Blogdanove „Obloge od mastila” predstavljene u Zrenjaninu

Zbirka koja sadrži 87 priča Bogdana Stevanovića, poznatijeg kao Blogdan, predstavljena je na književnoj večeri u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”. Blogdan je govorio o svom novom delu „Obloge od mastila”, u kojem se nalazi većina tekstova sa bloga, ali i posebno poglavlje Neobjavljene priče koje sadrži 7 tekstova koji nisu bili objavljeni na blogu, već su specijalno napisani za knjigu.

Osim poglavlja Ogrebotine, Ljubav, Porodica, Balkan, Depeše sa Marsa, Neobjavaljene priče i Um, u knjizi se nalaze i svi aforizmi napisani u proteklom periodu od deset godina koliko je ova knjiga i nastajala.

– Ma mani se tog pisanja, nema leba od toga – to je prva stvar koja ti govori, nemoj time da se baviš. Onda kreneš da radiš pa pišeš nekakve PR tekstove o destinacijama, o moru u koje nisi nikad nogu smočio. Naručuju ti šta moraš da napišeš da bi to bilo dovoljno dobro tamo nekim šefovima ili direktorima i meni je kao izduvni ventil, odnosno moja oaza bio blog. On je zaista dugo zadržao tu formu i radim na tome da tako i ostane – ovako govori Bogdan Stevanović o putu do svoje prve knjige.

Počeci su bili posebno nespretni u tehničkom smislu. Počeo je i pre nego što je imao internet priključak kod kuće, da napiše tekst u vordu i ode do internet kafea da ga objavi.

– To je čitala moja mama, možda još dve komšinice i tata kad ga nateram. Nije bilo čitano, ali je ipak postojalo. Pronašao sam master koji se zvao „Turistično novinarstvo” i tu se spojilo pisanje i turizam koji sam studirao na Geografskom fakultetu. Učili su me kako se pišu reportaže, putopisi, kako se povezuješ sa okruženjem. To su bile tehnike pisanja koje su mi pomogle nakon mastera da jasnije izrazim ono što osećam i mislim. Danas neko vidi tekst nekog Blogdana na internetu i vidi 1300 lajkova. On tada pomisli, zašto moj nema 1300 lajkova? U početku nije bilo tu ničeg što bi moglo da ukaže da bi ovo što radim jednog dana moglo da preraste u knjigu, držanje radionica kreativnog pisanja ili književne večeri. Ljudi bi da to odmah dođe – a ja im kažem, hajde da odmah dođe tvoje uživanje u pisanju, i to je siguran način da će da te odvede daleko.

Tajna njegovog stila pisanja se krije u tome što pre svega uživa u samom procesu i piše ne razmišljajući o mogućim reakcijama čitalaca.

– Dok pišem ja nemam ideju da pišem za druge ljude. Pišem zato što u tom trenutku osećam da nešto treba da izbacim iz sebe ili zato što me nešto unutra peče, a prestaće onog trenutka kada to izbacim kroz tastaturu. Kada dođe momenat da se klikne „objavi”, znam da će to da dođe do drugih ljudi, ali ne postoji momenat autocenzure zbog toga što nemam svest dok pišem da će to neko drugi da čita. Moj blog koji je nastao pre oko 7 godina je bio odgovor na cenzuru.

Mnogo različitih priča i emocija se nalazi u njegovoj knjizi i zbog toga preporučuje da se ona čita postepeno.

– Ne bih preporučio da ovu knjigu pročitate u dahu, jer svaka priča ima uvod razradu i zaključak. Radije bih preporučio da pročitate 2-3 priče pred spavanje, jednu priču uz kafu, pa nek se otegne i na čitanje od nekoliko nedelja. Ovde su opisane slike mog emotivnog stanja u nekom vremenu i ne želim da ih se stidim, niti da ih menjam. Mislim da je i tokom čitanja evidentno koju priču je pisao neki mlađi Bogdan, a koju neki od pre par meseci.