Protekle subote, 18. maja, održan je peti po redu Banatski festival vina u Gradskoj bašti, okupivši više od pedeset vinarija iz Srbije i regiona.
View this post on Instagram
Posetioci su imali priliku da do kasno u noć uživaju ne samo u vrhunskim vinima već i u razgovorima sa samim vinarijama, čineći atmosferu festivala nezaboravnom.
Manifestaciju su organizovali Grad Zrenjanin, Turistička organizacija grada Zrenjanina i Kulturni centar Zrenjanina, uz podršku magazina Vino & Fino.
Na samom početku festivala prisutnima su se obratili Igor Luković, internacionalni vinski sudija i glavni urednik magazina, te Sanja Kostić Petrović, direktorka Turističke organizacije.
Među zvanicama festivala bio je i ministar kulture, Nikola Selaković, koji je zajedno sa pokrajinskom sekretarkom za kulturu, Aleksandrom Ćirić Bošković, i gradonačelnikom Simom Salapurom, prethodno prisustvovao otvaranju dve nove stalne postavke u Narodnom muzeju.
Osim degustacije vina, posetiocima je pružena prilika da uživaju u izboru autentičnih zalogaja sa geografskim poreklom kroz manifestaciju „Banatske vredne ruke“, koja je već dugi niz godina od velikog značaja za grad Zrenjanin.
„Banatske vredne ruke“ predstavljaju važan etno program koji već više od dve decenije ima za cilj promociju kulturne baštine ovog podneblja, te podsticanje tradicionalnog narodnog stvaralaštva i očuvanje tradicije.
Učešće u ovoj manifestaciji uzimaju udruženja, klubovi, aktivi mesnih zajednica, organizacije, društva i drugi koji se predstavljaju kroz različite oblike narodnog stvaralaštva.
Muzički deo programa obogatili su nastupi Mihajla Mladenovića na akustičnoj gitari, benda Gagić Bid Bend i prijatelja, te benda Quarantinos.
Utisci i rezultati nakon 5. Banatskog festivala vina
Sanja Kostić Petrović – direktorka Turističke organizacije grada Zrenjanina
„Pohvale za 5. Banatski festival vina stižu sa svih strana i izuzetno smo ponosni što je ova manifestacija gotovo duplo porasla u odnosu na prošlu godinu. Broj izdatih čaša, koji je premašio impozantnu cifru od 5000, svedoči o velikom interesovanju, a uzimajući u obzir da nisu svi uzimali čaše, na vinskom festivalu je bilo blizu 7000 posetilaca. Ovaj veliki kompliment publike nam je, ujedno, i ozbiljna poruka da nastavimo da podižemo standard manifestacije.
Banatski festival vina je samo jedna u nizu manifestacija koje Turistička organizacija Zrenjanina organizuje sa ciljem da privučemo turiste u naš grad putem raznih oblika manifestacionog turizma. Da smo na dobrom putu svedoči i podatak da je broj noćenja u Zrenjaninu u prvom kvartalu ove godine veći za 27% u odnosu na isti period prošle godine. Ovo je najbolja potvrda da radimo dobar posao u saradnji sa gradom Zrenjaninom. Prihod od turizma doprinosi razvoju zrenjaninske privrede i motivisaniji smo nego ikada da ovaj trend rasta zadržimo.“
Igor Luković – internacionalni vinski sudija – glavni urednik magazina Vino&Fino i organizator Banatskog festivala vina
„Sad kad se sve malo sleglo, moram da priznam sebi da je zapravo sve ovo što smo zajednički uradili u sinergiji sa Turističkom organizacijom grada Zrenjanina i samim Gradom, uz sve one koji su dali podršku manifestaciji, zapravo prevazišlo očekivanja. Reakcija od vinara je izvanredna. Vinari su potrošili doslovno sva vina koja su doneli, a neki i ranije nego što su očekivali i pre nego što se manifestacija završila, pa su se ranije spakovali i morali da odu. To nam zapravo daje zadatak za sledeću godinu da još malo bolje promislimo sve, jer kada je krenula ova priča niko nije očekivao da u Zrenjaninu to može ovako da odjekne, da se sakupi ovoliko posetilaca i da dođe ovoliko vinarija i to tako visokog profila kakav je bio u subotu.
Mislim da je ovo što je u Zrenjaninu napravljeno zapravo najbolji mogući primer kako jedan vinski festival treba da izgleda. Tu treba da napravimo razliku između onoga šta je vinski salon, vinski sajam i vinski festival. Vinski festival je manifestacija koja je okrenuta pre svega publici koja tu treba da dođe, na prvom mestu, da uživa, a onda da nešto nauči, da se edukuje i da se na kraju krajeva upozna sa aktuelnom produkcijom u zemlji, jer najviše izlagača je bilo iz Srbije.
Hoću da se zahvalim vinarima koji su došli. U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina održava sve više i više vinskih manifestacija i ja mislim da doslovno nema vikenda u godini da se ne dešava ništa, pogotovo u periodu kada je kada je lepo vreme. Nekada su organizatori vinskih manifestacija razgovarali i dogovarali se o tome da jedan drugom „ne ulete“ u termin. Danas to ljudi više ne rade, jer prosto nema smisla. Vinari su razapeti na sve strane i u sredinu u kojoj nema toliko puno ugostiteljskih objekata ili razvijenog tržišta, nekoliko vinoteka i puno kupaca i potrošača vina nije lako da se odluče da dođu, jer to košta logistiku, vina koja se rastoče, ljude koji dobijaju dnevnice i sve ostalo. Međutim, uprkos tome, uprkos izazovima, vinari su već prošle godine stekli poverenje u Zrenjanin i ove godine se odazvali u još većem broju.
Pošto kapaciteta za podizanje broja vinarija u Gradskoj bašti nema previše, a menjati taj ambijent zaista nema smisla, jer sam ja siguran da je on najlepši mogući u Srbiji za održavanje takve vrste manifestacije, mi ćemo se potruditi da u narednim godinama podignemo broj izlagača još malo, a podićićemo kvalitet još više, jer to je ono gde možemo da rastemo. Ja obećavam da ćemo pokušati da svake godine zarotiramo četvrtinu ili trećinu vinarija, dakle da svi dođu na red, da oni za koje nije bilo mesta ove godine izlažu naredne. Uvek ćemo se truditi da to bude tako, da pokrijemo ono što je najaktuelnije: vinarije koje izbace nešto novo nešto vredno pažnje, koje se malo poigrju sa sortama, sa stilovima, sa vinima uopšte, koje pomere neke stvari… One će svakako imati prednost.
Ono što mi je takođe drago i želim iz srca da se zahvalim svoj publici koja je došla, mislim da niko nije otišao nezadovoljan. Zrenjaninci brzo uče, jer prošle godine je festival bio prvi festival koji je imao adekvatne čaše, punkt za najam čaša, to je nešto što lokalna publika nije baš znala i sami vinari su mi rekli: „Vau, prošle godine smo imali jako puno ljudi koji su bili poprilično bojažljivi i oprezni, a ove godine se već raspituju o sortama, kupažama, već znaju mnogo više.“. One vinarije koje su ponele fiskalne kase i koje su prodavale svoja vina su napravile dobre pazare i puno prodale, što će reći da zrenjaninska publika voli vino, hoće da izdvoji novac za dobro vino, ume da prepozna dobro vino, a Zrenjanin još uvek nema vinoteku. To je poruka za one koji se time u gradu bave da bi mogli da razmisle malo u tom pravcu. Čini se da je sazrelo vreme da grad dobije jedno mesto sa širokom i dobrom ponudom vina.
Želim da pozdravim i sve one koji su se potrudili da iznesu lokalne specijalitete, to je takođe poprilično važno jer niko nije bio gladan, a i uz vino je imalo šta da se uparuje. I na kraju, drago mi je da su grad Zrenjanin i Turistička organizacija Zrenjanina prepoznali da je i ovakva manifestacija potrebna gradu. Ne znam sa čime bi Banatski festival vina uporedio. Jedan veći festival tog tipa je u Beogradu u Botaničkoj bašti i on okuplja još više ljudi, izlagača, posetilaca ali to je Beograd. Od malih lokalnih manifestacija Sremska Mitrovica je slična po načinu na koji je organizovana i to jeste isto pravi festival i jako dobar festival. Zrenjanin je sada tu među tri najbolje festivalske vinske manifestacije u zemlji, a ja sam siguran da će to tako da ostane u budućnosti.
Ne smemo da zaboravimo da su svoj prostor na festivalu našli i mali proizvođači vina koji su tu došli u okviru svojih vinarskih udruženja, jer oni ne smeju da nastupaju samostalno i ne smeju da prodaju svoja vina. Organizovani u svoja udruženja vinarska iz različitih vinogorja u okolini Zrenjanina, odnosno iz Banata, zaista nemaju čega da se stide u smislu potencijala za kvalitet što se videlo po rezultatima takmičenja koje je organizovao Klub vina za najbolje vino Banata.
Ono što gradu Zrenjaninu i banatskom rejonu i banatskim vinarima nedostaje to je reprezentativno vinarsko udruženje. Postoji zakonski okvir, pravilnik… Neka vinske regije u zemlji su daleko odmakle u tom poslu, a u banatskom rejonu još uvek nema dovoljno registrovanih vinarija da bi osnovale udruženje, međutim onog momenta kada se to desi to će biti neka vrsta prekretnice, jer se onda otvaraju vrata za subvencije, sadnju novih površina pod vinogradima, za kupovinu nove opreme što automatski podiže kvalitet vina u vinarijama, a potencijali su tu. Postoje mesta, postoje vinogradi, vinogorja, položaj i pozicije koje mogu da daju izvanredno grožđe, a ovaj naš grad može da bude atraktivan u turističkom smislu i na taj način, jer vinski turizam je isplativa i atraktivna grana turizma, dakle samo je potrebno malo vremena, truda, želja i volje da se te stvari podignu na još na još viši nivo.“
.gif)
.gif)
