I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • agencija dane
Aktuelno

U Srednjem Banatu proizvodnja paprike zanemarljiva

ZrBizNet

I dok su pojedini regioni Srbije prepoznatiljivi po paprici, u Srednjem Banatu je ovog povrća sve manje. Površine pod paprikom variraju iz godine u godinu i kreću se od 50 do 100 hektara, što je u odnosu na 220-230 hiljada hektara ukupno obradivih površina u ovom regionu skoro zanemarljivo, kažu stručnjaci.

Uprkos tome što je ova godina bila dobra za proizvodnju paprike, najveći deo poljoprivrednika iz Srednjobanatskog okruga, neće imati zaradu od ovog povrća, jer im je led na početku sezone oštetio papriku.

Ove godine su uslovi za proizvodnju paprike bili gotovo idealni, dodaju stručnjaci.

dscn8800-custom

I Taxi Zrenjanin

“Što se tiče godine i uslova proizvodnje, za papriku mogu da kažem da je bilo odlično. Padavine, temperature, sunčev sjaj, sve je maksimalno bilo dobro. Nisu bile dobre nepogode. Gradonosni oblaci su zahvatili jedan deo našeg atara, i normalno je da sad zbog toga tamo nema prinosa. Tamo gde je bilo odbranjeno od grada, prinos je visok i kreće se od 5 do 7-8 vagona po hektaru. Bilo je dosta kiše, pa nije bilo potrebe toliko da se zaliva, mada su neki zalivali zato što ne znaju da ne treba da zalivaju. Ko je primenio punu dozu đubrenja, taj je, ako je prodao papriku, prošao dobro. Tamo gde su štedeli, ima paprike, ali je sitnija. U ovim godinama kada je u velikoj meri ponuđena jako velika količina paprike, ona sitnija ne ide. Zato je uvek bolje imati ekstra klasu. Ko to nije imao, nije dobro prošao”, kaže Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

dscn8796-custom

Janoš Balint iz Mihajlova bavi se proizvodnjom paprike od 1990. godine. Kaže da mu je do sada ovo bila najgora proizvodna godina.

Janoš Balint

Janoš Balint

“Ova godina je jako teška za sve nas Mihajlovčane zato što smo 19. juna imali veliki grad, tako da nam je čitav atar potučen. Svi koji su se bavili proizvodnjom paprike su stradali, i ja ne znam ni jednog proizvođača da ima lepu papriku kada je reč o proizvodnji na otvorenom. U zatvorenom prostoru – plastenicima, paprika je lepa, a lepa joj je i cena. Tip babure dostigla je čak 100-120 dinara za kilogram “na malo”, zato što je ponuda jako mala, a ponuda i potražnja diktiraju cenu. Ja samo “na malo” prodajem, jer “na veliko” nemam dovoljno robe da ponudim. Molim boga da bude robe samo da namirim stalne kupce koji od mene godinama kupuju. Nadam se da će biti iz plastenika dovoljno robe bar za to. Godina je na početku obećavala i siguran sam da bih imao rekordnu proizvodnju ove godine da nije bilo grada. Papriku sam posadio na soju i sve sam maksimalno odradio kako treba pre rasađivanja, ali šta je tu je”, kaže Janoš.

dscn8792-custom

Pod ovim povrćem Janoš je imao 2,5 lanca na otvorenom. Jedan je odmah nakon nevremena uzorao i pretanjirao.

“Paradajz papriku, somborku, ljutu papriku to sam sve istanjirao. Nisam imao razloga da ostavim jer sam video da od njih ništa neće biti i tu sam posejao kupus i rotkve. Ostavio sam baburu i ajvarušu, ali bolje da sam i to istanjirao i da sam posejao nešto drugo, jer bih bolje prošao. Ovako neću imati nikakvu zaradu, samo da delimično pokrijem troškove proizvodnje. Znam da cenu semena za baburu sigurno neću pokriti. Samo za seme babure sam dao preko 3000 evra, a kolika će na kraju biti ukupna šteta, to ću videti kad se završi ovogodišnja proizvodnja. Doduše posle grada sam i malo manje radio, nisam primenio punu agrotehniku, ali nekoliko hiljada evra će biti šteta sigurno. Nadam se da će biti bolje sledeće godine”, objašnjava naš sagovornik.

dscn8783-custom

Sve manje paprike u Srednjem Banatu

Janoš namerava da sledeće godine dodatno zaštiti proizvodnju.

“Planiram sledeće godine da stavim protivgradnu mrežu ako budem imao sredstava, ako bude nekog konkursa, jer ovako ne vredi da radimo – svaka godina je sve rizičnija i rizičnija. Sledeće godine ću manje paprike saditi, ali ću postaviti cevi i mreže. Ipak, bez paprike neću ostati”, dodaje Janoš.

Iz godine u godinu, površine pod paprikom se u Srednjem Banatu smanjuju.

dscn8786-custom

“Po nekoj mojoj proceni, paprike u Srednjem Banatu ima između 50 i 100 hektara. Na površini od nekih 220-230 hiljada hektara koliko ih ima u ovom regionu, ova površina od 100 hektara je skoro pa zanemarljiva. Nema ovde više ni jednog kombinata da prerađuje papriku. Ranije su te velike firme radile papriku i konzumnu i industrijsku, sada toga nema i ljudi odustaju od proizvodnje paprike. Najviše ima babure, pa onda ajvaruše – slonovo uvo, jako malo ima ljute i kurtovske kapije, koje su uglavnom konzumne paprike i koje ne daju visok prinos, ali imaju dobar kvalitet. Na osnovu cene i tog malog prinosa ne možeš da zaradiš ni blizu kao na baburi. Babura na otvorenom polju može da da i do 3 kg po struku, a jedna kurtovska kapija može kilu, kilu i 200 maksimalno. A ne može tri puta veću cenu da postigne u odnosu na baburu. Ko se danas odluči da gaji papriku, gaji je u plastenicima, na otvorenom manje. Ako se izuzme objekat, ulaganja u papriku u plasteniku su manja nego na otvorenom. Manji je broj prskanja, zaštite od korova praktično i nema jer ste stavili foliju. U plasteniku paprika počinje ranije da plodonosi. Ko na vreme sve uradi, on je ima već od kraja maja, pa sve do oktobra”, objašnjava Dragan Marković.

dscn8803-custom

U Ruskom Krsturu ima preko 800 jutara paprike

Koliko su površine pod paprikom u ovom regionu male, potvrđuje podatak da se samo u Ruskom Krsturu, selu u zapadnobačkom okrugu u blizini Kule, na primer, ovo povrće gaji na oko 800 jutara. Vladimir Rac se proizvodnjom paprike bavi 20-ak godina. U poslednje dve godine, površine pod ovom kulturom je povećao.

„Ranije smo radili različite kulture, pa se pokazalo da od paprike najviše zarade ostvarujemo, tako da sam povećao površine pod paprikom. Od prošle godine sadim je na 5 jutara. Prošle godine su bile visoke temperature pa paprika nije rasla. Ove godine su plodovi veliki, većina proizvodnje mi je prva klasa. Plan mi je na početku bio da imam bar 30 tona paprike po jutru tj. oko 50-60 tona po hektaru, što mislim da ću možda i prebaciti. Za ovu godinu sam zadovoljan proizvodnjom. Svakog dana prodajmo 4,5-5 tona paprike. Ako vreme bude lepo u narednom periodu paprike ću imati do prvog mraza, jer dosta imam zelene paprike na njivi“, kaže Vladimir, poljoprivrednik iz Ruskog Krstura.

paprika-crvena-prikolica-custom

„Pod paprikom imamo jedno jutro, a proizvodnjom se bavimo od 1997. godine. Ova godina je mnogo bolja od prošle i po prinosu i po kvalitetu paprike koja je zaista krupna i mesnata. Očekujemo prinos od oko 15 tona po jutru, što je manje nego kod  nekih drugih, ali to je zato što mi radimo zemlju koja je lošijeg kvaliteta. Mi nemamo svoju zemlju, nego je uzimamo u arendu. Od kada smo počeli radimo istu površinu, ne povećavamo je, jer do ove godine nismo imali svoj traktor, pa nam se nije isplatilo da se proširujemo. Uz to, ovde je jako teško pronaći dobru zemlju“, kaže Slobodanka Zorić iz Ruskog Krstura.

Cena paprike zavisi od sorte i kvaliteta

Cena paprike se kreće od 40 dinara „na veliko“, pa do 120 dinara „na malo“.

“Cena je relativna i zavisi od sorte paprike. „Na veliko“ ide od 40 dinara za kilogram babure, pa do 60-70 dinara crvena za pečenje, uglavnom roga. Slonovo uvo je oko 50 dinrara kilogram. Kurtovske kapije ima mnogo manje, najviše je paprike tipa slonovog uva koja „na malo“ dostiže cenu i od 100 dinara”, kaže Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

paprika-tezga-custom

„U selu ima oko 800 jutara pod paprikom, što je velika količina paprike za selo. Ima dosta otkupljivača za Mađarsku, Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju. “Na veliko” je paprika bila 50-60 dinara, pa je sada pala na 40, jer su se pojavili nakupci i sada ima 9-10 velikih otkupnih mesta. Mali otkupljivači moraju da plaćaju 2-3 dinara više da bi uopšte dobili papriku, jer mnogi proizvođači imaju ugovorenu prodaju. Moramo da budemo zadovoljni cenom iako bi paprika trebalo da bude najmanje 50 dinara kilogram, ali to je roba koja ne može da se čuva i mora da se proda. Očekivalo se da će cena biti bolja nego prošle godine, ali nije. Kvalitet jeste bolji, ali je cena manja. Prošle godine početna cena je bila 70 dinara, pa je pala na 50-60 dinara za kilogram, a ove godine je to bila početna cena „na veliko“. Prošle godine je miks prve i druge klase „na veliko“ bio 45-50 dinara. Druga klasa se sada prodaje po ceni od 23-24 dinara za kilogram“, kaže Vladimir Rac.

paprika-crvena-lepo-custom

„Ove godine je rano počela prodaja paprike, već sredinom avgusta, a tada se još ne stavlja zimnica. Mislim da će pri kraju paprika biti skuplja i lošijeg kvaliteta, a naši ljudi obično čekaju kraj sezone pa da kupuju i stavljaju ziminicu, jer su navikli da je tada jeftinije. Mislim da će ove godine biti drugačije da će tada biti mnogo manje paprike u ponudi. Cena paprike „na veliko“ ide od 38 do 60 dinara sve zavisi kako se pogodite“, dodaje Slobodanka Zorić.

Problemi sa bakteriozama

Mnogi proizvođači paprike po Srbiji su ove godine imali problema sa bolestima i štetočinama.

„Paprika je na početku sezone bila zdrava, ali kada su kosili ječam pojavilo se mnogo bakterioza u selu. Na nekim mestima je kompletna paprika bila pod bakteriozama. Koristili smo različita sredstva za zaštitu i naspram prošle godine kvalitet paprike je bolji“, kaže Vladimir Rac.

„Bilo je i zelenog uvenuća paprike. Jednostavno ona se lepo razvijala i na kraju je tako zelena uvenula. To je bakterioza iz zemlje koja dolazi posle kiše. Ako se redovno prska i prihranjuje onda je potrebno da se koriste blaža sredstva. Karenca u proseku traje 3-4 dana“, dodaje Slobodanka Zorić.

„Bilo je bolesti, bakterioza je harala ne samo kod mene. Ja sam nekoliko puta prskao sa bakrom i nekoliko puta sam prihranjivao papriku, ali nisam mogao da je zaštitim. Ipak, ovu godinu i ne računam mnogo, jer je sve skoro stradalo. Čujem od kolega u ostalim mestima da je i tamo bilo problema sa bakteriozama. Oni koji su profesinoalci oni su imali manje problema”, kaže Janoš Balint iz Mihajlova.

dscn8790-custom

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je bolesti bilo u ovom regionu, ali ne koliko su u početku mislili.

“Kada je godina ovakva, kada je takav raspored padavina, kada je biljci lepo onda je lepo i insektima i bolestima. Naravno da je bolesti bilo, ali ne koliko smo očekivali. Ove godine u ovom regionu nije bilo toliko zabeležene bakterioze, verovatno je biljka uspela da pređe te faze u kojima je paprika najosetljivija, a to je faza pre cvetanja i posle zametanja prvog ploda. Malo sam bakterioza viđao na terenu. Što se tiče štetočina bilo je leptira i gusenica, ali ni njih nije bilo toliko kao ranijih godina. Verovatno da kada prinos ide na gore leptiri ne mogu toliko štete da nanesu. Jer šteta se ogleda po tome koliko letira prođe i koliko larvi uspe da se ubuši u papriku. Kada ima puno plodova i kada je prinos visok normalno da je udeo tih plodova koji su izbušeni u celokupnom rodu mnogo manji nego kada je prinos manji”, objašnajva Dragan Marković.

Paprika zahteva mnogo ulaganja i rada

Naši sagovornici kažu da su ulaganja u papriku oko 3-3,5 hiljade evra po jutru.

