Da bi opstali na tržištu proizvođači i trgovci moraju da se bore svakodnevno kako sa problemima na koje nailaze, sa konkurencijom, tako i sa željama potrošača. Unapređenje poslovanja je nešto na čemu moraju iznova i iznova da rade. To znači da su i proizvodi i usluge koje pružaju sve bolje i bolje.
Za to su potrebne ozbiljne investicije koje obezbeđuju delom iz sopstvenih sredstava, a delom iz kredita banaka ili kroz projekte.
Nekada je bilo dovoljno da imate hleb i pogačice u pekari i da vam mušterije redovno dolaze. Danas ako u asortimanu nemate bar 20 puta više različitih vrsta peciva, malo ko će svratiti u vašu radnju, kaže Ćazim Hodžaj, vlasnik pekare Zlatni klas.
“U poslednjih 15-ak godina tržište je sve zahtevnije. Nekada su 2-3 proizvoda činila pekaru pekarom, a danas morate da imate bar 50 proizvoda da bi to mogla da bude pekara. Mi smo i izgled naših pekara morali da promenimo i prilagodimo današnjem vremenu, jer se sve oko nas menja. Svedoci smo da se otvaraju veliki tržni centri koji su lepi, blješte, prosto mame i proizvodima i izgledom, pa smo i mi morali da idemo u korak s vremenom”, objašnjava Hodžaj.
I pekara mora da privuče izgledom objekta
To znači da je kompletan enterijer i izgled pekare morao da se promeni.
“Ranije u pekari niste imali sendviče, kolače, niste imali mogućnost da to tu ponudite. Nekada ste imali nekoliko kifli, malo hleba, pogačice i to je to. Međutim, zahtevi tržišta su se promenili i u pekari morate da imate i sendviče i kolače i picu i onda morate da menjate i vitrine. Da ih prilagodite tim vrstama proizvoda. Neki delovi u vitrinama su hladni, neki su neutralni, neki služe da održavaju toplotu peciva“, kažu u pekari Zlatni klas.
„Burek mora uvek da bude topao, a kolači moraju da stoje u hladnom delu. Nekada ste imali jednu stelažu i na njoj dve vrste hleba. Mi sada imamo više stelaža, pa odvajamo crni i beli hleb, pa dnevni i onaj sa produženom svežinom. Počeli smo da radimo i kore i podloge za picu. Sve to treba izložiti, a da biste to izložili morate da uredite i enterijer i izložbeni prostor”, objašnjava naš sagovornik.
Najvažnije je ispoštovati kupca
Da bi se ispunile sve potrebe potrošača, usluge takođe moraju da se unapređuju, kaže Danijela Rajak, komercijalni direktor Valora.
„S obzirom na to da smo mi primarno veleprodaja pića, gledamo da našu uslugu unapredimo tako što ćemo obezbediti adekvatan vozni park, adekvatan skladišni prostor i dovoljne količine robe da bi naši potrošači bili zadovoljni. Mi snabdevamo dosta ugostitelja, trafika, samostalno-trgovinskih radnji u regionu gde radimo i usluga je jako bitna. Osim cene, koja treba da bude korektna, mi polažemo dosta na servis koji pružamo, jer mislimo da je to nešto u čemu smo lider u ovom poslu. Možemo svakog potrošača da ispoštujemo u jednom danu, a to znači da imamo dovoljne količine robe i da istu možemo u vrlo kratkom roku da isporučimo na adresu kupca”, kažu u Valoru.
Izgradnja stovarišta pića u Bečeju, Senti i Kikindi
Zbog toga su u ovoj kompaniji nedavno krenuli sa ozbiljnim investicijama u skladišta.
“Da bismo mogli da pružimo adekvatnu uslugu našim klijentima mi sada unapređujemo i naša stovarišta u ostalim regijama u kojima poslujemo. Pored stovarišta u Zrenjaninu imamo stovarišta u Kikindi, Bečeju, Senti i Vršcu. Stovarište u Vršcu je dobro, dovoljno prostora je pokriveno. U Bečeju smo počeli izgradnju novog stovarišta kako bismo mogli da napravimo adekvatan prostor za lagerovanje robe. Idu praznici, a za praznike oni koji ne isprojektuju dovoljne količine, nemaju na kraju robu. Mi gledamo da ispoštujemo svakog potošača, čak i ako se on potcenio, pa mu na kraju treba još nešto. Plan je da imamo na lageru dovoljno robe da i to isporučimo“, kažu u Valoru.
„Slična investicija se radi i u Senti. U Kikindi sređujemo papire, malo je birokratija duža što se tiče Kikinde, ali gledaćemo da u sledećoj godini sve to zaokružimo i da nam svih 5 stovarišta budu adekvatna nameni koju obavljamo i volumenima koje radimo”, dodaje naša sagovornica.
Kada budu gotova, sva stovarišta će imati prostor za lagerovanje robe, ali i prateću infrastrukturu.
“To znači da stovarište ima magacinski prostor. Sva roba će biti pokrivena da ne stoji na otvorenom – zimi na minusu, a leti na suncu, jer ti spoljni uslovi utiču na kvalitet proizvoda koje distribuiramo. I na sokove i na vina i na piva. Kada je minus ono što stoji napolju može da popuca i da nam napravi štetu, a naš cilj je da unapredimo poslovanje i da smanjimo troškove da bi i u ovom vremenu firma bila profitabilna”, objašnjavaju u Valoru.
Ulaganja u unapređenje poslovanja preko potrebna
Da je smanjenje troškova poslovanja važno, slažu se i u Carskoj bašti. Ali, to svakako ne sme da se radi na uštrb kvaliteta robe i usluga koje se pružaju.
“Čitave godine ulažemo u unapređenje poslovanja, jer želimo da na jednom mestu obavljamo više delatnosti koje su u sklopu našeg rada. Do sada smo bili smešteni na 9 lokacija, zbog čega su nam troškovi poslovanja bili veliki. Trenutno je završena samo jedna faza projekta na kojem radimo. Želimo da počnemo da proizvodimo rasad. Na jednom mestu treba da imamo staklenik u kojem ćemo proizvoditi rasad za naše kooperante kako bi standardizovali proizvodnju tj. kako bi različiti kooperanti imali isti kvalitet proizvoda koji nudimo tržištu. Ova godina se završava tako što ćemo firmu sa devet lokacija prebaciti na tri, čime ćemo značajno smanjiti troškove”, kaže Đula Madaras iz Carske bašte.
Uz to, prostor oko staklenika koristio bi se za proizvodnju i preradu povrća.
“Oko tog staklenika imamo dosta zemlje gde se trenutno obavlja proizvodnja povrća i u zatvorenom prostoru i na otvorenom polju. Tu je i objekat u kojem trenutno kiselimo i pakujemo kupus. Pored tog objekata predviđeno je i podizanje magacina, jer za kiseli kupus i ostali kiseli program treba dosta skladišnog prostora. Kiseli kupus se radi u velikim sudovima i za to je potreban ozbiljan prostor“, kažu u Carskoj bašti.
„U toku su i pregovori za nabavku opreme za kiseljenje kratavaca, paprike… Cilj je da se sve, što nije dostiglo kvalitet da se proda kroz trgovačke lance u svežem obliku, preradi. Problem je što gotovi proizvodi moraju da se čuvaju 21 dan da bi se proverila tehnologija i da li je sve urađeno kako treba. U tom periodu kreću procesi koji ukazuju na to da li jeste ili nije bilo propusta. U tom periodu tegle moraju da stoje negde”, dodaje naš sagovornik.
Investicije u nove pogone i proizvodne linije
Za unapređenje poslovanja često su potrebne velike investicije.
“Ove godine je realizovan projekat u vrednosti od 300 hiljada evra. Od Pokrajinskog sekretarijata smo dobili oko 200 hiljada evra, dok smo preko mađarskih fondova obezbedili oko 100 hiljada evra. 80 posto tih srestava je potrošeno za podizanje novih plastenika na površini od oko 3 hektara. Cilj je da u ovom delu bude bar 20 hektara pod plastenicima. Kod nas je zemlja loša, male su parcele. Industrijska proizvodnja je ovde nemoguća, a plastenici su objekti u kojima ne mora da se radi samo proizvodnja konvencionalnog povrća“, preciziraju u Carskoj bašti.
„Tih 20 hektara moguće je pretvoriti u organsku proizvodnju hrane ili za proizvodnju cveća. Mislimo da podizanje plastenika nije bacanje novca, jer ti objekti mogu da imaju fleksibilnu primenu u budućnosti. Da bismo u potpunosti realizovali plan koji imamo – da pređemo iz trgovačke u proizvodnu firmu, potrebno nam je oko 500 hiljada evra”, objašnjava Đula.
Da bi se opstalo na tržištu mora da se prati i razvoj mašina i tehnologija.
“Vi morate da ste izuzetan poznavalac svoje struke, a kad poznajete svoju struku, onda vidite da morate da se prilagođavate tržištu. Nama su uzor zapadne zemlje. Ne prođe ni jedan sajam pekarstva a da ne odemo da vidimo šta se novo pojavilo na tržištu. Idemo u Tursku, Italiju, Nemačku, Grčku, Austriju, sve okolne zemlje gde se pojavljuju proizvođači opreme i mašina za pekarsku industriju”, kaže Ćazim Hodžaj.
Oprema vredna stotine hiljada evra
Nabavka opreme ponekad košta i stotine hiljada evra, zavisno čime se kompanija bavi.
“Pošto smo proizvođači, naše ponude su prošle na tednerima i snabdevamo mnoge ustanove, a to ne bismo mogli da postignemo da nismo uvodili posebe linije u proizvodnji. Imamo posebnu liniju za beli hleb, posebnu za crni, ali radimo i ručnu obradu belog i crnog hleba. To zavisi od vrste proizvoda i kom je potrošaču namenjen. Za opremu za pecivo smo uložili oko 150 hiljada evra“, kažu u pekari Zlatni klas.
„Sledeće godine treba da nam stigne i linija za kajzerice. Košta oko 11 miliona, plaćena je i za nju smo dobili bespovratna sredstva od države u visini od 20 posto. Od februara bi trebalo da imamo u ponudi i sveže kajzerice. Moja preporuka potrošačima je da uvek kupuju što svežiji hleb, sa kraćim rokom trajanja, jer u proizvodima koji imaju dug rok trajanja ima mnogo konzervansa”, objašnjava naš sagovornik.
Iako često putuju i posećuju sajmove i partnere u inostranstvu, sve češće su i domaćini različitim delegacijama.
“Naša centralna proizvodnja je jedna od najmodernijih u čitavoj regiji. Dolaze nam delegacije iz svih bivših jugoslovenskih republika, pa čak i iz Mađarske, Slovenije, Rumunije kako bi videli našu proizvodnju. Ona nije velika, ali je izuzetno moderna. Imamo automatsko doziranje svih komponenti, automatsko mešenje i automatsko pečenje. Ubacili smo dosta pomoćnih mašina koje sada i obrađuju testa najbliže onome što bi bila ručna proizvodnja, ali smo i zadržali neke naše vitalne proizvode koje zbog kvaiteta radimo isključivo ručno. Somuni, domaći hleb, burek, paorski hleb mogu da se proizvedu dobro samo ručno. Generalno, hlebovi koji su najkvalitetniji i najskuplji se rade ručno”, dodaje Ćazim.
Korišćenje sopstvenih i sredstava banaka
Poboljšanje uslova poslovanja često se finansira iz sopstvenih sredstava, ali se koriste i krediti banaka.
“Na žalost, više nisu uopšte problem krediti. Problem je što je standard građana, od kada su smanjene plate i penzije, dodatno opao. Opala je i potražnja, a kad vam je promet mali ograničeni ste i pri uzimanju kredita. Krediti nikada nisu bili jeftiniji i povoljniji, ali je teško ulagati u dalji razvoj. Mnogi naši ljudi odlaze u Slovačku, Nemačku, Austriju da rade, pa se masa koja radi i troši u zemlji smanjuje. Mi imamo pad prozvodnje oko 15 posto u odnosu na prethodne godine. Mislimo da je uzrok tome pad kupovne moći građana. Ja znam porodice koje same mese hleb“, kaže Ćazim.
„Nude nam kredite sa kamatom ispod 4 posto što je nekada bilo nezamislivo. Ranije smo plaćali kamate od 9 do 12 posto. Ipak, treba biti jako, jako oprezan prilikom uzimanja kredita i odlučivanja o ulaganjima”, preciziraju u pekari Zlatni klas.
“Investicije u stovarišta su prilično velike, počev od placa na kojem se zida, hala koje gradimo, parking prostora i svih pratećih objekata koji idu uz stovarište. Unapređenje finansiramo delom iz sopstvenih sredstava, delom iz kredita banaka. Likvidni smo, tako da nam to dozvoljava investiranje. S obzirom na to da smo firma koja je dugo na tržištu i da imamo poztivne rezultate poslovanja, 20 godina nakon osnivanja, izrasli smo u dobrog partnera dobavljačima, a samim tim smo dobri partneri i bankama”, kažu u Valoru.
“Pravljenje centralne pekare je korak koji smo preduzeli kako bismo usavršili proizovdnju. To je bila investicija od oko 2 miliona 200 hiljada evra. Uzeli smo kredite, koristili smo i bespovratna sredstva, sve što nam je bilo na raspolaganju. Do sada smo renovirali dva maloprodajna objekta, od 8 koliko ih imamo, a renoviraćemo i druge objekte. U skorije vreme u planu je da se rade objekat na pijaci i na Bagljašu. Za njih nam je potrebno oko 5 miliona dinara“, objašnjavaju u pekari Zlatni klas.
„Nekada se renoviranje radilo na 15-20 godina, a sada svakih 6-7 godina. Pri kraju je i rad na pekari pri centralnoj proizvodnji. Ulaganja su ogromna, a naša prednost je što smo se na vreme uhvatili u koštac sa zahtevima tržišta. Sada bi bilo nezamislivo krenuti od nule. Sreća što smo u investicije krenuli još 2000. Stalno smo u kreditima, ali verujem da ćemo za nekoliko godina imati sve objekte renovirane”, precizira Ćazim Hodžaj.
Renoviranje maloprodajnih objekata
Renoviranje objekata je, čini se, nešto što i sami potrošači očekuju s protokom vremena.
“U većini mesta gde poslujemo imamo i maloprodajne objekte. Svako naše stovarište ima po nekoliko prodavnica u regiji u kojoj se nalazi. Na terenu Vršca imaju 6-7 objekata, u Kikindi 3-4, Bečej ima 5-6, Senta ima 3 maloprodajna objekta. Noslilac posla i sa maloprodajom je regija Zrenjanina. Ukupno imamo 43 maloprodajna objekta koja se bave isključivo prodajom pića i kafe, kao pratećeg artikla u ugostiteljstvu. Imamo i jednu prodavnicu opreme za ugostitelje. Ulazimo polako i u renoviranje maloprodajnih objekata“, kažu u Valoru.
„Neke ćemo lokacije verovatno i menjati. Tržište je prezasićeno i nema dovoljno prostora da možemo da se preselimo odmah na neku adekvatnu lokaciju. Naše prodavnice su malog formata, podrumi pića, ali sve veća frekvencija potrošača zahteva proširenje prostora. Čim bude prilike mi ćemo je iskoristiti i neke objekte ćemo preseliti”, objašnjavaju u Valoru.
Poštovanje želje kupaca, ali i ponuda robe na koju nisu navikli
Potrošači su ti koji uvek žele nešto novo u ponudi.
“Nekada moraš da osluškuješ šta tržište želi, a nekada moraš i ti da namećeš nešto novo. Moraju da se prate trendovi. Želimo da budemo raznovrsni i da ponudimo nešto što ostali nemaju. Na tržištu se moraš boriti i cenama i asortimanom. Naš cilj je da zadovoljimo sve slojeve potrošača. Od onih koji imaju manje budžete i kupuju jeftinije proizvode, do onih koji žele da sebi priušte nešto novo, nešto drugačije, što do sada nisu videli. Ono što je novo to je naš proizvod Van pur koji smo ubacili u segmentu malca, to je pandan tut-gutu, koji smo mi Zrenjaninci ranije pili. Uvodimo širu liniju vina, kako domaćih vinarija, tako i onih iz sveta. Širimo portfolio piva i gledamo da i ta kvalitetnija ponuda bude jednako zastupljena, kao i ova što je tržišno već poznata”, dodaju u Valoru.
Ponekad i kompanije moraju da kreiraju ponude koje će podstaći potrošače na kupovinu.
“Ono što mi radimo kroz akcije to je da gledamo šta tržište želi, ali uvodimo i neke novine kao što su kuponi koji se nalaze na našem propagandnom materijalu. Dajemo posebne pogodnosti i zaista su za te kategorije koje oglasimo cene najniže na tržištu. Kupon omogućava donosiocu da u našim maloprodajnim objektima stekne još neki dodatni benefit. U svakom trenutku imamo dovoljne količine robe, čak i one na akciji“, preciziraju u Valoru.
