Kada je pre tri nedelje na sednici Skupštine grada obelodanjeno da je grad na korak do rešavanja problema urušene zgrade u glavnoj ulici u Zrenjaninu poznatijoj kao Kuća Filkovića, javnost je pozitivno reagovala.
Taj „korak“ još uvek nije načinjen, budući da je potpise na zajednički sporazum o rešavanju problema dao Grad Zrenjanin i 11 vlasnika, dok je dvanaesti vlasnik ostao uzdržan.
Zamenik gradonačelnika Saša Santovac tokom sednice je otvoreno rekao da je reč o zrenjaninskom preduzetniku Sredi Pajiću. Santovac je za govornicom tada pojasnio da su Pajiću kao i ostalim privatnim vlasnicima tog objekta ponuđeni isti uslovi.
Iako se nije istog dana oglasio, Sredo Pajić je danas uputio svoj odgovor predsednici Skupštine grada Eleonori Marjanović. On je dokument o zajedničkoj prodaji zgrade u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića 26 koji su potpisali grad i preostali vlasnici nazvao „fantomskim sporazumom“ koji, kako je naveo – nije potpisao jer je želeo da se konsultuje sa porodicom i pravnim zastupnikom.
– „Kao neko ko živi u blizini navedene zgrade i pored iste prođe i 10-tak puta na dan odgovorno vam tvrdim da nisam ništa manje zainteresovan od vas da se pitanje te zgrade reši u najskorije vreme. Ne može mi niko spočitavati da izgled moga grada i bezbednost mojih sugrađana nije nešto o čemu ja ne vodim računa, naprotiv. Predlažem da putem razgovora i dogovora, kompromisno pronađemo rešenje koje će u dovoljnoj meri zadovoljiti obe strane“, naveo je Pajić u pismu predsednici Skupštine.
U nastavku pisma, ovaj preduzetnik ponudio je nekoliko mogućnosti za rešavanje problema.
– Predlažem da zbog bezbednosti sugrađana i izgleda grada zajednički srušimo navedenu zgradu i zajedno pronađemo potencijalnog investitora; da zajedno dogovorimo i uskladimo kriterijume i cene unutar navedenog sporazuma gde postoji nekoliko nelogičnosti i protivpravnih predloga. Naime, cena kvadratnog metra stana u dvorištu je 50% viša od cene mog stana u glavnoj ulici, naveo je Pajić.
On je takođe zatražio da sa Gradom zameni svoj prostor u navedenoj zgradi za prostor na drugom mestu, i da se sa budućim investitorom dogovori o zameni svog prostora za prostor u budućoj novoizgrađenoj zgradi.
Današnje pismo zasigurno je otvorilo prostor za neke nove razgovore koji bi trebali da rezultiraju konačnim rešenjem sudbine zgrade koja nije u upotrebi od 2009. godine.