“Sve radimo sami, seme vadimo iz domaće paprikre, dezinfikujemo ga, sejemo. Ulaganja u papriku su oko 3000 evra po jutru ko hoće da radi ozbiljno. Ako se sve odradi po pravilu to košta. Puno mora da se uloži u startu da bi moglo nešto da se očekuje i da bismo mogli da preživimo godinu do sledeće sezone. Probao sam da koristim original seme nekih drugih sorti, ali se nisu pokazale kao dobre. Čak nam ni rasad nije uspeo, pa smo sejali naše seme od slonovog uveta koje smo ostavljali, pošto tu sortu gajimo godinama u nazad. Cena tog semena je 1100 evra za jedno jutro. A kada ostavljamo naše seme, to nas ništa ne košta i još znamo kakvu ćemo papriku dobiti. Planiramo da proširimo proizvodnju, ali to je veliki ulog, pa je možda ipak bolje da još neko vreme ostanemo na ovoj površini da vidimo kakva će biti sledeća godina kada je reč o paprici“, kaže Vladimir Rac.

paprika-zelena-njiva-custom

„Originalno seme je jako skupo, a mi koristimo naše koje ostavljamo i koje se pokazalo da je mnogo bolje od kupovnog. Paprika lepše izgleda i mesnatija je. To je prava paprika za zimnicu. Neka je ponekad i mala, ali je važno da ona bude teška 200-300 grama i da ima bar 5 milimetara mesa“, dodaje Slobodanka Zorić.

Osim ulaganja paprika zahteva i puno nege.

“Paprika je zahtevna, treba dosta prskanja, jako puno ima prihrane, dosta nege, ali zato zna i da nagradi. Ako sve uradiš kako treba možeš i da imaš lepu zaradu. Ali, kada je godina kao ova, sa toliko leda onda je i gubitak veliki”, kaže Janoš Balint.

dscn8798-custom

„Paprika traži puno rada kada se presađuje, pa su tu zalivanje, prskanje, zaštita od bolesti i insekata – svake godine se pojavljuju nove bube i morate da koristite nove preparate. Problem je i branje, jer treba pronaći ljude, što nije ni malo lako, jer u selu nema radnika, pa dolaze iz drugih mesta i vi morate da im osim dnevnica platite i putne troškove. Ove godine su satnice bile 200 dinara. Kod nas radi cela porodica i mi sami radimo, ali ima ljudi koji imaju i po 30 radnika svakog dana“, objašnjava Slobodanka Zorić.

Đubrenje zemlje za papriku je izuzetno važno.

„Ako paprika rodi od 40 do 80 tona po hektaru, šta mislite koliko ona iznese hranjivih materija iz zemlje. Puno. Potrebno je, govorim u nekim osnovnim jedinicama hraniva, negde od 260 do 320 kilogrma čistog azota, 600-700 kilogama uree po hektaru, treba 120-130 kilogrma fosfora, a kalijuma treba 270-300 kilograma. Ako se bacaju ova jeftinija đubriva treba od 1200 do 1500 kilograma po hektaru. Cena tog đubriva je oko 7000 dinara, a onog kvalitetnijeg oko 12000 dinara za 100 kilograma”, objašnjava Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

paprika-zuta-custom

Ovo povrće voli laka, strukturna i zemljišta bogata vazduhom.

“Najbolji predusevi za papriku su pšenica i soja zato što iza njih ostaju strukturna zemljišta, jer nema puno gaženja. Najgori predusev su šećerna repa i suncokret. Kada se šećerna repa vadi, tu su te teške mašine i onda se ostavlja zdudano i jako sabijeno zemljište. Suncokret je jako loš predusev zato što izvzlači svo hranivo, a uz to ostavlja dosta zbijeno zemljište. To je biljka koja traži jako puno vode, ali može sama da ga obezbedi iz zemljišta i onda se na konto toga smanjuje poroznost zemljišta”, kaže naš sagovornik.

dscn8784-custom

Kada je reč o plodoredu, paprika treba da je na drugom mestu u plodoredu.

“Ako se zemljište đubri stajnjakom ne valja da se pred papriku unosi stajnjak. Prvo treba da se radi pšenica, pa da se unese stajnjak, pa da se seje neka druga povrtarska kultura kao što je, na primer, šargarepa, pa tek onda paprika. S obzirom da paprika i paradajz imaju slične bolesti ne valja ih sadati zajedno. Ni kupus nije dobar predusev, jer smanjuje poroznost zemljišta”, dodaje Dragan Marković.

Ukoliko se sluša preporuka struke paprika se na istu parcelu može saditi posle najmanje četiri godine.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh