Dramska scena NP „Toša Jovanović” premijerno će 24. i 25. maja, u 20 časova, izvesti predstavu rađenu po komadu „Efekat“ britanske autorke Lusi Prebl, u režiji Đorđa Nešovića, na Sceni „Todor Manojlović”. Ovo je treća premijera Dramske scene zrenjaninskog Pozorišta sa kojom ona zaokruže rad na novim predstavama u sezoni 2023/2024.
Nekoliko dana pred premijerno izvođenje, dok su generalne probe u toku, reditelj Đorđe Nešović uvodi nas u svet svog rediteljskog „eksperimenta”.
Koja pitanja otvara ovaj komad sa kojima ste započeli rad na predstavi?
– Na prvo čitanje komada najviše me zainteresovala okolnost kliničkog ispitivanja lekova, antidepresiva. Kako se vrše ta istraživanja, sa kojim ciljem, i ko su „probanti’’ na kojima se oni ispituju? Naime, zaljubljenost je najneuhvatljiviji deo čovekove prirode, a danas, u 21. veku možda je došao trenutak da se uhvati i njome ovlada. Ovakav progres medicine je veličanstven, ali i zastrašujuć. Ovo je priča o položaju mladog čoveka danas, zarobljenog između sopstvenih nagona i okrutnosti globalnog progresa, ali i o dvoje mladih ljudi koji spoznaju sebe i snagu sopstvene ljubavi.
Budući da se radi o temi koja nas možda najviše određuje kao ljude, kako ova dramska priča tretira pitanje slobode ljubavnog izbora?
– Ovaj komad tretira temu ljubavi na veoma specifičan način, medicinski. Može li se ljubav pročitati u medicinskom rezultatu? Kakve hormone lučimo kada imamo simpatiju, a kakve kada smo zaljubljeni? Da li možemo da osetimo miris feromona, i kako na nas utiče dopamin. Šta se dešava sa našim organizmom, da li postoji klinička slika: „leptirići u stomaku”? Postoji nešto provokativno, ali i tragično ako zamislimo da će farmaceuti možda otkriti „lek/stimulans za ljubav”. Svi likovi u ovom komadu odgovaraju na ova pitanja, nekada ih sami postavljaju i traže odgovore.
Prema vašim rečima radnja komada je definisana eksperimentom sa neizvesnim, tj. nepredvidivim ishodom, da li su u tom smislu i pozorišna sredstva birana?
– Tokom pripremnog rada na predstavi, kao i tokom procesa, osetio sam potrebu da koristim razna audio-vizuelna sredstva, pre svega zvuk i video. Autorski tim i ja, želeli smo da ispitamo kako se mogu „ozvučiti” ljudska osećanja, u kakvoj vezi ili sukobu mogu biti zvuk i slika, i kako radnja komada utiče na dezintegraciju dva medija.
Očigledno je da nas očekuje intrigantna i uzbudljiva predstava, da li je i saradnja onih koji učestvuju u njenom stvaranju bila takva?
– Rad na ovoj predstavi pamtiću pre svega po jako pozitivnoj i vedroj atmosferi u NP „Toša Jovanović”, srdačnosti i ljubaznosti svih članova, što je rezultovalo uzbudljiv proces prepun optimizma i radne atmosfere. Sara Simović i Miloš Lazić su biser naše pozorišne scene, a to najbolje znamo mi koji smo sa njima radili. Sem neverovatnog talenta, oni zrače sjajnom pozorišnom energijom i harizmom, uvek su spremni za rad, i svakom procesu pristupaju otvorenog srca. Ovo nije prvi put da sam radio sa njima, a već jedva čekam sledeći! Oni su „jezgro” ove predstave koja ne bi funkcionisala bez njihovih kolega Edit i Stefana, kao i svih saradnika i članova ekipe. Zahvalan sam celoj ekipi na ovom procesu jer je najveća satisfakcija raditi sa ljudima koji vole pozorište i iskreno ulaze u rad na predstavi, tada rezultat odlazi u senku, a primarno postaje pozorište.
U predstavi igraju: DOKTORKA LORNA DžEJMS – Edit Tot Miškeljin, DOKTOR TOBI SELI – Stefan Juanin, KONI HOL – Sara Simović, TRISTAN FREJ – Miloš Lazić.
Prevod sa engleskog: Višnja Sretenović i Nikola Jovanović, režija: Đorđe Nešović, kostimografija i scenografija: Lara Bunčić, kompozitorka: Marija Balubdžić, video rad: Milorad Savanović, scenski govor: dr Dijana Marojević, inspicijentkinja i suflerka: Jelena Istrat.
(u tekstu su korištene radne fotografije iz predstave)