Za Opštu bolnicu „Đorđe Joanović“, 2013. godina protekla je u borbi za postizanjem postizanjem što boljeg kvaliteta zdravstvene zaštite, bezbednosti pacijenata i zaposelnih, saopštila je danas direktorka te zdravstvene institucije, doktorka Goradana Kozlovački na godišnjoj konferenciji za medije.
– U 2013. godini uspeli smo da smanjimo stopu smrtnosti za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Stopa smrtnosti internističkog pacijenta smanjena je za gotovo 30 odsto. Stopa smrtnosti za operisane pacijente smanjena je za 20 odsto. Oblast bezbednosti pacijenta je po svim indikatorima značajno unapređena. Broj ležećih pacijenata u prošloj godini iznosio je oko 18700, prosečna dužina hospitalizacije bila je 6,8 dana a obavljeno je preko 380.000 konsultativno specijalističkih pregleda, od kojih skoro 60.000 na odeljenju za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja. Ukupan broj operacija premašio je cifru od 10.000. Ustrojene su dnevne bolnice i u dijagnostičkom, pored terapijskog smisla, i kroz njih je za sada prošao nedovoljan broj pacijenata, ali očekujemo da će se u 2014. godini povećati na približno 1000 pacijenata. U pitanju je inovanitavni model grupisanja dijagnostičkih procedura u jednom danu, i pokušaj da se na taj način prevaziđe predugačak period od radne do definitivne dijagnoze, rekla je dr Kozlovački novinarima.
Protekle godine obavljeno je 1415 porođaja, od kojih je svaki četvrti izvršen „carskim rezom“, a kao dokaz povećanog kvaliteta pružanja usluga u toj oblasti, jeste i podatak o četvorostruko većem broju epiduralne analgezije. Broj porođaja u prisustvu očeva je udvostručen.
– Bavili smo se i zaštitom na radu, pa je tako značajno smanjen i broj i težina povreda na radu. Uspeli smo da dobijemo dve licence za zaštitu na radu od jonizujućeg zračenja među prvima u Srbiji, za oblast rentgen dijagnostike i oblast primene otvorenih izvora zračenja. Prošli smo kroz proces verifikacije našeg akreditacijskog statusa maksimalnog mogućeg od 7godina, i kroz verifikaciju sertifikacijskog statusa kada je u pitanju bezbednost upravljanja informacijama ISO 27001:2005. U toku je digitalizacija radiološkog odeljenja i prelazak na novo, osavremenjeno softversko okruženje kada je u pitanju vođenje informacija o pacijentima, dodala je direktorka bolnice.
Zrenjaninska bolnica danas ima 337 manje zaposlenih nego pre 7 godina dok je istovremeno obim poslova veći. Po svim važećim normativima, bolnica ima manjak od 28 lekara, 60 sestara, i 35 nemedicinskih radnika.
Ukupan broj zaposlenih je 1120 od kojih njih 1036 ima ugovore na neodređeno radno vreme. Kozlovački je iznela podatak da u Niškom okrugu 44 lekara podmiruju zdravstvene potrebe 10.000 stanovnika, u Srednjobanatskom okrugu ih ima 19, dok je u Sremskom svega 15.
– Ulazimo u rascep između Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o pravima pacijenata i obaveza poslodavca sa kadrom koji će se smanjivati ukoliko se kod ove uredbe ne pokaže određena doza fleksibilnosti kod ovako vitalnog dela javnog sektora. Ne vidim kako će se ispoštovati zahtevi Zakona o zdravstvenoj zaštiti kada govorimo o kontinuitetu, pristupačnosti, dostupnosti usluga, a da sa druge strane ne postoji mogućnost plaćanja po ugovoru o delu i slično. Ukoliko se to ne prepozna u ovoj delatnosti, ja vam otvoreno kažem da će doći do urušavanja određenih segmenata u zdravstvu i ja to vidim kao „bauk“ u 2014.godini, rekla je ona.
Prema rečima glavne sestre u bolnici, Ivane Bujkov, u protekloj godini akcenat je bio na edukaciji sestara i tehničara.
– U bolnici trenutno radi 588 sestara, od kojih je 9 odsto sa višim i visokim obrazovanjem. Cilj nam je da dostignemo nivo od 30 odsto što čini neki evropski standard, zbog čega se na školovanju trenutno nalazi njih 12.
Pomoćnik direktora za nemedicinske poslove, organizaciju i koordinaciju, dr Mileta Mihajlov istakao je pomake na polju organizacionih poslova.
– U zgradi stare hirurgije predprošle godine restaurirali smo jedan sprat i uredili ga u Palijativno odeljenje, a prošle godine u potpunosti je renovirano odeljenje psihijatrije. U saradnji sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu, završićemo i kompletnu rekonstrukciju grejanja u bolnici. Nastavljeno je i obnavljanje zgrade starog Internog odeljenja. Proteklih godina praktikovali smo da svake godine obnovimo po jedan objekat. Ove godine na red je došla postkoronarna jedinica koja će ovih dana biti puštena u rad. Radovi su finansirani delom iz naših izvora, delom iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo u iznosu od 1,2 miliona dinara. U 2014. godini naša bolnica će raditi prevoz pacijenata do ustanova tercijarnog tipa, i za tu namenu je nabavljen reanimobil. Sredstvima Pokrajinskog sekretarijata nabavljena je oprema za laparoskopiju za ginekološko i dermatovenerološko odeljenje u vrednosti oko 6,8 miliona dinara, rekao je dr Mihajlov i napomenuo da je bolnica postala veliki sistem koji zahteva adekvatno održavanje. Mihajlov je predložio da sve opštine Srednjobanatskog okruga počnu da izdvajaju sredstva za održavanje bolnice koju koristi ceo region jer novac koji se dobija od pokrajine i republike neće u budućnosti biti dovoljan.
Pomoćnik direktora za medicinske poslove, obrazovanje i naučno istraživački rad, prim. mr sci dr Dušan Velisavljev podsetio je javnost da je bolnica „Đorđe Joanović“ u 2013. bila je domaćin Kardiološke, Pedijatrijske, Radiološke, Otorinolaringološke i Psihijatrijske sekcije tokom kojih je ugostila eminentne stručnjake iz cele zemlje.
– Imali smo posete timova iz Evropske Unije iz oblasti palijativnog zbrinjavanja i posete drugih zdravstvenih ustanova obzirom da smo mi jedna od prvih ustanova koja je otvorila takvu jedinicu. Radnici ove bolnice su sa 28 stručnih radova učestvovali na kongresima i simpozijumima internacionalnog karaktera, rekao je Velisavljev.
U zrenjaninskoj bolnici 2014. godina proglašena je godinom individualnih dostignuća.
.gif)
.gif)
.gif)
