I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Kako se snaći nakon gubitka posla?

Nimalo nije ni lepo, ni lako kada vam saopšte da ste dobili otkaz. Pogotovo ako niste više ni toliko mladi, a i ne živite u mestu u kojem se poslovi baš nude. Ipak, i u tim, sigurno neprijatnim trenucima, ne bi trebalo da klonete duhom. Za mnoge je to verovatno problem. Međutim, ponekad se dešava da loše stvari pokrenu nešto sasvim neočekivano. Kao što su, na primer, kreativnost i ručni rad.

Zrenjaninka Otilija Cukić pre nešto više od godinu dana ostala je bez posla. Njena tročlana porodica tada je ostala bez jednog sigurnog prihoda. To nije mala stvar, pogotovo ako imate dete u vrtiću. Zato je rešila da nešto i sama promeni. Na internetu je videla kako se pave različiti ukrasi i aranžmani od kreativne pene.

Otilija Cukić

PerSu marketi

„Pravim razne rukotvorine. Najpre sam se bavila gipsom, a onda sam prešla na kreativnu penu. Ljudi su orjentisani na dekupaž, a sada je dosta maha uzelo i pletenje novina, starog papira. Slučajno sam na internetu videla ženu koja pravi cveće i cvetne aranžmane od kreativne pene. Pokušala sam to da napravim, videla sam da mogu i onda sam krenula da radim različite stvari“, počinje priču Otilija Cukić.

Magneti od kreativne pene

„Počela sam sa magnetima. To je bilo interesantno deci. Magnetići su bili u obliku zvezde, žirafe, srca, crtanih likova, medvedića… Najviše su se tražile zvezdice. One su imale oči koje mogu da se mrdaju, imale su usta. Sin mi je pomagao da to pravimo. Uživali smo oboje. Čak mi  je pomagao i da to prodamo. Cena je bila više nego simbolična. Neki su me kritikovali što dete ne ide da se igra, nego radi sa mnom, ali je on to sam želeo. S druge strane, bilo je i onih koji su me pohvalili što dete od malih nogu učim kako treba da se radi i kako se zarađuje novac“, dodaje naša sagovornica.

Aranžmani od kreativne pene – mali izvor prihoda

Vremenom magneti su prerasli u korpice sa cvećem. A potom i u razne druge ukrase.

„Sada je aktuelan novogodišnji program. Šta god vidim na internetu, šta god vidim da neko drugi pravi, pokušam da napravim nešto slično. Ne volim da budem kao drugi, volim da se razlikujem. Uglavnom ljudi rade dekupaž, a kreativnu penu retko ko radi. Uživam u ovome. To je ručni rad. U početku je to bio hobi, a sada je mali izvor prihoda. Na primer, novogodišnje aranžmane prodajem po 200 dinara“, kaže ova sugrađanka.

Za sada tržište najčešće pronalazi u kraju u kojem živi.

„Uglavnom to što napravim iznesem tu u kraju i ljudi kupuju. Komšiluk me je upoznao. Nađem ponekad vremena i da odem do pijace, ali vremenski sam ograničena zbog deteta koji je prvak i kućnih poslova. Ljudi pozitivno reaguju, pitaju da li ću imati još nešto. Uglavnom pravim razičite stvari. Pustim mašti na volju i stvaram. Dešava se da legnem da spavam i da mi tada padne na pamet šta bih mogla da pravim. Najčešće to odmah ilulstrujem i ujutru napravim“, objašnjava Otilija.

Šta je kreativna pena?

Kreativna pena je nešto poput sunđera.

„Veličine je otprilike A4 formata. Neko to zove i eva pena. Može da se nabavi u knjižarama. Da biste od toga pravili nešto potrebne su vam još makaze, lepak i po neki ukras. Neke ukrase pravim sama, a neke kupujem. Materijal nije toliko skup, tako da su i moji aranžmani pristupačni ljudima. Nabavna cena kreativne pene je od 20 do 55 dinara po komadu. Da biste napravili nešto uglavnom je potrebno da kombinujete više boja. Od jednog komada kreativne pene može da se dobije 6 velikih kala. Koristila sam i štapiće za ražnjiće, krep papir, hamer, različite podloge. To mogu da budu držači za varljače, kutije, ploče. Vrlo je interesantno i nesvakidašnje“, kaže naša sagovornica.

„Ljudi prilaze sa strahom, ne smeju da pipnu aranžmane i onda im pokazujem da to slobodno može da se dodirne, da neće da se pokvari. Ovaj ručni rad se jednostavno i održava. Samo je potrebno da se  ponekad oduva prašina“, dodaje Otilija.

Ukrasna jelkica 50 dinara

Od cvetića ljudi najčešće traže kale i ruže. Naša sagovornica pravi i aranžmane za zidove, stolove…

„Svašta može da se napravi kada čovek ima mašte. Čovek treba da voli ono što radi, a ja ovo zaista volim. Od običnog papira u boji i štapića za ražnjić napravim jelku. Okitim je sitnim ukrasima i prodajem je za 50 dinara. Ljudima se sviđa, pa misle što da je prave sami, kada mogu da je kupe po simboličnoj ceni. Komentari su da za 50 dinara ne može ništa da se kupi, a ovo je lep ukras“, priča Otilija.

Da bi se napravio jedan novogodišnji aranžman potrbno je nekoliko sati.

„Najviše vremena oduzima pravljenje cvetića. To prvo treba da se iseče, pa da se zalepi, pa da se spoji. Ima dana kada nemam inspiraciju i onda se i ne hvatam posla, jer mi ne ide. Mada to je retko“, dodaje naša sagovornica.

Čovek sam sebe treba da motiviše

Bez obzira što se Otilija našla u nezavidnoj situaciji kada je ostala bez posla, duhom nije klonula.

„Kada vidite da gde god se obratite za posao problem budu ili godine ili nešto drugo zbog čega neće da vas zaposle, morate sami sebe nečim da motivišete. Potrebno je da se nešto radi. Ja bar tako gledam. Sada sam spojila lepo i korisno. S ovakvim aranžmanima možete da dekorišete i svoj životni prostor, a možete da napravite nešto i drugima za poklon. Zašto ne krenuti i u neki mali poslić? Rezultat mora da se pokaže“, kaže Otilija.

„Evo, na primer, meni se onoliko koliko uložim duplo vrati. To nije velika suma, ali kako se kaže – zrno po zrno, pogača. Kada ovo radim ja sam ispunjena, osećam se korisnom i to mi je najvažnije“, dodaje.

Što oči vide – ruke moraju da probaju da naprave

Rad s kreativnom penom nije jedino čime se naša sugrađanka bavila od kad je ostala bez posla.

„Jedno vreme sam i išla kod jedne žene da šijem. Pitala sam da li mogu nešto da sašijem i od svog materijala koji imam. Htela sam da pravim ležaljke za kućne ljubimce. Mislim da bi to bilo super. Imala sam ponudu jednog momka koji je hteo da nabavi materijal i da ja samo radim. Međutim, problem je što ja kod kuće nemam mašinu za šivenje. To je bila prepreka, inače bih i to radila. Često puta kažem – što oči vide, ruke moraju da probaju da naprave. Motivaciju čovek mora da ima“, kaže naša sagovornica.

Ručni rad i uz novi posao

I ako uspe da se zaposli Otilija ne planira da zapostavi ručni rad.

„Nadam se da ću uspeti negde da se zaposlim, jer sve ovo je sitna zarada. Ali, dobro dođe. Školovanje deteta iziskuje troškove. Tu su i računi i sve ostalo. Naravno, ovo ne mislim da batalim. Radiću makar kao hobi. Ako kojim slučajem, ipak, ne nađem posao, gledaću da ovo proširim i da se malo ozbiljnije posvetim ručnom radu. Možda nađem i neko veće tržište. Možda se nekom dopadne, pa počnem više da pravim. Volim i druge da usrećujem. Dosta toga sam i poklonila. Pogotovo kada znam šta ljudi vole, onda to sa zadovoljstvom napravim i poklonim. Čim su ljudi oko mene srećni i ja sam srećna“, objašnjava Otilija.

Podrška najbližih najvažnija

Kada odlučite da se bavite ručnim radom, podrška porodice je više nego potrebna.

„Nikada ne treba klonuti duhom. Ja sam u početku nailazila na negodovanje supruga. Nije me nešto podržavao u ovome. Pošto ne volim da sam u sukobu ni sa kim, ponajmanje sa najbližima, u početku sam radila tako što sam to što pravim prestajala da radim kad je on kod kuće. Kada on ode nastavljala sam sa radom. Na kraju je video da ja to stvarno volim da radim i to je prihvatio. Sada mi kupuje ukrase koji su mi potrebni. Da li su to svećice, deda mrazevi, irvasi… Po tim postupcima vidim da me podržava“, kaže naša sagovornica.

Najveći kritičar je najmlađi član porodice.

„Najveći i najdraži sudija je moj sin. Kada on kaže da nešto nije baš lepo, to je sigurno tako. Onda se trudim da to popravim. Njemu najviše verujem. Deca ne lažu. Svaka kritika je dobrodošla. Volim da mi ljudi skrenu pažnju šta bi moglo da bude bolje, šta bi trebalo da popravim. I nikada, ali zaista nikada se ne ljutim kada me neko kritikuje. Mislim da ljudi koj žele da napradujem ne mogu da budu zli, već samo dobronamerni. Prihvatam svaku sugestiju i savet. Uvek. To mi daje volje i elana da se trudim da budem sve bolja i bolja“, objašnjava Otilija.

Društvene mreže mnogo znače onima koji se bave ručnim radom

Njeni radovi mogu da se vide osim u kraju u kojem stanuje i na društvenim mrežama.

„Imam svoj profil na fejsbuku, ali imam i stranicu kreativna pena. Mahom smo mi koji se bavimo ručnim radovima međusobno prijatelji. U poslednje vreme ima sve više ljudi koje ne poznajem, a koji me podržavaju. Ipak, sve to ide dosta sporo. Kao da ljudi nemaju poverenja. Najžalosnije je to što se u Srbiji slabo ceni ručni rad. Ljudi ne shvataju da pravljenje nečega zahteva dosta truda, rada i ljubavi. Materijal i ne računam jer šta god da pravite treba vam materijal. Mnogi misle da je ručni rad samo taj materijal. A nije. Tuđi rad retko ko ceni“, priča naša sagovornica.

Za razliku od ljudi u Srbiji, van granica zemlje ručni rad se i te kako poštuje.

„Letos sam imala divno iskustvo sa ljudima iz Nemačke. Oni su kupili sve što sam u tom momentu imala napravljeno. Znači da se u inostranstvu drugačije gleda na ručni rad. Ne samo na moj, nego na svačiji“, kaže Otilija.

Trenutak kada čovek ostane bez posla deluje kao bezizlazna situacija. Zato baš tada treba biti najjači i treba skupiti snagu, volju i želju da se krene u nešto novo. Makar se to nešto drugima činilo i smešnim i čudnim, a možda i besmislenim. Ukoliko verujete u to što radite, može se lako dogoditi da upravo u tom periodu započnete novi posao, na kojem ćete sami sebi biti gazda. To znači da u buduće nećete morati da se bojite otkaza. Istoremeno bićete zadovoljni i vi i oni koji kupju vaše proizvode ili koriste vaše usluge.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh