Godina 2023. za Narodno pozorište „Toša Jovanović“ bila je uspešna – lutkarski i dramski ansambl zajedno su osvojili skoro 20 nagrada na raznim festivalima u zemlji, a publika je neprestano pokazivala interesovanje i punila salu. Iako je bilo očekivano da će predstava „Gospođa ministarka“ biti gledana, niko nije mogao da pretpostavi da će po tri pozorišne sale biti prodavane unapred. Pored „Gospođe ministarke“, publiku su u velikom broju u Pozorište privukle predstave „Ljubinko i Desanka„, „Šta će biti sa svima nama„, „Bračna igra„… Lutkarska scena je doživela novi uspon dovođenjem velikih rediteljskih imena u svetu predstava za decu koji su obrađivali dela najznačajnijih pisaca za decu.
– Nadovezaću se samo konstatacijom da je to tek početak jedne velike etape koju želimo da realizujemo. U prethodnom periodu u najvećoj meri smo bili fokusirani na podizanje produkcije na viši nivo, zatim na što direktnije i transparentnije informisanje publike, a tu je naravno i želja da se oba ansambla ojačaju novim glumačkim snagama. Kako smo uspeli u svemu tome, logično je i da ćemo nastaviti tim putem. U 2024. godinu ušli smo sa velikim planovima – kaže za godišnji intervju direktor NP „Toša Jovanović“ Dejan Karlečik.
S obzirom na činjenicu da ste u prvoj polovini aktuelne sezone uspešno probudili interesovanje publike, očekivano je da se pitamo šta nas čeka do juna, odnosno do kraja sezone?
– Već u januaru Lutkarski ansambl počeće da radi autorski projekat Jovana Carana na Sceni „Todor Manojlović“. Do kraja sezone reditelj Petar Pejaković radiće predstavu o Mihajlu Pupinu „Od pašnjaka do naučenjaka, u dramatizaciji Uglješe Šajtinca. To je novina kojom ostvarujemo jedan od većih ciljeva koje smo imali – da adolescente vratimo u pozorište. Naime, svesni smo činjenice da nam u Pozorištu nedostaje uzrast od 11 do 15 godina, tačnije publika koja je prerasla lutkarske predstave a još nije dovoljno zrela za dramske. Pored toga, na Dramskoj sceni ćemo imati čak dve praizvedbe (prvi put izvođena dela, prim. aut). Reč je o savremenim delima. Prvi komad, „Mobilni telefon mrtvog čoveka“, uskoro će početi da radi reditelj Rastislav Ćopić, a do kraja sezone nas očekuje i saradnja sa rediteljem Đorđem Nešovićem na predstavi „Efekat“. To govori da smo želeli da delima savremenih pisaca uvedemo osveženje u repertoar, ali i da istovremeno ne zaboravimo da smo narodno pozorište i da publika od nas očekuje i klasična dela, što smo postigli predstavom „Gospođa ministarka“.
Čini se da je „Gospođa ministarka“ stavljena na repertoar u pravo vreme. Publika je, s jedne strane, osetila poklapanje sa trenutnom atmosferom u društvu, a s druge strane, tu je i uvek prisutna želja da se pogleda Nušić koji vešto, kroz ironiju, publici izaziva smeh. Čemu se to publika zapravo smeje?
– Nušić je deo našeg folklora. Kao što Englezi imaju Šekspira, Rusi Čehova, tako i mi imamo Nušića koji je svevremenski. Ovo delo, iako pisano pre sto godina, i danas izaziva želju publike da ga pogleda, naročito to kako je sada postavljeno, u vremenu u kojem živimo. Mi smo, kao narod, majstori u crnom humoru i negde smo prvi po tome koji se smeju svojim nesrećama. Na taj način ih valjda nekako lakše prevazilazimo. Najlepša stvar koja se dogodila sa ovom predstavom jeste to što smo se vratili u neko vreme kada je najbolji marketing bio prenošenje vesti o dobroj predstavi načinom „od usta do usta“. U situaciji smo da nemamo veliku potrebu da objavljujemo na društvenim mrežama ni u medijima da „Ministarka“ igra – dovoljno je to što je bila premijera i ljudi već sami zovu, dolaze na biletarnicu i traže karte. Sva tri decembarska izvođenja su bila prodata još u novembru.
„Gospođa ministarka“ nije jedina predstava koja je od početka sezone uticala na veliko interesovanje publike.
