Zrenjaninski bibliotekari preporučuju 6 naslova za ovo leto

ZEMLJOPIŠČEVA BIBLIOTEKA, Džon Fasman

“Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije preobražaja raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, mladi novinar istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja…”
http://www.laguna.rs/n532_knjiga_zemljopisceva_biblioteka_laguna.html

BONAVIA, Dragan Velikić

“Izvanredan roman koji potvrđuje da se ovaj autor i dalje razvija unutar koordinata svog književnog sveta i da demonstrira izuzetnu pripovedačku i jezičku kulturu, gotovo savršeno izbrušen stil i fascinantan osećaj za slikovit, upečatljiv detalj. Pisac verno prati i „nadograđuje“ svoje autorske opsesije, od „malih“ opredmećenih simbola svakodnevice, preko vozova i tramvaja, i dakako gradova: Beograda, Zemuna, Budimpešte, Beča, Bostona”… Teofil Pančić
http://www.laguna.rs/n2019_knjiga_bonavia_laguna.html

NOMAD, Snežana Radojičić

Nomad 1 govori dvomesečnom biciklističkom putovanju kroz Tursku u martu i aprilu 2012. godine. Moto knjige reči su Isidore Sekulić:
“Čovek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji božjoj koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje. Davnašnja i današnja strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovečje prirode. Volja božja: to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova.”
Snežana Radojičić, diplomirani profesor jugoslovenskih i svetske književnosti, na put je krenula 2011. godine i do sada prevalila 45.000 kilometara i posetila skoro četrdeset zemalja Evrope i Azije. Pored nove knjige, „Nomad“, objavila i knjige „Zakotrljaj me oko sveta“ i „Preko Himalaja i Gobija“ i 2 priručnika: „Priručnik za kampovanje sa mini-kuvarom“ i „Vodič za putovanja biciklom“.

Početna

SRCE JE USAMLJENI LOVAC, Karson Mekalers

Srce je usamljeni lovac (1940) prvi je roman neizmerno talentovane Karson Mekalers. Čim se pojavila, knjiga je doživela ogroman uspeh, kako kod kritike, tako i kod publike. Aktuelna je i dan-danas, i ubraja se u najvažnije romane američke književnosti. Istinska lepota ove priče je u saosećajnosti, razumevanju i savršenom sagledavanju same ljubavi i unutrašneg sveta usamljenih, zaboravljenih i odbačenih ljudi. Roman je, između ostalog, bespoštedna kritika rasizma i američkog društvenog sistema.
Čarls Bukovski o Karson Mekalers: „Čitao sam Karson Mekalers u jeftinim sobama dok sam gladovao i pio vino i to mi je bilo nešto sveto – koža mi je podrhtavala i ježila se i nisam plakao, jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.“
Karson Mekalers (1917- 1967) jedan je od najuticajnijih pisaca svoje generacije, kojoj, između ostalih, pripadaju Dž. D. Selindžer, Truman Kapote i Tenesi Vilijams.
https://www.delfi.rs/knjige/63440_srce_je_usamljeni_lovac_knjiga_delfi_knjizare.html

STIVENSON POD PALMAMA, Alberto Mangel

“Dočekana, s razlogom, i u Evropi i u Južnoj Americi kao izvrsno delo puno psihološke napetosti, novela Alberta Mangela Stivenson pod palmama priča je o literarnim i životnim strastima znamenitog pisca. Usredsređujući se na poslednje dane Roberta Luisa Stivensona, tvorca čuvenog Ostrva s blagom i Neobičnog slučaja doktora Džekila i gospodina Hajda, u atmosferi misterije i neizvesnosti, kroz priču o nerasvetljenom ubistvu na egzotičnom ostrvu na Južnom Pacifku, MAngel zapravo pripoveda o pripovedanju samom”.
http://www.geopoetika.com/book.php?id=476

ZOJA, Mira Otašević

Kao da razvija fotografski fim, prolazeći kroz sve stupnjeve procesa u kojem se kombinuju svetlost i hemija, da bi se došlo do jednog jedinog svetlosnog zapisa o prolaznosti – tako Mira Otašević plete (još jednu) priču o dvadesetom stoleću.
Kroz sudbine žena, koje vezuje na različite načine bavljenje fotografijom, koristeći se tim medijem kao nekom vrstom vizuelne potke, prelama se dvadeseti vek i lome se njihovi životi: od privida pariskog spokoja do početka tridesetih godina dvadesetog veka, preko polja smrti Španskog građanskog rata, pošasti Drugog svetskog rata i rata u Vijetnamu, preko pobune 1968, Bliskog istoka, do jugoslovenske tragedije i Sarajeva devedesetih godina minulog veka.
Mnoga imena su stvarna (Berenis Abot, Vivijan Majer, Robert Kapa, Aragon, Suzan Zontag, Anri Kartje-Breson, Dajan Arbus) kao i događaji i iskustva, ali su, ipak, samo povod i faktografsko pokriće za jedno zgusnuto i upečatljivo putovanje kroz prošlo stoleće, povest umetničke avangarde, ali i uranjanje u unutrašnje, intimne prostore isprepletanih života žena i muškaraca o kojima piše Mira Otašević.
http://www.geopoetika.com/book.php?id=2870