ALUZ: Izložba autorskog stripa Slobodana Ivkova

Svečano otvaranje izložbe autorskog stripa Slobodana Ivkova zakazano je za petak, 16. septembar, u 18:30 u Galeriji asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ), Subotićeva 1 (zgrada Narodnog muzeja, ulaz sa Trga slobode).

Radno vreme galerije je radnim danom od 9 do 14 časova, a izložba je otvorena do 23. septembra 2022. godine.

– Danas nam je više nego ikad potrebna „čvrsta kotva, kvalitetni i kompetetni analitičari koji će o stripu pisati zanimljivo ali i ozbiljno, sa ličnim pečatom ali i autoritetom i objektivnošću.“ Jedan od njih je i Slobodan Ivkov, neumorni izučavalac stripa, likovni umetnik, pisac i urednik, navode iz galerije ALUZ.

O autoru u ime ALUZ-a – Dušanka Đorđević:

Slobodan Ivkov rođen je 1959. godine u Subotici. Gimnaziju završava u Somboru, gde objavljuje prve ilustracije i karikature u listu Pokret. Kako je stvarao dugi niz godina u Beogradu (u koji se seli 1977. godine), tako je objavio nekoliko stotina ilustracija, karikatura i stripskih tabli u NIN-u, Borbi, Ježu, Dugi, Politici ekspres, Privrednom pregledu, Studentu, Galaksiji i mnogim drugim novinama i časopisima.

Baveći se više nego uspešno stripovima (pisao je scenarije za neke od najbitnijih crtača u bivšoj YU), prirodno je da je o njima i pisao: kao kritičar, istraživač i urednik znatno je uticao na razvoj jugoslovenskog stripa. Po njegovim scenarijima crtali su Željko Pahek, Dragan Bosnić, Goran Parlov, Milan Jovanović, Lazar Sredanović (čiji je strip Dikan dve godine izlazio u Politikinom zabavniku), Dejan Đurović, Bojan M. Đukić i mnogi drugi.

Početkom osamdesetih deluje kao član stripske grupe Beogradski krug 2, dok 1986. postaje član dizajnerske sekcije ULUPUDS-a. Jedan je od osnivača Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. Tanane, maštovite i opojne priče, začinjene vojvođanskom ravnicom, objavljuje u zbirci Na granici knjige (1994), i časopisima Sirius (Zagreb), Alef (Novi Sad) i Emitor (Beograd).

Objavio je knjigu karikatura Zid (1983), album stripova 2084 (sa crtačem Goranom Parlovim, 1990), kao i leksikonsku monografiju 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1995) koja se može naći na Internetu (http://www.rastko.rs/strip/60godina/index.html); dok je za Svetsku enciklopediju stripa (World Encyclopedia of Comics, 1999) napisao odrednice o srpskim autorima. Nagrade nisu mimoišle ovog svestranog stvaraoca: ovojio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju kratku NF priču 1990. godine i nagradu „Pavle Vasić“ (dodeljuje ULUPUDS) 1995. godine za najbolje kritičko delo iz oblasti primenjenih umetnosti za knjigu 60 godina domaćeg stripa u Srbiji.

Tu se, međutim, Ivkov nije zaustavio. Naprotiv. Likovno je oblikovao listove NON, A&B, Student, Vidici, Glas ekonomista i desetine knjiga. Bio je grafičko-tehnički urednik „Radničke štampe“, studija „Fokus“ i studija „Crno na belo“. Tekstove o likovnoj umetnosti, naučnoj fantastici i popularnoj nauci objavljuje u Pegazu, YU stripu, Borbi, Vidicima, NIN-u, Blicu i mnogim drugim. Jaka satirična crta i tanani humor karakterišu Ivkovljeve priče, potresne, samotne scene njegov crtež, dok oštro oko vodi njegovo pero.

Po prirodi radoznao, okrenut svim medijima – ne čudi što briljira u svom radu. Dodajmo tome i trun fantastike koja boji njegova dela i – imamo autora kojeg ne smemo propustiti. Čitanje (i stvaranje) stripa je poput snevanja otvorenih očiju. Snevajte i dalje gospodine Ivkov, a mi ćemo snevati s Vama.