 (1).gif)
„Pomalo specifična 2012. godina, koju su u prvom redu obeležili izbori na svim nivoima vlasti, loše projektovan budžet Grada Zrenjanina za ovu godinu i neophodan rebalans koji je nova gradska vlast morala da izvrši, doveli su u pomalo nezavidnu situaciju sve gradske institucije kulture“, izjavila je za naš portal Dubravka Bengin, članica Gradskog veća zadužena za oblast kulture.
Institucije kulture u Zrenjaninu morale su zbog rebalansa u velikoj meri da izvrše korekcije svojih planova i programa, što se svakako odrazilo i na kvalitet u njihovom radu.
Sve budžetske institucije dostavile su gradu planove i programe rada za 2013. godinu, nakon čega su i usvojeni na poslednjem skupštinskom zasedanju 21. decembra. Tog dana usvojen je i budžet Grada Zrenjanina, prema kojem je za rad kulturnih ustanova opredeljena približno ista količina sredstava kao i prethodne godine, istakla je Bengin. Iako su, zbog teške ekonomske situacije u zemlji, sredstva koja Grad može da izdvoji za rad institucija kulture prilično skromna, naša sagovornica napominje da javni budžet ni ne treba da bude jedini izvor prihoda u oblasti kulture, već da svaka institucija pojedinačno mora više da se potrudi da dođe do sredstava.
INSTITUCIJE KULTURE U SAMOSTALNOM PRIVREĐIVANJU SREDSTAVA
Samostalno obezbeđivanje sredstava se prvenstveno odnosi na redovno praćenje brojnih konkursa koji se raspisuju na nivou pokrajine i republike, ali isto tako i na angažovanje zaposlenih da novim projektima konkurišu kod raznih međunarodnih fondacija. Bengin dodaje da taj segment nije dovoljno zastupljen u zrenjaninskim institucijama kulture, i da je većina zaposlenih u njima nedovoljno motivisana i pomirena sa trenutnom situacijom, te da se nedovoljno zalažu da bilo šta promene po pitanju realizacije novih projekata i dobijanja sredstava mimo onih koje im grad obezbeđuje.
„Praćenje konkursa i obezbeđivanje sredstava tim putem predstavlja budućnost, i ukoliko to ne postane praksa u svim institucijama kulture, grad će, na žalost, biti prinuđen da sprovede redukciju sredstava ili broja zaposlenih u tim institucijama. U institucijama kulture je zaposlen isuviše veliki broj ljudi koji su nedovoljno angažovani, i svako od njih mora mnogo više da se potrudi da zaradi svoju platu“, ističe Bengin. Iako se u radu nekolicine institucija vidi pozitivan pomak na bolje, tu praksu trebale bi da uvedu i ostale institucije, dodaje naša sagovornica.
MONOTONIJA U PROGRAMIMA I KULTURNIM SADRŽAJIMA
Programi pojeinih institucija ne menjaju se godinama unazad, te se postavlja pitanje koliko će još građani, odnosno poreski obveznici želeti da izdvajaju sredstva za oblast kulture i kada će se pobuniti.
„Nasuprot ustanovama koje se finansiraju iz budžeta i uglavnom se oslanjaju na grad po pitanju sredstava, potpuno drugačija situacija je u slučaju nevladinih organizacija, društava i asocijacija koja deluju u oblasti kulture“- kaže Bengin i dodaje da se „oni mnogo više zalažu, koriste sve raspoložive mogućnosti i ostvaruju jako dobre rezultate“.
DRUGA STRANA MEDALJE
Vladimir Đurić, programski direktor Kulturnog centra Zrenjanina kaže za naš portal da ta institucija kulture nije dobila ni polovinu sredstava predviđenih budžetom za 2012. godinu. Upravo iz tog razloga nije bilo moguće uspešno realizovati čak ni one ustaljene projekte kao što su „Strip kolonija“, časopis „Stripolos“ i „Međunarodni likovni salon 30×30“.
PRed početak predstave – publika ispred Kulturnog centra
Ova ustanova će iz gradskog budžeta naredne godine dobiti oko 2 miliona dinara, što je prilično skromno,rekao je Đurić. Ipak, Kulturni centar ima u planu i realizaciju novih projekata za narednu godinu. Jedan od njih odnosi se na organizovanje kviza za decu od 5. do 8. razreda osnovnih škola Srednjebanatskog okruga, drugi na reanimaciju zrenjaninske gitare tj. organizaciju Gitarijade, a treći na izradu dečijeg časopisa. Realizacija ovih projekata isklučivo će zavisiti od sredstava koju Kulturni centar bude dobio od grada, pokrajine, ili ministarstva, dodaje naš sagovornik. Međutim, kao veliki problem ove zrenjaninske institucije kulture Đurić navodi i sve manji odziv publike, jer nju čine pretežno stariji građani koje je teško animirati. Upravo besplatnim bioskopskim projekcijama i muzičkim nastupima, Kulturni centar to pokušava da promeni.
Epilog priče o stanju u oblasti kulture u Zrenjaninu mogao bi da bude citat Dubravke Bengin, koja je, između ostalog navela da „Zrenjaninske institucije kulture imaju ogroman potencijal, puno mladih i kreativnih ljudi od čijeg angažovanja će zavisiti opstanak kulturnih dešavanja u gradu, ali isto tako i broj posetilaca koji im ukazuju poverenje. Institucije moraju da budu pokretači inicijative, a Grad Zrenjanin i ja kao predstavnik vlasti koja sam zadužena za oblast kulture, uvek ćemo se truditi da podržimo dobru ideju, jer to, na kraju krajeva ide u prilog Gradu i svim njegovim stanovnicima“.
.gif)
.gif)
