U poseti zrenjaninskoj firmi „Valor“ pokušali smo da dobijemo odgovore na pitanja – kako od nule započeti biznis, koliko je vremena potrebno da se firma pozicionira na lokalnom tržištu, kako izgraditi dobru komunikaciju sa zaposlenima, i kako biti važan potrošačima. Osnivač „Valora“, Steva Kočalka, kaže da je posao ogledalo one osobe koja ga pokreće, njegove želje i sposobnosti da bude odgovoran. U dugom razgovoru otkrivamo i da je razvojni put ovog, danas moćnog veleprodajnog i maloprodajnog lanca pića, započet u vrlo skromnim uslovima.
I love Zrenjanin: Kako su izgledali počeci Vašeg rada, da li ste pre dvadeset dve godine znali kakvu firmu želite za sebe i svoje zaposlene?
-Sve je počelo mojim radom u „Zelenom zvonu“ 1992. godine kada sam prihvatio ponudu prijatelja Branislava Grubačkog da budem menadžer tog lokala zadužen za organizaciju posla, nabavku hrane i pića. Društvo je tada bilo pod pritiskom ratne atmosfere, velike inflacije i jednog generalno teškog života, i u svoj toj situaciji meni se taj posao učinio dobrim da mogu da na neki način preživim sve što nas je snašlo. Nabavka pića jeste ono što me je nateralo da se dobro zamislim. Ponuda je bila potpuno „raštrkana“, što je nepotrebno otežavalo posao. Razmišljao sam koliko bi bilo dobro da postoji jedna specijalizovana prodavnica koja bi obuhvatila sve ono što gosti traže. Napustio sam „Zeleno zvono“ i sa prijateljem postao suvlasnik „Valora“. Pokrenuli smo taj posao iz moje sadašnje kuće, i njegove dedovine i za početak otvorili jednu radnju u garaži u Ulici 29. novembra. Tada nam se činilo da će to biti sasvim dovoljno za jedan uspešan rad. Prvih osam meseci je bilo teško, ali nijednog momenta nisam pomislio da ovo što radim nema perspektivu.
I love Zrenjanin: U kojoj godini ste se osetili jakim i bezbednim na tržištu?
Steva Kočalka: Sigurnost, ako o njoj uopšte može da se govori, nastupila je uvođenjem PDV-a i insistiranjem države da se koliko-toliko obaveze prema njoj poštuju. Sve pre toga, bilo je predmet i velikih kriminalnih radnji i nelojalne konkurencije na tržištu, i niko ko je imao nameru ozbiljno da se bavi poslom, nije želeo da se upušta u takav način rada jer je to iziskivalo mnoge traume. Dočekali smo PDV kao izlaznu strategiju i podršku onima koji žele da rade legalno. Sve ono što smo stvorili kao vrednost firme i današnju poziciju Valora, nastalo je nakon toga.
I love Zrenjanin: Kako biste danas predstavili „Valor“?
Steva Kočalka: Mi smo prethodnih dvadeset godina radili kroz tri pravna lica – STR „Gorki“ kojim smo odvojili maloprodaju od veleprodaje, STR „Đeram“ koji je pokrivao opštine Žitište i Srpsku Crnju, i „Valor“ koji se bavio isključivo prodajom. Onda smo kroz neku analizu pre tri godine shvatili da to nije dobro rešenje, da moramo sve objediniti pod jednim brendom da bismo postali prepoznatljivi i da bismo lakše mogli da kontrolišemo ceo sistem. Uvođenjem sistema u decembru prošle godine završili smo ceo taj proces koji je iziskivao i puno energije i novca. Danas „Valor“ predstavlja firmu koja radi na teritoriji celog Banata i jednog dela Bačke koja se graniči sa Tisom, imamo pet stovarišta i 42 maloprodajna objekta. Bavimo se i sopstvenom maloprodajnom mrežom, imamo specijalizovane prodavnice za snabdevanje pića i kafe ali i snabdevanje svih privrednih subjekata kojima je naša roba neophodna, od kafića rastorana, do trafika i prodavnica. Zapošljavamo 180 ljudi i smatram da je način na koji smo postavili ceo sistem sasvim zadovoljavajući što je i ova godina u kojoj imamo rast od 20 odsto prihoda, pokazala da je naša poslovna politika na dobrom putu.
I love Zrenjanin: Da li postoji neki od principa kojeg se niste odrekli kroz sve ove godine.
Steva Kočalka: Svako od nas svoj karakter i svoje viđenje života prenosi i na firmu, na kolege sa kojima radi. U mom slučaju, ako možemo princip da definišemo jednom rečju, onda bi to bila odgovornost. Od prvog dana sam imao pre svega odgovornost za zaposlene i obaveze koje sam prihvatio prema njima, na drugom mestu su obaveze za dobavljače i na trećem za državu. Na kraju ostaje onaj deo za koji skoro i nema garancije, a to je da li ćemo mi kao osnivači firme nešto zaraditi ili ne. Jedino što je sigurno kada nešto otvarate jesu troškovi, i svako ko želi da se ozbiljno bavi poslom mora da bude spreman da ih izmiri. Od sopstvenih sposobnosti i cele situacije na tržištu takođe će zavisiti da li će taj posao i poslovna politika firme, vlasniku doneti benefit. Bilo je mnogo godina u ovom poslu kada nije ostajalo ništa, ali sam bio zadovoljan činjenicom da sam izmirio sve obaveze i da sam sačuvao svoju poziciju na tržištu. Tada sam smatrao da će doći i godina u kojoj ćemo kvalitetnije raditi, i tako je i bilo.
I love Zrenjanin: Kako danas gledate tržište u Zrenjaninu, da li je teško poslovati u gradu u kom živimo?
Steva Kočalka: Tržište u Zrenjaninu ne razlikuje se mnogo od tržišta u ostalim delovima ove zemlje, tako da slobodno možemo govoriti o celokupnom tržištu Srbije, a ono je i te kako povezano sa svim onim što se dešava u svetu, odnosno ekonomskom krizom koja je došla 2008 godine. Za tu krizu smo govorili „da neće doći kod nas“, a ona je i te kako došla i osećamo je i danas. Najpre je krizu osetila građevinska industrija, zatim autoindustrija, ali i mi koji radimo sa „svakodnevnom“ robom. Lično mislim da je problem naše države siva ekonomija – ne sprovode se zakoni i odluke koje realno postoje i od kojih zavisi konkurentnost firmi i pojedinaca koji žele da rade u skladu sa zakonom.
I love Zrenjanin: Koliko ste u okviru svoje branše prinuđeni da pratite trendove?
Steva Kočalka: S jedne strane, potrebe potrošača su konstantne, a s druge se, iz godine u godinu menjaju. Proizvođači nameću nove proizvode i svojim marketingom podstiču potrošnju određenih segmenata novih pića koja se pojavljuju. Neka od njih traju godinu ili dve, a neka se zadrže i duže. Naše je da prepoznamo potrebu potrošača na osnovu onoga što oni u našim prodavnicama traže ili na osnovu onoga što naši kupci-ugostitelji postavljaju prema nama. Svaki zahtev je predmet razmatranja. Nije lako prihvatati sve što se pojavi na tržištu jer je nemoguće obezbediti tako široku paletu robe u svim magacinima i prodavnicama, ali ono što prepoznamo i verujemo da ima budućnost, nađe se vrlo brzo na našim rafovima i onda i sami ulažemo trud da od toga napravimo proizvod koji će dati rezultat.
I love Zrenjanin: Koliko bitnom smatrate reklamu ?
Steva Kočalka: Lično smatram da je marketing bitan za poslovanje, ali s druge strane, ono što je Valor do sada radio na polju marketinga ne govori tako. U prethodnim godinama smo davali prioritet drugim stvarima, i više se bazirali na marketing „od usta do usta“ i na to da se dobar glas daleko čuje. Na taj način smo stekli reputaciju korektne i odgovorne firme. Svestan sam da je ovo novo doba i spreman sam da marketing ojačamo do te mere koliko smo razvili i ostale sektore u firmi.
I love Zrenjanin: Kakvi su Vaši planovi za budućnost?
Steva Kočalka: Kako god zvučalo, kao osnivač firme moram da kažem da ne pravim dugoročne planove i nikada ih nisam pravio jer mislim da je situacijja u našoj državi dovoljno neizvesna i da ne možete predvideti šta će se desiti za godinu ili dve. Ali, to ne znači da ne prepoznajemo šanse koje nam se ukazuju u određenim situacijama. U ovom trenutku nemamo plan da dalje širimo maloprodajnu mrežu, ali ne sumnjam da ćemo u određenom momentu kada budemo procenili da za to imamo kvaliteta, to i uraditi. Cela strana Banata nam je pokrivena, ostao je samo segment Bačke, i najverovatnije Novi Sad ukoliko procenimo da za to imamo snage i kapitala. Mimo toga, želimo da svoj portfolio razvijamo sa nekim proizvodima koji će biti prisutni samo u našoj maloprodaji i veleprodaji u formi privatno-robne marke. Za takvo nešto imamo pokriće i u Udruženju distributera pića Srbije čiji smo članovi i koje je do sada razvilo nekolio proizvoda kakvi su „Moravsko pivo“ i „Voda Bistrica“.
I love Zrenjanin: Mladi imaju drugi sistem vrednosti, živimo u svetu informacionih tehnologija, ali šta biste preporučli onima koji bi ipak pristali da se bave tradicionalnim preduzetništvom?
Steva Kočalka: Nezahvalno je bilo kome davati savet jer je svaka priča individualna i ima svoje karakteristike koje se moraju prepoznati, zavisno od posla i od ličnosti ljudi. Moje mišljenje jeste da moraju biti odgovorni prema svojim obavezama. Ako to budu postavili tako u startu, kasnije će dobiti podršku svih faktora na tržištu, dobavljača, zaposlenih i kupaca, i biće prepoznati kao vrednost koja se poštuje. Bez toga, vremenom će izgubiti priliku da valjano rade jer će ih napustiti oni koji treba da im budu podrška u razvoju posla, istakao je Kočalka na kraju.
.gif)
.gif)
