Zavirite u dnevnik Uroša Predića iz Italije

Nakon smrti Uroša Predića 1953. godine, Narodni muzej Zrenjanin i tadašnji upravnik Lazar Nikolić založili su se da sva umetnikova zaostavština koju su zatekli u njegovom beogradskom ateljeu dospe u ovu ustanovu. Naslednica Emilija Đukić je inventar Predićevog životnog i radnog prostora predala na čuvanje Narodnom muzeju Zrenjanin od čega je formiran legat.

Među poklonjenim predmetima su radovi iz različitih perioda njegovog života, od akvarelisanih dečjih crteža, pa izvanredne slike „Vizija u oblacima”, do jednog od poslednjih dela, nedovršene ikone „Kamenovanje Sv. Stefana”. Pored portreta, kao najbrojnije Predićeve afirmacije, tu su i skice, fotografije, prepiska…. Iz umetnikovog ateljea u Narodni muzej Zrenjanin preneti su i delovi nameštaja, štafelaj i slikarska paleta.

Jedan od predmeta koji je deo legata Uroša Predića je i njegov dnevnik iz Italije. Iako je Uroš Predić Italiju planirao da poseti odmah nakon povratka iz Beča 1885. godine, to se desilo tek 1909. godine. Prvi upisan datum u tim zabeleškama je 8. april, a poslednji 13. maj. Tome treba dodati podatak da je pet godina od povratka iz Italije, početkom Prvog svetskog rata, Uroš boravio u Kruševcu i među najpotrebnijim ličnim stvarima, poneo je sa sobom i taj dnevnik u kome je na kraju dodao svoja prva razmišljanja o ratnim dešavanjima, tako da je poslednji upisani datum, ne onaj iz Italije, već iz Kruševca, 27.okt. 1914.

S obzirom na to da je na početku svakog dnevnog izveštaja, osim datiranja ispisivao i grad u kom se nalazi, saznajemo da je posetio Veneciju, Firencu, Pizu, Sijenu, Orvijeto, Rim sa okolinom, Napulj sa Pompejima i Kaprijem. Ovaj italijanski dnevnik ne možemo nazvati bedekerom iako je o putopisnoj formi reč. To je više lična percepcija viđena od strane jednog umetnika podstaknuta pre svega njegovom radoznalošću, zatim umetničkom „potkovanošću“, osećajem za uočavanje detalja uz otvorenu kritičku crtu prema svemu viđenom i doživljenom. Dnevnik ima 143 stranice, dimenzija je 15 x 10 cm, u crnom kartonskom povezu na kojem piše jednostavno ITALIJA. Pisan je ćirilicom, mada ima delova i na nemačkom jeziku, dok je pojedine građevine i imena umetnika Uroš ispisivao u originalu. Takođe, ono što bi mu se učinilo posebno važnim je podvlačio. Koristio je i mastilo i grafitnu olovku. Sa unutrašnje strane prednje korice je kratak spisak stvari koje treba da nabavi za sebe, dok se pozadi nalazi znatno duži spisak sa imenima članova njegovebrojne familije i poklonima koje je zamislio da im donese iz Italije.“Nisam išao ni u koji muzej, nego švrljao po varoši, tražeći šta da kupim za poklon, svakom po neku sitnicu. Nije ni to lako! Mnogo ih je: 26-30 osoba! Ko će svima ugoveti? subota. 8. maj“.