U Srbiji će u ponoć biti proslavljena Pravoslavna Nova godina po Julijanskom kalendaru.
Novu godinu po starom -Julijanskom kalendaru i dalje slave srpska, ruska, jermenska i svetogorska pravoslavna crkva.
Nova godina se po starom kalendaru u Srbiji obeležava onako kako se obeležava i Božić, jer je društvo bilo vezano za prirodu i imanje i ritualima orijentisano na dočekivanje Nove godine, odnosno novog leta i vegetacije.
U prošlosti, u vreme kada priroda miruje, bile su pojačane religijske aktivnosti pa su svi sitni rituali koje je narod primenjivao na Badnji dan i Božić sprovođeni i 13., odnosno 14. januara po novom kalendaru.
U narodu se i danas može čuti da kažu da čekaju mali Božić.
Pojedina pravoslavna društva – Bugari, Rumuni, Grci prešli su na reformisani Julijanski kalendar i fiksne praznike kakav je Božić, slave po novom, a sve što je vezano za Uskrs i pokretne praznike po starom kalandaru.
KAKO JE NASTAO JULIJANSKI KALENDAR
Julijanski kalendar je proistekao iz reforme rimskog kalendara, uveo ga je Julije Cezar 46. godine pre nove ere, a na snagu je stupio 45. p.n.e. Izabran je nakon konsultacija sa astronomom Sozigenom Aleksandrijskim, verovatno je zamišljen tako da aproksimira trajanje tropske godine, poznate bar od Hiparhovog vremena. Redovna godina kalendara ima 365 dana, podeljenih u 12 meseci, a svake četvrte godine se dodaje prestupni dan. Tako Julijanska godina ima prosečno 365,25 dana.
Julijanski kalendar je u nekim zemljama (naročito pravoslavnim) ostao u upotrebi do 20. veka kao nacionalni kalendar, ali je generalno zamenjen novijom verzijom, odnosno Gregorijanskim kalendarom.Još uvek ga koriste neke nacionalne pravoslavne crkve među kojima su srpska i ruska, Sveta Gora u Grčkoj i Berberi u Severnoj Africi.
One pravoslavne crkve koje više ne koriste Julijanski kalendar, nisu prihvatile Gregorijanski kalendar, već revidirani Julijanski kalendar, po predlogu naučnika Milutina Milankovića.
Izvor: Tanjug, Wikipedia
.gif)
.gif)
