Višnja rodila, ali je kvalitet lošiji

Obilne kiše koje su u prethodnom periodu padale, nisu baš pogodovale višnji.

U Udruženju Plodovi Srbije kažu da je rod solidan, ali da je vlaga umanjila kvalitet plodova, što je uticalo na cenu. Uz to, objašnjavaju, da je na lagerima otkupljivača ostala i velika količina ovog voća od prošle godine kada je višnja pretplaćena, pa su se mnogi proizvođači sada našli u problemu kome da prodaju višnju. „Na veliko“, otkupna cena bila je od 25 dinara pa na više, dok su kupci na zrenjaninskim pijacama višnju „na malo“ plaćali i 150 dinara za kilogram.

Pre sedam godina Miloš Klać posadio je višnje na dva jutra. Ima oko 1300 stabala koja su u punom rodu, ali mu ona ove godine nisu “rodila” i punu zaradu.

“Nismo zadovoljni ovogodišnjom proizvodnjom. Višnja je rodila, ali je bilo puno kiše, a i led je padao. Naš rod su računali kao drugu klasu kvaliteta. Na veliko višnju su nam plaćali svega 30 dinara za kilogram. To nije dovoljno da se pokriju troškovi proizvodnje. Na malo je bilo teško prodavati višnju, jer je višnje generalno bilo mnogo”, kaže Klać.

Iako u prethodnim godinama nije zaradio koliko je računao, kada je počinjao proizvodnju, Miloš od višnje ne odustaje. I dalje veruje da će doći bolji dani, a sa njima i profit.

“Planiram proširenje zasada, ali u ovom momentu to ne mogu da učinim jer nemam sredstava da uložim u nove sadnice i opremu. Ipak, borićemo se, pokušavaćemo i nadamo se da ćemo u narednim godinama imati više sreće sa višnjom”, kaže Klać.

Za razliku od našeg prethodnog sagovornika i mnogih drugih proizvođača u Srbiji, u Dijamant agraru, koji je od nedavno u sastavu Matijević agrara, kažu da su ovogodišnjom proizvodnjom višnje i te kako zadovoljni.

“Posedujemo 120 hektara pod višnjom, od toga je 40 u punom rodu. Prinosi su između 12 i 15 tona po hektaru zavisno od parcele. Sa krupnoćom i zdravstvenim stanjem plodova smo ove godine zadovoljni, kao i cenom koju smo ostvarili. Mi smo imali i sreće, led nas je zaobišao. Na samo 500 metara od nas, na žalost, sve je pobio”, kaže Zoltan Kiš inženjer poljoprivrede i upravnik PC Rasadnik.

I dok su prethodnih godina Zrenjaninci, ali i svi drugi koji su to hteli u Rasadniku mogli da kupuju višnje na gajbice, ovog juna to nije bilo moguće.

“Ove godine prodavali smo isključivo na domaćem tržištu i to hladnjači iz Kosjerića. Sav rod su otkupili. Oni prerađuju i dalje prodaju”, objašnjava Kiš.

Naš sagovornik dodaje da su u Rasadniku zasad višnje već proširili na novih 80 hektara i da u narednom periodu planiraju dodatno povećanje proizvodnje. Uz to, imaju ideju i da izgrade savremenu hladnjaču za duboko zamrzavanje.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je višnja jedna od najrentabilnijih voćnih vrsta.

“Svojim dobrim proizvodnim osobinama predstavlja odličnu sirovinu kako za industrijsku preradu tako i za upotrebu u svežem stanju. Povoljni prirodni uslovi našeg regiona glavni su razlog sve većeg intresovanja proizvođača za uzgojem upravo ove voćne vrste uz primenu najsavremenije tehnologije. Višnja je visoko adaptilna voćna vrsta za različite tipove zemljište, sa prinosima iznad proseka čak i na zemljištima niže plodnosti. Međutim, najviše joj odgovaraju rastresita dobro aerisana zemljišta kao što su peskovite ilovače ili aluvijalni i karbonatni černozemi”, kaže Maja Martinov, master voćarstva.

Naša sagovornica dodaje i da je postizanje visokog prinosa i dobrog kvaliteta roda moguće jedino uz punu primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera.

“To su osnovna i dopunska obrada zemljišta, međuredno kultiviranje, đubrenje, navodnjavanje i adekvatna zaštita. Đubrenje zasada treba sprovoditi isključivo na osnovu urađene agrohemijske analize zemljišta, sa tačno preporučenim dozama azota, fosfora i kalijuma”, objašnjava Martinov.

Iako su za početak proizvodnje potrebna značajna ulaganja, podizanje i održavanje zasada višnje daleko je jeftinije od, na primer, jabuke, kruške ili nekog drugog voća.

“Obično se prve četiri godine smatraju kao investicija u toku. Od 4-5 godine višnja ulazi u rodnost i svake sledeće godine daje sve veći i veći prinos. Mi na našim plantažama koje su u punom rodu projektujemo da prinos bude između 18 i 20 tona po hektaru. Višnja kao kultura nije toliko zahtevna. Potrebno joj je između 6 i 8 tretmana u toku godine i to obezbeđuje da ona bude u dobroj zdravstvenoj kondiciji. Sve ostalo se svodi na mašinsko rezanje, košenje korova. Za visoke prinose potrebno je navodnjavanje, jer se ne dešava da svaka godina bude vlažna i sa dobrim rasporedom padavina, tako da u narednom periodu sve naše zasade nameravamo i da navodnjavamo. Kod višnje ne ide protivgradna zaštita, zato što smatramo da se ona negde od sredine do kraja juna obere, tako da uspevamo da izbegnemo te gradonosne dane”, objašnjava Zoltan Kiš.

U strukturi troškova proizvodnje, berba predstavlja jednu od najviših stavki, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi.

“Kod ručne berbe plodovi se mogu brati sa i bez peteljke što zavisi od namene i tehnologije prerade. Mehanizovana berba je mnogo brža i jeftinija, obavlja se upotrebom tresača, a plodovi su namenjeni isključivo industrijskoj preradi”, objašnjava Martinov.

Upravo su zato u Rasadniku nabavili najsavremeniju mašinu za branje višanja, prvu takve vrste u Srbiji.

“Ove godine prvi put smo višnju brali mašinski, tako da smo dnevno uspevali da oberemo nekih 2,5-3 hektara. Mašina zamenjuje između 500 i 600 radnika dnevno”, kaže Kiš i dodaje da je u planu nabavka još jedne mašine.

Prema računici koju smo dobili od profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zorana Keserovića ukupna ulaganja u prve tri godine u savremeni zasad višnje su oko 15000 evra. (Vrsta i visina troškova prikazani su u tabeli).

Troškovi podizanja i nege višnje po 1 ha