– U 2023. smo napravili ozbiljan pomak po pitanju produkcije jer smo doveli velika rediteljska imena, ali smo radili i velike naslove i upustili se u nešto nepoznato. Pre svega mislim na predstavu koja je jedna vrsta specifičnog projekta reditelja Borisa Liješevića, „Šta će biti sa svima nama“, sa kojim smo završili prethodnu sezonu, ali mislim i na predstavu na Lutkarskoj sceni „Neko se uselio u onu staru vilu“ u režiji Dragane Miloševski Popove. Ta predstava je drugačija jer počinje u foajeu, vrlo je interaktivna i konstantno uključuje decu u samu radnju predstave. Dalje, ostvarili smo saradnju sa rediteljima Milanom Neškovićem kroz predstavu „Ljubinko i Desanka“ i Dušanom Petrovićem sa predstavom „Gospođa ministarka“. Sve ove predstave su rađene na velikoj sceni i zahtevale su ozbiljan kasting, podelu saradnika i glumaca. Produkciono su sve predstave vrlo zahtevne ali, kako sada vidim, to se isplatilo, jer su i vrlo posećene. Kraj prvog dela sezone završili smo sjajnom predstavom za decu, „Čudnovate zgode šegrta Hlapića“, rediteljke Vjere Vidov, koja je kvalitet svog rada već dokazala više puta nagrađivanom predstavom „Dečak i Mesec“.
Godina je bila specifična i po broju nagrada sa kojima su se lutkarski i dramski ansambl vraćali sa nekoliko festivala u regionu. Koje su se predstave učešćem na festivalima izdvojile?
– Predstava „Šta će biti sa svima nama“ je posetila već nekoliko festivala. Na 11. Festivalu prvoizvedenih predstava – PIP u Aleksincu, glumac našeg Dramskog ansambla Stefan Juanin dobio je priznanje za glumca večeri, a ansambl je dobio nagradu publike. Predstava za decu „Giga pravi more“ rediteljke Milje Mazarak Marinkov bila je selektovana na 24. Međunarodnom festivalu profesionalnih lutkarskih pozorišta za decu „Lut fest“ u Istočnom Sarajevu gde je naša scenografkinja, kostimografkinja i autorka lutaka Blagovesta Vasileva dobila nagradu za najbolju scenografiju. Predstava „Dečko iz poslednje klupe“ proglašena je najboljom predstavom 16. Festivala pobednika festivala u Rakovici. Žiri je dodelio i Specijalnu nagradu rediteljki ovog komada, Tijani Vasić, dok je glumcu Danielu Kovačeviću uručena plaketa za glumca večeri. Predstava Lutkarske scene „Pradevojčica“ osvojila je Gran pri na 30. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, u konkurenciji sa pozorištima iz Koreje, Kine, Francuske, Portugala, Estonije i celog regiona. To je jedan od najvećih uspeha u ovoj sezoni. Irina Somborac je na istom festivalu osvojila nagradu za najbolju scenografiju i najbolje rešenje lutaka nakon što je i u Zrenjaninu na 72. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine osvojila dve nagrade. Na kraju, na 54. Susretu profesionalnih pozorišta lutaka Srbije u Nišu, „Pradevojčica“ je osvojila čak devet nagrada.
Vratimo se na početak razgovora i planove za 2024. Kakva je perspektiva za učešće novih predstava na festivalima, za jačanje ansambala novim glumačkim imenima, i kako konkretno planirate da unapredite komunikaciju sa publikom?
– Za „Ljubinka i Desanku“ već imamo pozive da učestvuju na nekim festivalima u sledećoj sezoni, ali i za „Gospođu ministarku“. „Ljubinko i Desanka“ su još u selekcionim ciklusima, pa će ta predstava tek dobijati festivalski put. Što se tiče širenja ansambla, moj cilj je i dalje podmlađivanje oba ansambla i za ove dve i po godine, koliko rukovodim kućom, zaposleno je četvoro mladih glumaca. To su Milan Kolak i Sara Simović na Dramskoj sceni i Predrag Grujić i Ana Čupić na Lutkarskoj sceni. Ideja je da se tu ne stane – boriću se da u 2024. i jednom i drugom ansamblu priključimo još nekog od mladih kolega i koleginica. Komunikacija sa publikom i slika zrenjaninskog Pozorišta u očima lokalne javnosti, ali i šire, strateški je cilj. U narednom periodu radićemo na još većoj transparentnosti u pravcu informisanja, kao i na inovacijama u samom načinu oglašavanja događaja i poslovanja. Kvalitetom samih predstava i marketinškim delovanjem, u novoj godini želimo da postignemo veći odziv publike.
Intervju priredila:
Bojana Latinović
Foto: Uroš Stepanov
.gif)
.gif)
