Volonteri zrenjaninskog Crvenog krsta deo su armije humanih ljudi

Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić priredio je danas u Gradskoj kući prijem za volontere Crvenog krsta, povodom 5. decembra, Međunarodnog dana volontera. Prijemu je prisustvovala i sekretarka Crvenog krsta Aleksandra Tanasijević.

Volonteri zrenjaninskog Crvenog krsta deo su armije humanih ljudi, spremnih da učestvuju u nizu aktivnosti, kojih je samo u našoj zemlji oko 60 hiljada. Kroz svoju dugu istoriju Crveni krst Srbije je bio i ostao najveća i najstarija volonterska organizacija u zemlji, a od sadašnjeg broja volontera 60 % čine mlađi do 30 godiina, 20% su stariji volonteri, a 20% volontera je srednjih godina.

Čestitajući volonterima današnji dan i zahvaljujući im na nesebičnom angažovanju, pomoćnik gradonačelnika istakao je da su volonteri Crvenog krsta najbrojniji, ali da se ne smeju zaboraviti ni drugi volonteri, poput onih koji u gradu redovno učestvuju u realizaciji najvećih sportskih događaja.

– Nama svakodnevno stižu različiti zahtevi za pomoć, odnosno da grad nešto za nekoga uradi, jesu to i neke naše obaveze, ali retki su ljudi, pogotovu ovako mladi, koji prvo daju sebe drugima, kroz volontiranje, a ne traže ništa zauzvrat. Imali smo danas prilike da porazgovaramo s njima i uverimo se da oni to zaista rade s velikim entuzijazmom i ljubavlju. Kroz volonterski rad stiču i nova prijateljstva i ideje, afinitete prema nekim novim zanimanjima za koja se kasnije opredeljuju. To je i najbolji poziv našim sugrađanima da se prikljuće volonterima Crvenog krsta, sportskim ili nekim drugim – poručio je Duško Radišić.

Aleksandra Tanasijević istakla je da je Crveni krst Zrenjanina najveća humanitarna organizacija u gradu koja bazira svoj rad i ostvaruje svoju misiju, pre svega, kroz rad volontera. Ona je rekla da su volonteri u Crvenom krstu prisutni iz čistog altruizma i bez plaćanja rada.

– Oni su tu da ulože svoju energiju, znanje, vreme na dobrobit i korist lokalnoj zajednici, a kroz realizaciju različitih programa Crvenog krsta. Kroz proces volontiranja oni pronalaze i zadovoljstvo i sreću, i za sebe i za one kojima pomažu, edukuju se i stasavaju. Veliki broj volonterskih sati uložen je u aktivnosti u lokalnoj zajednici, u gradu Zrenjaninu. Drago mi je što je grad to prepoznao – kazala je Tanasijević i podsetila da je, upravo zahvaljujući gradu Zrenjaninu, gradonačelniku i njegovim saradnicima, Crveni krst započeo i međunarodnu saradnju sa istim organizacijama u Aradu i Bekeščabi.

Koordinator volontera zrenjaninskog Crvenog krsta Boris Vojinov kaže da je organizovati rad tih mladih ljudi zahtevan posao, upravo zato što dolaze puni elana, ideja i želje za radom.

– Kod nas se zaista puno vodi računa da svi ljudi, posebno mladi, koji dođu sa željom da rade budu za to i edukovani i “potkovani” znanjem, da možemo slobodno da ih potom pustimo u škole i učionice, da rade samostalno sa odraslim ljudima.

Melanija Ružić volonter je Crvenog krsta već sedam godina i kaže da je biti volonter nešto najlepše što mlada, i ne samo mlada, osoba može da oseti.

– Kada vidite decu ili ljude kojima ste pomogli, mislim da lepšeg osećaja nema. Pozivam ovom prilikom sve svoje vršnjake, kao i mlađe i starije od mene, koji imaju slobodnog vremena, da dođu i da nas posete. Uveriće se da vreme provedeno u volontiranju nije uzalud potrošeno, već na najbolji mogući način – kazala je ona.

Međunarodni dan volontera obeležava se u svetu kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program Ujedinjenih nacija za volontere. Cilj je podstaći što veći broj ljudi da ponude svoje volonterske usluge. Ljudi dobre volje, kako ih nazivaju, za svoj rad ne očekuju materijalnu nadoknadu, sem moralnih i društvenih satisfakcija, a pomaganje i posvećivanje vremena drugima smatraju izrazom ljudske humanosti, solidarnosti i uzajamnosti, kao i osećanjem odgovornosti za svoju zajednicu.

Izvor: zrenjanin.rs