I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Slovaci u Aradcu

Banat-je-kao-pricaAradac je najstarije naseljeno mesto u Banatu u kome žive Slovaci, zbog činjenice da su se naselili još davne 1786. godine. Doselili su se iz današnje Republike Slovačke, u okviru tadašnje Habsburške monarhije.

Mnogočlane porodice otisnule su se, u okviru iste države, u najjužnije delove Panonske nizije uz čvrstu odluku da sopstvenim, poštenim radom na plodnoj ravnici, obezbede sopstvenu egzistenciju. U tome su uspeli. Uspeli su da sačuvaju i svoj maternji jezik, običaje, tradiciju, kulturu i nastavili da žive u uzajamnom poštovanju sa svim ljudima u okruženju.

Slovaci su doneli i naviku pridavanja važnosti školovanju i crkvi. To potkrepljujemo i činjenicom da su od prve godine u novoj postojbini (1786.) imali učitelja za školsku decu i sveštenika, tako da je procenat nepismenosti bio i ostao zanemaren.

slovaci-u-aradcu1

I Taxi Zrenjanin
VENČANJE U ARADCU

Nekada su se brakovi sklapali do dvadesete godine života. Udavača, u bezbroj slučajeva, je bila maloletna ali zdrava i fizički jaka. Mladoženja je po pravilu imao 18 godina. Brakovi su se sklapali po sopstvenoj želji i izboru, iz ljubavi, ali bilo je i na preporuku rodbine i prijatelja. U današnje vreme se životna granica pomerila, pa se brakovi mahom sklapaju između dvadesete i tridesete godine života. Venčanje je bilo i ostalo u skladu sa crkvenim kalendarom, što će reći da u vreme adventa i posta nema venčanja.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Svadbena slavlja su se do skoro održavala u roditeljskoj kući.

Običaj kod Slovaka je bio i ostao da se za udavaču obezbedi dobar miraz. Pored kućnog vaspitanja, da se u novoj kući svi poštuju a svekru i svekrvi obavezno persira. Udavača mora da zna da kuva i održava higijenu domaćinstva. Žensko dete se, takoreći od rođenja, materijalno obezbeđuje da bi, dok stasa do udaje imala 100 peškira, stolnjaka, krevetnina za ceo život, od 2-12 perjanih jastuka, dunja i jorgana, nameštaj. Nameštaj se kupuje uoči udaje da bi bio u modi i to spavaća soba, dnevna soba, kuhinja i trpezarija. Mladoženja obezbeđuje kuću. Tu do izražaja dolaze materijalne mogućnosti pojedinaca ali od pamtiveka je mlada donosila krevete i „šifonjere“ krcate garderobom u koju je bilo pretočeno čitavo bogatstvo. Vodilo se računa o kvalitetu materijala za garderobu namenjenu za razne prilike i godišnja doba, tako da se vrednost garderobe mogla meriti lancima koje Slovaci nisu žalili a za traganjem kvalitetnog kašmira, štofa i damasta odlazili su i u Slovačku, Beč i Poljsku.

slovaci-u-aradcu-1

Bogata tradicija i folklor Slovaka velika su vrednost sela Aradac

Do šezdesetih godina prošlog veka suknje su se šile do članaka, a od šezdesete do ispod kolena. Za kraću varijantu potrebno je 11m platna za bluzu, suknju i kecelju. Suknje su se šile od cica, svile, atlasa, flanela, štofa, kašmira, pliša, somota…uz suknju se nose i odgovarajuće marame: štofane, plišane, cicane…

Za svadbu svekrva svojoj snaji sprema nošnju od brokata. Ispod suknje se oblače 3-4 snežnobele nabrane, dobro naštirkane i pažljivo ispeglane platnene potsuknje sa čipkom. Ispod bluze se oblači košuljica sa čipkom oko vrata i ruke na kraju rukava. Obuvaju se cipele lakovane, antilopske ili kožne.

Svadbeno „ruho“ je bele boje i spremaju ga roditelji. Miraz se dva dana uoči venčanja prenosi kod mladoženje okićenim kočijama i zapregom uz pesmu i svirku kroz celo selo da se pročuje ko se ženi, a ko se udaje.

U vezi sa mirazom, običaj je isti kod svih vojvođanskih Slovaka, ali u vezi venčanja – Aradac je jedinstven. Osim mladenaca posebnu pažnju privlači kuma. Pre venčanja kuma donosi tradicionalan poklon – servis za ručavanje, pribor za jelo, šolje i šoljice, čaše i čašice, stolnjak, tortu „herovke“ i zdašnog živog petla. Sve elegantno upakovano u celofan sa dekorativnim mašnama, u veš korpama koje peške nose, od kumine kuće na mesto svadbenog veselja, nekoliko žena pomagača. Nek se vidi i pripoveda.

slovaci-aradac

Slovaci u Aradcu

U svatovima kuma sedi uz mladu, odnosno mladoženju. Na venčanje se ide peške u svečanoj povorci. Kuma vodi mladu odnosno mladoženju. Mladenci se sreću kod matičara, venčavaju se i opet posebno svaka povorka ide u pravcu crkve. Kuma opet uz mladu. Nakon crkvenog venčanja mlada uz kumu  sa svojim svatovima ide na mesto veselja, a mladoženja takođe sa svojim kumom i svadbenom povorkom. Dok svatovi idu selom svaki meštanin koji se nađe na ulici biva počašćen tortom i pićem. Posle venčanja kuma odlazi da se presvuče a vraća se sa novom, drugom tortom. Bude li se u toku svadbe 2-3 puta presvlačila, svaki put se vraća sa drugom tortom. Iz poštovanja kumove svaki put dočekuju i ispraćaju na kapiji domaćini i svirci.

Glavna svečana večera kreće tek oko ponoći i traje oko 3 sata jer se smenjuju specijaliteti od živinskog, svinjskog, ovčijeg, goveđeg mesa i ribe.

Pred zoru mladoženja odvodi mladu u svoju kuću. Po dolasku kod mladoženje mlada sedne da bi se odmorila i u krilu drži nekoliko trenutaka muško dete. U tome ima simbolike da i ona ima muški porod. Posle se presvlači u nošnju i uz čitav ritual glava joj se prekriva „čepcom“ što znači da je sada žena. Tako obučena igra za pare sa najbližom rodbinom.

Izvolite na slovačku Aradačku svadbu da se uverite u ovu jedinstvenost i oprobate 3 različitih vrsta torti. Torta sa najstarijom tradicijom je Doboš torta.

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Marija Hučok Klinko

Glavni urednik : Zoran Slavić

Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin

Produkcija : Etno festival Bagljaš

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh