I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Kultura

Banatski kulturni centar, svestrana kuća kulture u malom Novom Miloševu

„Polovinom osamdesetih sam, u paorskoj  avliji moga oca u Novom Miloševu, oformio sam Kulturno dvorište u kojem sam, o svom trošku, pravio programe i dovodio umetnike različitih profila, kako iz većih kulturnih centara u našoj zemlji, tako i iz inostranstva. Teškoće kroz koje smo, za ovih četrdeset godina, na našem dosadašnjem kreativnom i stvaralačkom putu prolazili, bile su sasvim normalne i nismo ih shvatali kao muku koja bi nas terarala  da odustanemo, već su nam ti otpori davali snagu da i dalje u svojim naporima ustrajemo, kaže Radovan Vlahović osnivač Banatskog kulturnog centra (BKC)“

BKC  je ustanova kulture značajna za savremenu banatsku i vojvođansku lepu književnost, ali i naučnu misao. Iako smešten u malom mestu, Novom Miloševu, Centar je i te kako u središtu  brojnih manifestacija u kulturi na podneblju Banata.

Sve je počelo  krajem sedamdestih, dok sam još bio student književnosti  kad mi je postalo jasno koliko se kultura grada i kultura sela, kako se tada to nazivalo, razlikuju i koliko je ono što se dešavalo u selima daleko inferiorinije od onoga što se dešava u gradovima. Već tada sam se pobunio protivu takvog stanja u mom romanu Samaroplavetnilo, a polovinom osamdesetih sam, u paorskoj avliji moga oca u Novom Miloševu, oformio Kulturno dvorište u kojem sam, o svom trošku, pravio programe i dovodio umetnike različitih profila, i  iz  većih kulturnih centara u našoj zemlji, i iz inostranstva. Pošao sam od ideje da se tu gde živim oformi jedna energetska i kulturološka tačka iz koje se može umetnički delovati, iz male životne sredine prema velikom svetu, kaže Radovan Vlahović, pisac I osnivač Banatskog kulturnog centra.

Radovan Vlahović

I Taxi Zrenjanin

Početak je obeležio zajednički rad Radovana i Silvije Vlahović, potom su, tokom devedesetih godina, supružnici pokrenuli izdavačku delatnost , što je bilo lepo prihvaćeno. A početkom veka  osnovan je Banatski kulturni centar.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Radovan Vlahović: Sa uključivanjem  ćerke Senke i sa masovnijom upotrebom  interneta, društvenih mreža i novih tehnologija, pokazali smo i dokazali da iz našeg sela možemo kulturološki delovati i postati prepoznatljivi u globalnom selu. Moram da kažem da su se na naše festivale do sada javljali ljudi iz preko trideset država sveta, a da BKC kao izdavač u svojoj produkciji ima autore iz otprilike isto toliko zemalja. Zahvaljujući našim manifestacijama koje organizujemo, a ima ih ukupno osam, postali smo prepoznatljivi u Banatu, Vojvodini, Srbiji, regionu, Evropi, a može se reći i u celom svetu. Izbrisala se i razlika u virtuelnom svetu između onoga što dolazi kao kultura iz grada i kultura iz sela. Mada, kod nas u Banatu i u Srbiji, i dalje postoje predrasude prema fenomenu kreativnih industrija kakav je BKC, ali verujem da će one vremeno biti sve manje, dodaje naš sagovornik.

BKC je  prepoznatljiv i relevantan činilac na kulturnom nebu zavičajnog prostora. Učestvuje u brojnim manifestacijama kulture na ovom području, organizuje književne konkurse, stavlja pisanu reč u prvi plan i svojom izdavačkom delatnošću. Sveobuhvatan rad.

Radovan Vlahović: Naš naziv Banatski kulturni centar se vezuje za našu zavičajnu regiju, koja se prostire u tri države, i koja u sebi ima preko dvadeset naroda i etničkih grupa, na čijim jezicima mi, u našoj izdavačkoj delatnosti, objavljujemo knjige i time činimo da naši kultirni proizvodi, a to su knjige, mada idu iz jednog zavičajnojnog podneblja, imaju, kroz različite jezike, evropski i svetski karakter. U delu vizuelnih umetnosti kojima se bavimo, kroz naše festivale, takođe, imamo tu multikulturalnu i multinacionalnu agendu, a slika ima svoj univerzalni jezik, tako da je svi ljudi razumeju i tumače na svoj način, onako kako je oni vide. A kad su pitanju lični afiniteti, moram da kažem da sam u mojoj porodici samo ja čist pisac, dok se moja ćerka bavi teorijom ilustracije, slikanjem, dizajnom i ilustrovanjem knjiga, pisanjem pesama, dok moj sin Nikola piše pesme i slika, a supruga se bavi ilustracijom i slikanjem. Mi sa jednakom naklonošću afirmišemo, kako naše lično stvaraštvo, tako i autora čije knjige uređujemo i objavljujemo. Otvoreni smo za sve oblike saradnje i često smo u prilici da se na našem sajamskom štandu nalaze kako zavičajne knjige tako i neka domaća i svetska remek književna dela. Kako smo mi privatna institucija kulture i kako nemamo stalne izvore finasriranja u kontinuitetu, prinuđeni smo da, kad su naši projekti u pitanju, imamo taj širi koncept i da podjednako dajemo šansu kako mladim stvaraocima, tako zavičajnim piscima, koji ne dolaze samo iz našeg Banata već i iz drugih krajeva naše države, a ujedno i da objavljujemo klasike i već afirmisane na književnoj sceni pisce. Isto važi i za prevode sa srpskog na jezike velikih evropskih naroda. Jer za razliku od izdavačkih kuća koje kupuju autorska prava za strane pisce i objavljuju ih na našem jeziku i time šire duhovnu kulturu naše čitalačke publike, mi najradije prevodimo naše pisce na strane jezike u nadi da će čitalačka publika u stranim državama možda prepoznati i otkriti kao svog omiljenog pisca i nekoga od naših autora, ističe Radovan Vlahović.

Jedna od književnih promocija

Velikim slovima upisani su mnogi Banaćani u istoriju srpske književnosti. Pišu li  danas Banaćani? Da li je književna scena razvijena?

Radovan Vlahović: Može sa s pravom reći da je srpska građanska umetnost i književnost, na neki način, počela sa Banaćanima i oni su tokom istorije dali najznačajnije činbenike srpske literature. Od Dositeja do Uglješe Šajtinca, mi imamo u srpskoj literaturi plejadu pisaca bez kojih srpska književnost ne bi imala zaista smisla. Mi se u BKC-u kanimo da u budućnosti napravimo Muzej banatskih pisaca iz sva tri Banata, i iz srpskog, i iz rumunskog, i iz mađarskog, i da na taj način pokažemo, na jednom mestu, svu veličinu, lepotu i sav sjaj koji su kroz literaturu dali pisci iz našeg zavičaja. Banaćani i danas pišu, i ne samo to, već i osvaju najviše nagrade u srpskoj i regionalnoj književnosti i verujem da će, u budućim vremenima, sve veći broj mladih stvaralaca koji stasavaju na književnoj sceni učiniti da stvaraoci koji dolaze iz Banata imaju svoj specifični banatski književni univerzum i da će se sve više u vremenima budućim dešavati, zahvaljujući novim tehnologijama, ta kulturološka banatizacija Evrope i sveta.

Učestvujete kao izdavač na domaćim i evropskim sajmovima. Idemo li u korak sa svetom?

Radovan Vlahović: Kada su u pitanju sajmovi u inostranstvu, BKC izlaže prevode svojih izdanja na našem nacionalnom štandu i tu smo često u prilici da vidimo da mnogo stvari zavisi od finasijskih sredstava, kako kad je u pitanju promovisanje naših autora koji su prevedeni na određene strane jezike, tako i za marketing koji bi u stranim medijima trebalo da prati naše prevode. Srpska književnost je jedan ogroman nacionalni resurs koji samo prevođenjem na jezike velikih može pokazati svo svoje bogatstvo i sjaj. A za to se moraju finasirati prevodi i moraju se organizovati kompanije koje će moći da realizuju prevode naših knjiga na tim i takvim velikim tržištima. Inače, od ukupne produkcije, BKC ima oko 20 posto svojih izdanja na stranim jezicima. Što je u ovom trenutku u srpskom izdavaštvu možda u samom vrhu.

BKC uzima učešće u organizaciji brojnih književnih manifestacija.

Radovan Vlahović: Na prvom mestu je Nagrada Teodor Pavlović koju dodeljujemo u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koja će se održati ove godine po dvadeseti put. Tu je i nagrada vezana za Simu Cucića, koju već dvanaest godina dodeljujemo, zatim nagrada „Despotica Angelina Branković“ koju po osmi put dodeljujemo ove godine. Evropski Fejsbuk pesnički festival organizujemo po jedanaesti put u Novom Sadu na Sajmu knjiga iduće godine, a tu je i Pesnička republika koju svake godine organizujemo u Novom Miloševu, a kao specifičan, izdvaja se Festival ilustracije knjige koji svake godine organizujemo na Sajmu knjiga u Novom Sadu i u Novom Miloševu. U saradnji sa Mesnom zajednicom Elemir raspisujemo konkurs za Sremčeve dane u Elemiru, a povremeno organizujemo i Festival umetničkog stvaralaštva za osobe sa invaliditetom. Takođe, svake godine raspisujemo i konkurs za prve knjige mladih autora zajedno sa Gradom Kikinda.

Šta je ono što od  BKC-a možemo da očekujemo u skorijem periodu?

Radovan Vlahović: Na izdavačkom planu, kapitalno izdanje Troknjižje Srbi u Banatu koji se sastoji od tri značajne monografije Banata, od kojih prve dve nisu nikada imale ponovljena izdanja više od sedamdeset godina. Prva je monografija Srbi u Banatu: u prošlosti i sadašnjosti protojereja dr Dobrivoja Nikolića. Druga je Srbi u Banatu: do kraja osamnaestog veka Dušana J. Popovića, a treća Srbi u Banatu: naselja i stanovništvo Jovana Erdeljanovića. Recenzent troknjižja je akademik Vasilije Krestić.

Sve o Banatskom Kulturnom centru pogledajte na Fejsbuk stranici https://www.facebook.com/banatculturalcenter/

  • Divider

  • Divider
Na vrh