 (1).gif)
Manastir „Svete Melanije Rimljanke“ prvi je ženski manastir u banatskoj Eparhiji.
Na zemljištu zvanom „Vodice“, 1935. godine, episkop banatski dr Georgije Letić, osnovao je manastir „Svete Melanije Rimljanke. Temelje kapele manastira, koja se pominje u spisima iz treće decenije 1. veka, postavio je Arsenije Treći Čarnojević.
Kako je za Vojvođanske novine ispričala mati Paraskeva Vladisavljev, daleko pre osnivanja, 1925. godine, ovaj deo Banata nije ima ženski manastir.
Foto: A. Radlovački
.jpg)
Prva učiteljica manastira bila je monahinja Petronija Savić iz Perleza, rođena sestra naučnika dr Vase Savića.
– Kao učiteljica, provodila je vreme sa decom. Tako ih je jednom, na dan Svete Petke, odvela u šetnju. Igrajući se, jedno dete uzelo je parče zemlje, koja je mirisala na smilje i bosilje. Pošto je događaj bio neobičan, Petronija je o tome obavestila vladiku dr Letića, koji je tada živeo u Temišvaru. Vladika je zamolio sveštenstvo da mu tokom jedne godine dostavlja tu zemlju, a kada se uverio u istinitos priče, znao je gde će izgraditi prvi ženski manastir u Banatu, priča mati Paraskeva.
Vladika iz Temišvara podigao je manastir pored reke, kupivši 21 jutar zemlje. Upokojio se 8. novembra 1935. kada su podignuti i temelji manastira, koji se gradio do 1939. godine. U decembru te godine počele su i prve liturgije, koje se danas svakodnevno odvijaju.
– Iako se rano ustaje, život u manastiru je veoma lep, kaže mati Paraskeva.
– U 4,30h smo u crkvi, pripremamo kandila i knjige. Sledi jutarnje klepanje i jutarnja molitva, čitaju se časovi…u 7h počinje liturgija, nakon koje se svako za svoje poslušanje priprema. Popodne, posvećujmo vreme svojim obavezama – neko uči da peva, neke molitve se uče napamet. Imamo vreme odmora, ali i kada zajedno pijemo čaj, ispričala je mati Paraskeva uz osmeh.
ČUDOTVORNI IZVOR
Manastir Svete Melanije Rimljanke poznat je po čudotvornom izvoru starom milionima godina. Voda sa ovog izvora, prema mišljenju stručnjaka, dolazi čak iz alpskog sliva i veoma je dobrog kvaliteta. Iako je izvor pre nekoliko godina presušio, vodena žila ponovo je počela da kuca 2004. godine, upravo kada je u Vojvodini vladala strahovita suša.
Svakodnevno je neko zadužen za manastir, te su njegova vrata za narod uvek otvorena. U manastiru trenutno žive tri monahinje i jedna iskušenica.
Arhitektura manastira podržava vizantijski stil. Na južnom delu starog konaka iz 1935. podignut je nov manastirski konak 1990. godine u moravskom stilu. Ikonostas je radio vršački slikar Svetislav Vuković 1937. godine.
Izvor: Vojvođanskenovine.rs
.gif)
.gif)
