim znanjem, dobrom komunikacijom koriste metode u kontaktima sa autoritetima, koje će međusobnu komunikaciju u svim sferama društva pretvoriti u njihovu korist.
Kakve su sada reakcije, nakon što je knjiga izdata?
Knjigu je izdala renomirana Srpska kuća „Prometej“ iz Novog Sada. Početkom septembra je održana promocija u Kulturnom centru u Zrenjaninu. U punoj sali uglednih zvanica, posle čitanja pojedinih odlomaka od strane eminentnih zrenjaninskih glumaca i vrsnog voditelja-moderatora, knjiga je od prisutnih dobijala samo pozitivne kritike. Trend pozitivnih kritika se nastavlja od strane novih čitalaca, koji se svakodnevno javljaju.
Gde može da se nabavi Vaša knjiga?
Knjiga može da se nabavi u knjižari „Prometej“ u Novom Sadu, kao i u Delfi lancu knjižara “Laguna“. U Zrenjaninu knjiga može da se nabavi u knjižari „Laguna“ tržni centar „BIG“, kao i u knjižari „Teatar“ u zgradi Narodnog pozorišta. Ima je i u knjižari „Makart“ na Novom Beogradu, kao i u knjižari u Beču.
Planirate li da napišete i izdate još neku knjigu i da li će one biti sa sličnom ili potpuno drugačijom tematikom?
Planiram da završim pisanje knjige početkom iduće godine, sa sličnom tematikom – „Život u ogledalu tranzicije“ II deo, a kasnije će, nadam se, doći i knjige sa drugačijom tematikom.
Fotografije ustupio: Dragan Mirazović
.png)
.gif)
.gif)
