I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Torontalska bolnica – Opšta bolnica „Đorđe Joanović“

Zidanje Josifove opšte bolnice Torontalske županije otpočelo je u proleće 1894. godine na inicijativu velikog župana Hertelendija. Planove za njenu izgradnju izradio je peštanski arhitekta i profesor Univerziteta Ištvan Kiš 1891/92 godine.

sl.-br.-2-Bolnica-oko-1910-za-novine

Kako ne postoje pouzdani izvori koji bi svedočili o konkursu za odabir arhitekte, slobodni smo da pretpostavimo da je Kiš, kao već osvedočeni graditelj ove vrste objekata u Budimpešti, bio direktno pozvan da uobliči izgled  paviljona bečkerečke Bolnice. Očigledno zadovoljivši gradske čelnike ovim projektom, arhitekta je zamoljen da oblikuje dva nova javna objekta u gradu, Trgovačku akademiju i Finansijsku palatu koje su svojim volumenom zaokružile formiranje najužeg gradskog centra tadašnjeg Bečkereka.

Za  izgradnju Bolnice je u to vreme bilo predviđeno da se ekspropriše šest jutara zemljišta u blizine Železničke stanice. 1.oktobra 1895. godine završena je izgradnja, a 23. novembra iste godine bolnica je osvećena. Po prvobitnoj odluci, trebalo je da se sastoji iz deset paviljona čime bi svakako predstavljala giganta za tadašnje prilike. Do izgradnje tako ambiciozno zamišljenih objekata, međutim, nije došlo jer su predstavnici srezova i za svoje varoši, sedišta srezova, tražili izgradnju ustanova ovog tipa. Epilog je bio da je Veliki Bečkerek dobio bolnicu na predviđenom mestu, ali umesto deset, izgrađena su samo tri paviljona. Svoje bolničke paviljone dobili su i Kikinda, Žombolj, Novi Kneževac i Modoš. Bolnica u Bečkereku je igrađena za 222.000 forinti umesto 316.000, koliko je prvobitno bilo predviđeno.

Fordomanija

sl.-br.-1-prijemna-zgrada-bolnice-JPG

Bečkerek je, po Kišovim palatama, dobio paviljon za upravnu zgradu i kancelarije, paviljon za hirurško odeljenje i zgradu u kojoj je bilo smešteno interno odeljenje za kožno-venerična oboljenja. U dve male prizemne zgrade smešteno je zarazno i porođajno odeljenje, a u dnu bolničkog kruga izdvojena je prizemna zgrada u koju je smeštena aparatura  za dezinfekciju parom, prihvatno odeljenje za umobolne, mrtvačnica sa salom za obdukciju i sala za konje.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

U odnosu na nešto kasnije izvedenu Kišovu Ginekološko-akušersku kliniku u Budimpešti (na kojoj je monumentalnost postignuta, osim gabaritima i neštedljivom upotrebom luksuznih materijala, i brojnim elementima iz eklektičkog repertoara u vidu stubova, polustubova, malterske plastike, slobodnostojećih skulptura u edikulama…), paviljoni bečkerečke Totontalske bolnice doimaju se poput blede kopije. Ipak , u okviru zahteva i finansijskih moći sredine, postignuta je tražena funkcionalnost, visoka zanatska umetnost i doslednost u stilskom izrazu. Snažni pravougaoni korpusi sa centralno postavljenim rizalitima u čijem je sedištu ulazni hol, horizontalno stepenovanje oblika, vertikalno raščlanjavanje oblika pilastrima-osnovni su oblikovni repertoar akademske arhiktekture koju ovaj arhitekta dosledno poštuje na ovom, kao i na ostalim svojim objektima. Utisak monumentalnosti postignut je u nešto većoj meri na glavnoj fasadi Prijemnog odeljenja, dok je na zgradi Hirurškog odeljenja glavna fasada na gotovo identičan način rešena kao, i godinu dana kasnije, izvedena dvorišna fasada Finansijske palate gde je centralni deo enterijera, stepenišni hol, „oslikan“ na fasadi u vidu uzanog isturenog rizalita.

DSC_0007za-sajt

U okviru opusa ovog nesumnjivo značajnog graditelja srednjoevropske arihtekture kraja devetnaestog veka, valorizacija bečkerečkih objekata je značajna i iz razloga što su oni do danas ostali nepoznati matičnoj stučnoj javnosti u današnjoj Mađarskoj. Uz doprinos zaokruživanju Kišovog opusa bečkerečkim ostvarenjima, zanimljiva je, za sad još neistražena, mogućnost da je Kiš mogući autor još nekih objekata na području Torontalske županije. Podatak da je Bečkerek umesto deset, dobio tri paviljona, kao i da su, zahvaljujući toj odluci, iznikle bolnice u četiri druga grada Županije, traži dalje istraživanje. Da li je Kiš autor i nekih od tih građevina, za sad ne možemo da tvrdimo zbog nedostataka pouzdanih izvora. Da je ova pretpostavka ipak vredna pažnje, navode analogije bečkerečke sa bolnicom u Modošu, danađnjem Jaši Tomiću(sagrađena 1896.). Osim toga, i zgrada opštine u istom mestu (1986) svojim oblikovanim stilskim karakteristikama izuzetno podseća na Kišovu Finansijksu palatu u Velikom Bečkereku.

za-sajt-2

Autor : Vesna Karavida

Tekst preuzet iz knjige „Poznati arhitekti i njihove građevine u Velikom Bečkereku krajem XIX i početkom XX veka“

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh