U periodu od 4. do 11. aprila Zrenjanin i Narodno pozorište „Toša Jovanović“ biće domaćini 71. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine (FPPV) i tom prilikom će ugostiti pozorišta iz Novog Sada, Subotice i Sombora. Ovogodišnji Festival će nakon dve godine biti održan u prisustvu publike, jer su, podsetimo, zbog pandemije korona virusa, prošle godine sva pozorišta-učesnici izvodili predstave u svojim „kućama“. O pripremama i programu Festivala i planovima do kraja aktuelne pozorišne sezone, razgovarali smo sa direktorom pozorišta, Dejanom Karlečikom.
– Veliko mi je zadovoljstvo pre svega što ćemo ove godine biti domaćini Festivala u punom kapacitetu, jer je prošle godine, zbog situacije sa korona virusom, ta uloga bila više ispunjavanje forme a manje suštine. Utisak Festivala kreiraju publika i glumci na sceni, međusobna razmena njihove energije, a toga prošle godine nije bilo. Zato s ushićenjem čekam da na našoj sceni u Zrenjaninu u nedelju dana bude odigrano tih devet predstava koje smo ovih dana predstavili javnosti. Pripreme teku u dobrom ritmu, napravili smo raspored igranja, uskoro će krenuti i prodaja karata za festival. Marketing radi svoj deo posla i uskoro ćemo u javnost izaći sa objavama i programskim knjižicama. Mislim da će u tih nedelju dana grad živnuti jer ćemo svakog dana pored takmičarskih predstava imati i bogat prateći program. Ove godine uvodimo podkast sa zanimljivim gostima, očekuje nas promocija knjige o Nikiti Milivojeviću, promocija časopisa „Niti“ a posebno ću istaći izložbu „Lica Mire Banjac“ koju ćemo otvoriti sat vremena pre početka Festivala. Posebno mi je drago što ćemo tokom ovogodišnjeg Festivala, van takmičarskog dela, imati predstavu „Černobiljska molitva“ koju će izvesti studenti četvrte godine Akademije umetnosti u Novom Sadu. Smatram da je dobro da promovišemo mlade stvaraoce, glumce koji još nisu izašli sa akademije, a koji će, pretpostavljam, jednog dana biti glavni učesnici i moguće laureati takmičarskog dela festivala.
Ovo je jedinstvena prilika da publika u Zrenjaninu pogleda ostvarenja pozorišta iz Novog Sada, Subotice, Sombora. U selekciju su uvrštene predstave koje su u protekle dve godine nagrađivane na brojnim festivalima, što je za publiku razlog više da poseti Festival.
– Narodno pozorište iz Subotice učestvuje sa predstavom na srpskom jeziku – „Kus petlić“ i sa predstavom na mađarskom jeziku, „Živi pesak“. Sa dve predstave učestvuje još jedno pozorište iz Subotice, „Kostolanji Deže“, koje će pred publikom izvesti „Tri sestre“ i „Vitezovi Lake male“. Narodno pozorište iz Sombora učestvuje sa predstavom „Tramvaj zvani želja“ što će publici možda biti posebno primamljivo da napravi paralelu sa istom predstavom koju i mi imamo u našem pozorištu, u aktuelnom repertoaru. Zatim tu je i hit predstava koja je u prethodnih godinu dana na većini festivala osvajala glavne nagrade – „Ko je ubio Dženis Džoplin“, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Bilo bi dobro da publika vidi tu predstavu jer nas od jeseni očekuje rad sa rediteljkom te predstave, Sonjom Petrović. Kada su u pitanju predstave za decu, Dečije pozorište iz Subotice učestvuje sa predstavom „Pipi duga čarapa“, naše pozorište „Toša Jovanović“ takmičiće se sa predstavom „Dečak i mesec“ a Pozorište mladih iz Novog Sada učestvuje sa predstavom „Devojčica sa šibicama“ koja je više namenjena publici tinejdžerskog uzrasta. Od nabrojanih predstava, neke su na mađarskom jeziku, ali to za publiku nije nikakva prepreka s obzirom na to da je obezbeđen prevod. Voleo bih da publika prepozna kvalitet ovog sadržaja i iskoristi priliku da poseti pozorište jer smo mi u poslednje dve sezone, uslovljeni epidemiološkom situacijom, bili jako ograničeni i po pitanju gostovanja. Bilo je retkih prilika da neko drugo pozorište dođe kod nas, kao i prilika da mi odemo negde, zbog čega smo u većini slučajeva svi bili u situaciji da se oslonimo na sopstveni repertoar.
