Šljiva se na našim prostorima gaji vekovima i slobodno se može nazvati jednim od simbola Srbije. Gotovo da nema osobe iz ovog regiona kojoj nije poznata rečenica da će „jednog dana svi Srbi stati pod jednu šljivu“. Uz to, ovo voće je opevano i u mnogim pesmama. Međutim, čini se da se sve manje vodi računa o šljivi. Ne zato što proizvođači to ne žele, već zato što mnogi nemaju dovoljno novca da modernizuju proizvodnju.
U Srbiji ima oko 50 miliona stabala šljive, što je zaista impozantna cifra. Međutim, treba znati da je u poslednjih 15 godina broj stabala šljive gotovo prepolovljen, jer ih je pre deceniju i po bilo čak 80 miliona. Zbog zastarele tehnologije gajenja i malih prinosa, mnogi proizvođači su odustali od proizvodnje ovog voća. Ipak, ima i onih koji sada podižu savremene zasade šljive i koji kvalitetom ploda i prinosom mogu da se nose rame uz rame sa poljoprivrednicima iz Evropske unije. I u regionu Srednjeg Banata šljiva je prilično zastupljena voćna vrsta.
Dragan Milinović iz Banatskog Despotovca šljive je zasadio na 20 ari pre 6 godina. Ovogodišnjom proizvodnjom je zadovoljan.
“Šljiva je dobro rodila i plodovi su kvalitetni. Uz dobru zaštitu, kiša joj nije smetala, jedino što sada ima malo manje šećera zbog velike vlage. Očekujem odličan prinos. Plodovi su izuzetno krupni”, kaže Dragan.
Nekoliko puta veću površinu pod šljivom ima Danilo Vešović iz Zrenjanina.
“Pod šljivom imam jedan hektar i tu ima više sorti. Uglavnom su zastupljene čačanske sorte. Šljiva je dobro rodila, krupnoća je dobra, kvalitet je solidan jedino malo teže ide prodaja zato što svako domaćinstvo ovde ima šljivu. Očekujem rod od 10 do 12 tona šljive po hektaru”, objašnjava Danilo.
Proizvođačima jeftina, kupcima šljiva skupa
Oba naša sagovornika šljivu prodaju i “na malo” i “na veliko” na domaćem tržištu.
“Cenom baš i nisam zadovoljan, mogla bi da bude malo bolja. Na pijaci „na veliko“ je prva šljiva bila 35 dinara za kilogram, a sada je oko 25 dinara. „Na malo“ šljiva košta od 50 do 60 dinara za kilogram. Kada bi cena konzumne šljive u proseku bila 30 dinara ja bih bio zadovoljan, jer se šljiva ne bere odjednom. Sve ispod tog iznosa nije isplativo”, dodaje Dragan.
“Cena i nije tako loša, nego se mala količina proda. Sada ljudi obično kupuju pola kile-kilu, dok ne dođe vreme za pekmez, onda uzimaju malo više, ali naš narod uvek nekako čeka poslednji trenutak da kupi šta mu treba. Tako i sad čekaju da još padne cena, a ne znaju da će da skoči ako se smanji ponuda. Našem narodu je sve skupo, ali je šljiva sada relativno jeftina”, kaže Danilo.
Izvoz šljive komplikovan
Skoro 10 odsto domaće proizvodnje šljive se izvozi. Ipak, Danilo kaže da to nije nimalo jednostavan posao.
“Jedne godine sam radio izvoz, ali se to ne isplati. Da bi šljiva išla u izvoz mora drugačije da se bere – sa sve peteljkom, da na njoj ostane ona magla, da se radi kalibracija, a naši radnici nisu navikli tako da rade. To istovremeno i usprava berbu, što poskupljuje proizvodnju. Uz to, vi morate da idete po gajbe koje mogu da se koriste za izvoz i onda su i troškovi veći, jer vi prvo idete po te gajbe, pa ih donosite, punite šljivom i opet vraćate. Kad se svi ti troškovi odbiju dobije se slična cena kao na domaćem tržištu. Bolje je i da ovde malo jeftinije daš robu, nego da se maltretiraš previše”, pojašnjava Danilo Vešović.
“Izvoz bih radio kada bi neko garantovao tržište. Nama tržište nije obezbeđeno, pa se snalazi kako ko može, tako da to nije posao”, dodaje Dragan.
Za zasad šljive potrebno 5000 evra po hektaru
Da biste podigli savremeni zasad šljive sa kvalitetnim sadnicama koje ostvaruju vioske prinose i sistemom za navodnjavanje potrebno je oko 5000 evra. To je daleko manje ulaganje nego, na primer, u jabuku.
“Na tih 20 ari ima oko 150 sadnica u zasadu, svaka je koštala oko 300 dinara, pa su tu još kopanje rupa, đubrivo… Za 20 ari potreno je oko 1000 evra ulaganja, pod uslovom da je zemlja tvoja i da se rad ne računa. Ulaganja u održavanje zasada su veća ako koristite stranu kvalitetniju hemiju, a ako koristite neku našu domaću jeftiniju onda je ulaganje manje. Nemam sistem za navodnjavanje, jer mislim da šljivi to ne treba sem kada je ekstremno sušna godina. Prošle godine je, na primer, bilo suše i mi smo imali maksimalno dva ili tri zalivanja i plodovi su bili izuzetnog kvaliteta”, kaže Dragan.
Iako protivgradne mreže sigurno štite proizvodnju, one se obično ne podižu na zasadima šljive, jer su skupe. Postavljanje ove mreže košta i do 18 hiljada evra po hektaru.
“Protivgradne mreže su poželjne i dobre, ali je to velika investicija, pogotovo za onoga ko ima proizvodnju na maloj površini, kao što je moja i kome se toliko ulaganje ne isplati”, objašnjava Dragan.
“Ako led padne, svima treba, a protivgrana mreža služi i da zaštiti od ožegotina, ali za sada je nemam, jer je to velika investicija. Dosta puta imamo problema da lepi plodovi propadaju zbog ožegotina i sunca”, kaže Vešović.
Šljiva se lako održava
Za razliku od drugih voćnih vrsta, šljiva i nije mnogo zahtevna kultura.
“Kod šljive ima nekoliko prskanja, to su zimsko prskanje, dva puta se prska protiv monilije, jednom protiv insekata. Ja ne prskam više od pet puta u toku sezone. U voćnjaku sve radim sam, osim kada je berba, tada imam radnike”, objašnjava Dragan Milinović, koji planira da ove godine poveća zasad pod šljivom za još pola hektara.
“Šljiva je laka za rad, nema veliki broj prskanja, jedino malo teže ide branje jer je sitna, ali ni to nije strašno. Preporučuje se da se oko kuće sadi jer ne zahteva mnogo rada. Kada se dobro zaštiti nema problema, nema toliko kvarenja. Njoj prija kada ima dovoljno vlage jer su plodovi krupniji”, priča Danilo i dodaje da će u narednom periodu pokušati da unapredi proizvodnju.
“Površinu pod šljivom ću da smanjim, ali ću povećati broj sadnica po hektaru, jer planiram da malo podmladim zasad i da ga osavremenim. Tako da će broj stabala ostati isti, a oslobodiću prostor da tu zasadim i krušku”, objašnjava Danilo.
Čak 90 procenata šljive u Srbiji završi u rakiji
Šljiva se može jesti i sveža i prerađena. I dok se u svetu od nje najviše prave džemovi, pekmezi, marmelade, u Srbiji se gotovo 90 procenata šljive preradi u rakiju.
“Ja pečem rakiju za svoje potrebe, najčešće 150 do 200 litara. Za litru rakije potrebno je od 7 do 8 kilograma šljive. Uglavnom se ta rakija popije, nešto podelim prijateljma i rodbini. Prošle godine je šljiva mnogo rodila, pa je cena bila niska, samo 20 dinara „na veliko“. Pošto se nije isplatilo da je prodajem, sve sam ispekao u rakiju, dobio sam preko 600 litara. Ipak, mogu da kažem da se šljiva bolje prodaje od rakije”, kaže Dragan.
“Prošle godine sam sve ostavio za rakiju, jer je cena bila jako niska i ispekao sam preko 1000 litara rakije, ali to nije svake godine. Kada je cena dobra onda samo od onoga što je višak pečemo rakiju, pa ako se pokaže da je ima dosta, onda malo i prodamo. Džem i pekmez pravimo samo po koju teglu da imamo u kući, što se kaže – za palačinke. U poslednje vreme razmišljam i o sušenju šljive, da i to jednog dana uvedem. Da izgradim sušaru, ali ona dosta košta. Čuo sam da ima i solarnih sušara, pa videćemo. To će mi omogućiti da ne zavisim ni od koga”, dodaje Danilo.
Iako se poslednjih godina podižu moderni zasadi šljive koji ostvaruju prinose od oko 14 tona po hektaru, u Srbiji je i dalje veliki broj zasada sa zastarelim sortama čiji je prinos jedva nešto veći od 3 tone po hektaru. Procene su da autohtone sorte, čiji prinosi osciliraju i čiji su plodovi lošijeg kvaliteta, čine čak polovinu ukupnog broja stabala u zemlji. Ukoliko žele da od šljive zarade, proizvođači moraju da prate svetske trendove i uvode moderne tehnologije gajenja. U suprotnom će biti samo na gubitku.
.gif)
.gif)