„Mi smo jedini koji potrošačima možemo da razrešimo dilemu oko potrebnih količina za svako slavlje. Tu je uvek briga da li će biti dovoljno pića? Da ne bude malo, a da ipak ne ostane… U našim radnjama mogu dobiti najbolji savet, jer imamo 20 godina iskustva u tome. Ono što praktično mi jedini radimo, to je da svo piće koje se kupi za neko slavlje, a koje se ne potroši, može da se vrati i da se za to dobije povrat novca. Naš primarni zadatak je da imamo zadovoljnog potrošača, a to jedino možemo da imamo ako obezbedimo dovoljne količine robe, širok asortiman i povoljne cene”, objašnjava naša sagovornica iz kompanije Valor.
Obnavljanje voznog parka
A da bi roba uvek stigla do potrošača potrebno je obnavljanje i voznog parka.
“Vozni park je dosta veliki. Da bismo mogli da opslužujemo sve potrošače gledamo da svake godine obnavljamo vozni park. Ove godine smo kupili 4 nova vozila – dva kamiona, jedan kombi i jedan pikap. Moramo da imamo adekvatan vozni park kako bi mogla da se odnese i veća tura, ali i ona manja, da vozač može lakše da se parkira negde u gradu”, kažu u Valoru.
Potrebna sredstva sa dužim rokom otplate
I pored kredita koji imaju najniže kamate u poslednjih 15-ak godina, za pojedine proizvodnje oni su i dalje nepovoljni.
“Nedostaju nam bespovratna i povoljna sredstva sa dužim rokom otplate. Mi imamo više ideja i želja, ali profit koji firma ostvaruje nije dovoljan da bismo to sve finansirali. Krediti banaka su uglavnom kratkoročni, a zna se da se novac investiran u proizvodnju vraća tek nakon 3 do 5 godina. Naša imovina do sada nije bila pod hipotekom. Nadamo se da će početi da odobravaju sredstva sa dužim rokom otplate. Onda bismo možda i razmislili o stavljanju imovine pod hipoteku“, kaže Đula Madaras.
„Nama fale i podsticaji koje su dobijali strani investitori – 10 hiljada evra po zaposlenom. Oni su dobijali i zemljište besplatno na kojem su gradili fabrike. Čekamo drugačiji odnos i uslove priveđivanja i za nas koji radimo kao domaći proizvođači”, dodaju u Carskoj bašti.
Nada u evropske fondove i bespovratna sredsva
Mnogi proizvođači sve više nade polažu i na novac iz evropskih fondova.
“Ako hoćemo da napravimo ozbiljniju firmu predstoji nam dalje investiranje, a mi trenutno za to nemamo novca. Čekamo projekte koji su odavno u najavi. Pred nama su dve mogućnosti ili evropski fondovi ili mađarski fondovi za razvoj. Jedino tako možemo da računamo na unapređenje poslovanja. Jedva čekamo da čujemo da i kod nas počinju da se primenjuju uslovi koji važe u EU. Da imamo pravo na bespovratna sredstva i do 70 posto. Ako budemo imali iste uslove i mi, verovatno ćemo biti konkurentni sa svetom. Jedino sa takvim fondovima možemo da investiramo u proizvodnju koja je u skladu sa zakonom o bezbednosti hrane i gde će produktivnost biti toliko podignuta da će krajnja cena prerađevina biti na nivou cena iz inostranstva”, objašnjava Đula Madaras.
Činjenica je da potrošači sve više traže bolje, lepše i kvalitetnije proizvode i usluge. Gotovo da nema privrednika koji nikada ništa nije menjao na svom proizvodu. Možda su ukus ili oblik ostali isti, ali se ambalaža siguno promenila. Isto je i sa uslugama. Ljudi i kompanije koje ih pružaju moraju bar za pola koraka da budu ispred želja potrošača. Unapređenje poslovanja moguće je samo uz značajne investicije, koje se najčeće obezbeđuju iz sopstvenih sredstava i kredita banaka. Još širu i kvaitetniju ponudu robe i usluga mogli bismo da očekujemo dolaskom novca iz EU fondova.
.gif)
.gif)