Ako posmatramo u širem kontekstu, osim za publiku, koliki je značaj Festivala za grad?
– Najpre, treba da budemo ponosni što se najstariji festival ne samo u zemlji nego i u regionu, održava upravo u našem gradu. Ja bih ovaj događaj nazvao jednom „kulturnom olimpijadom“. Ovo je dobra prilika za grad, da se promoviše u kulturološkom i u turističkom smislu jer u toku Festivala uvek bude dosta ljudi koji dolaze u naš grad, da li zbog samog angažmana na festivalu ili iz želje da vide predstave. Voleo bih kada bismo imali i više festivala. Mislim da Zrenjanin zaslužuje više ovakvih prilika. Bilo je situacije da u istoj godini budemo domaćini i Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine i republičkog festivala pozorišta za decu, što nas, nadam se, očekuje i sledeće godine, da ponovo budemo domaćini oba događaja. Mimo toga, imamo ideju da organizujemo program koji ne bi imao festivalski karakter i odjek, već bi to bila revija monodrama u formi „zrenjaninskog leta“. To bi bilo pred kraj pozorišne sezone, igranje dve monodrame nedeljno kojima bismo prezentovali i mlade autore ali i prekaljene pozorišne umetnike. Iskreno se nadam da ćemo uspeti to da realizujemo.
Koliko je epidemiološka situacija uticala na izdvajanje sredstava za produkciju novih predstava u poslednje dve godine?
– Kultura je u tom periodu pretrpela snažan udar, naročito u prvoj godini pandemije. To se odnosi i na izdvajanje manje sredstava za produkciju novih sadržaja, ali i na mogućnost odnosno nemogućnost da igramo i imamo publiku. Broj zaraženih je na dnevnom nivou uticao i na brojnost publike. U glumačkim ansamblima smo takođe imali dosta članova zaraženih virusom zbog čega su i ostali morali da budu u karantinu. Setimo se perioda kada je rad ustanova bio ograničen do 18 časova i kada je bilo teško bilo šta sprovoditi. Na sve to, publika se plašila da dolazi u zatvoreni prostor ili je nekome smetalo da sedi unutra i nosi masku. To za mnoge nije bio pun doživljaj pozorišta. Sve se to odražavalo i na produkciju i kvalitet našeg rada. Sada se situacija stabilizovala, za ovu sezonu smo imali nešto veći budžet za produkciju ali to nije onaj budžet koji je nama potreban da bismo realizovali sve programe koje želimo i koje mislimo da ovo pozorište zaslužuje. Uvek podsećam da smo mi dva pozorišta u jednom – imamo Dramsku i Lutkarsku scenu, što nije slučaj u većini pozorišta u Vojvodini pa i u Srbiji. Mi i moramo da imamo više sredstava kako bi mogli da realizujemo sve programe, da produkciono ne ugrozimo jednu ili drugu scenu. Pritom, od nas se očekuje i da realizujemo novogodišnji program, da imamo festivalske predstave, što više premijera i da imamo kvalitetne komedije, kvalitetne lektire.
Ako pominjemo lektiru, zrenjaninsko pozorište je prošle godine otpočelo saradnju sa srednjim školama u gradu. Kako se odvija taj projekat?
Pročitaj jošvesti
Ostvarili smo dobru saradnju sa srednjim školama. Za Poljoprivrednu školu smo igrali tri predstave, a igrali smo i za Ekonomsku, Muzičku školu, Zrenjaninsku gimnaziju. Ta saradnja je otpočela prošle jeseni, međutim, kako je skočio broj zaraženih bili smo prinuđeni da na kratko stopiramo taj projekat. U poslednjih mesec dana smo ga opet pokrenuli, i mart ćemo završiti sa nekoliko igranja za škole. Ja sam vrlo zadovoljan zato što su srednjoškolci vrlo osetljiva vrsta publike, negde možda najiskrenija, baš kao i deca. Ako im je nešto dosadno, oni će to otvoreno pokazati, neće sakrivati. Vrlo mi je drago što imaju svest da treba da dođu u pozorište i pruže šansu da upoznaju nešto novo. Biću presrećan ako se iz svake grupe koja dođe organizovano na predstavu sa školom, barem njih petoro zainteresuje da pogleda još nešto sa našeg redovnog repertoara. Na ovaj način podižemo kulturnu svest mladih ljudi, usmeravamo ih da svoje slobodno vreme troše na nešto konkretno, jer možda će se kroz ovakav projekat zainteresovati da vide i neku izložbu u muzeju, galeriji i druge kulturne sadržaje.
Šta publiku očekuje do kraja pozorišne sezone?
Ideja je da u aprilu krenemo sa probama novog komada i da premijera bude u junu u atrijumu Narodnog muzeja, dakle na otvorenom. Na Lutkarskoj sceni nas do kraja sezone očekuje premijera predstave „Pepeljuga“ na srpskom jeziku. Premijeru pripremamo za maj a već smo počeli i prvi ciklus proba „Uspavane lepotice“ u režiji Saše Latinovića. Premijera te predstave je planirana za kraj juna, najverovatnije u atrijumu muzeja. Nadam se da ćemo u ovoj kalendarskoj godini uspeti da organizujemo i Dečiju nedelju, saradnju koju naše pozorište ima sa Predškolskom ustanovom. Prethodne dve godine ovaj događaj nije organizovan zbog epidemiološke situacije. Do kraja godine planiramo koprodukciju sa Sterijinim pozorjem, na komadu „Uhodani đavo“, drame inspirisane romanom Miodraga Kajteza „Stalna postavka“. Na Lutkarskoj sceni će do kraja godine biti urađena predstava „Pradevojčica“ u režiji Sonje Petrović a po romanu Desanke Maksimović. Dramatizaciju radi mlada dramaturškinja Mina Petrić i na ovom projektu imamo saradnju sa Narodnim muzejom Zrenjanin a jedan od prijatelja projekta je Arheološki lokalitet Lepenski vir, pa bi trebalo i da nekoliko izvođenja priredimo na toj lokaciji, na otvorenom. Naravno, za kraj godine na Lutkarskoj sceni publika može da očekuje novogodišnju predstavu koju će raditi rediteljka iz Makedonije, Dragana Miloševski.
Za dve nedelje će biti navršeno godinu dana od kako ste na funkciji prvog čoveka zrenjaninskog Narodnog pozorišta. Kakvu sada sliku imate o budućem razvoju ove ustanove kulture?
– Kako sam još tada rekao, ovu funkciju sam shvatio kao svetu dužnost. Cilj mi je da ova kuća ima ugled, da od nje napravim reprezentativnu pozorišnu instituciju kojom će se ponositi ne samo zaposleni nego i svako u ovom gradu, a ukoliko uspemo da to proširimo i van Zrenjanina, onda ćemo stvarno uraditi dobar posao. Ali nije to samo do mene, ovde je zastupljen timski rad, timski duh. Dugo godina sam bio u sportu i nekako sam nasledio taj sportski duh i stav da rezultat dolazi mnogo kasnije i da puno rada stoji iza toga, kao i to da ne može jedan čovek da prednjači, već mora da ima dobar tim oko sebe. Ako dobro motivišeš svoje saradnike, uneseš neku novu energiju, onda to ide lakše i sada zaista osećam da se taj timski duh budi, da ljudi izgaraju za pozorište, da im je stalo da ovde stvari dobro funkcionišu i da budemo reprezentativno pozorište u zemlji.
.gif)
.gif)
.gif)
